Srbija, najveći skup ikada

Protest održan u subotu 15. marta u Beogradu bio je najveći u istoriji Srbije. Stotine hiljada studenata i građana okupilo se u glavnom gradu kako bi mirno protestovali. Bilo je međutim incidenata i provokacija

U subotu 15. marta u Beogradu je održan najveći skup istoriji Srbije. Na poziv studenata, pod nazivom “15. za 15“, stotine hiljada građana dostojanstveno i mirno još jednom je zatražilo ispunjenje studentskih zahteva.

Atmosfera je u glavnom gradu danima bila praznična, euforična, ali i napeta, s obzirom na to da je vlast činila sve da dovede u pitanje bezbednost učesnika subotnjeg protesta. Najveću pobedu, još jednom, odneli su studenti, koji su uz svesrdnu pomoć građana, obezbedili sve uslove za održavanje skupa i beskprekorno funkcionisanje svih organizacionih delova.

Na njihovim leđima mesecima je nezamisliv teret. Beogradski studenti imali su gotovo nemoguć zadatak da osmisle program, prihvate kolege koje su došle iz drugih univerzitetskih centara, obezbede logističku podršku, osiguraju bezbednost učesnika i ”odgovore“ na ogromna očekivanja građana cele Srbije, između ostalog i da se desi čudo i režim Aleksandra Vučića bude svrgnut.

Studenti su danima pred skup ponavljali da subota 15. mart nije nikakav „Dan D“, da je njihov protest nenasilan i da je njihov osnovni zahtev da institucije rade svoj posao.

Beograd je studente koji su pešačili iz različitih krajeva zemlje dočekao svečarski. U petak uveče, grad je izgledao kao da je karneval, ljudi su satima strpljivo čekali u različitim delovima grada bicikliste i tri kolone koje su u grad ušle sa različitih strana. U centru grada je bilo više od 30 hiljada ljudi koji su, uz ovacije i suze, dočekali studente.

Već u petak je grad bio pun ljudi koji su došli iz svih delova Srbije da bi izbegli gužve narednog dana i da bi bili sigurni da će uspeti da se probiju do Beograda, s ozbirom na to da je vlast svojim potezima nastojala da onemogući organizovane dolaske i obeshrabri građane da dođu na protest.

Nijedna taktika vlasti nije uspela. Da će skup u Beogradu biti masovan znali su svi koji iole prate situaciju u Srbiji. No, ono što je malo ko mogao da sa sigurnošću tvrdi jeste da će to biti najveći skup ikada održan u ovoj zemlji, najmanje dvostruko veći od 5. oktobra sa kojim su ga, pogrešno, mnogi poredili.

Procene broja učesnika protesta kreću se od oko 325 hiljada po navodima Arhiva javnih skupova, koji je rekao da ostavlja mogućnost da je bilo i više ljudi, do 800 hiljada koliko su naveli pojedini učesnici skupa, političari i politički komentatori. Po navodima policije, u “piku“ protesta je bilo 107 hiljada ljudi, dok je predsednik rekao da je bilo nešto više od 80 hiljada ljudi.

Da je bilo više stotina hiljada ljudi govori i činjenica da je Beograd bio skroz blokiran i da su se reke ljudi slivale sa svih strana još od ranog jutra, iako su okupljanja bila zakazana za 12 časova na različitim mestima u gradu, a glavni događaj je bio predviđen za 16 časova.

Danima javnost nije znala gde će biti organizovan glavni skup. Budući da je vlast odlučila da u parku preko puta Skupštine, gde su studenti u blokadi zakazali skup, organizuje svoje studente koji se predstavljaju kao “Studenti 2.0“, odnosno studenti koji hoće da uče, do poslednjeg trenutka se nije saopštavala lokacija glavnog događaja.

U subotu je postalo jasno da se prvo ide do Skupštine, da bi studenti u blokadi vrlo brzo pozvali građane da se premeste na Trg Slavija (na kojoj je u decembru organizovan do juče najveći studentski skup) i na kojem je bila postavljena velika bina. Bilo je jasno da su studenti predvideli broj ljudi i unapred pripremili sve scenarije.

Beograd je u subotu bio slobodan, dostojanstven, otvoren za sve. Beograd je bio svet. Sve je besprekorno funkcionisalo, a građane nije demoralisalo ni to što nisu mogli da priđu blizu centru dešavanja, ni kiša koja je padala, ni stajanje u mestu, ni ogromna gužva. Gde god da ste se okrenuli, mogli ste da vidite nasmejane i odlučne ljude koji su duvali u pištaljke i trube, nosili duhovite transparente i složno uzvikivali ”pumpaj“ što je postao (ne)zvanični pozdrav demonstranata.

Sve bi se tako završilo da neko nije odlučio da ipak bude drugačije. Kada se činilo da će sve proći mirno, počeli su incidenti i provokacije. Najpre je ispred Skupštine grupa koja je boravila u kampu gađala učesnike protesta kamenicama i flašama, a grupa učesnika protesta je odgurnula studentske redare i tražila obračun sa ljudima iz kampa.

Žandarmerija, koje je bilo u velikom broju i u takozvanom kampu i svuda oko Skupštine, ništa nije učinila da obezbedi mirno održavanje skupa. Studentski redari, uz pomoć bajkera, veterana 63. padobranske brigade i traktorista koji podržavaju studente u blokadi, pokušavali su da održe red, a kada su videli da stvari izmiču kontroli, redari su skinuli svoje žute prsluke, što je bio znak da je za studente protest završen i da više ne mogu da garantuju bezbednost učesnicima.

Gostujući u nedelju na N1 studentkinja Biološkog fakulteta je rekla da “studenti ne mogu da izigravaju policiju i snose posledice za nasilje. Policija nije štitila studente, a mi smo se osećali potpuno sami“.

Gotovo u istom trenutku, negde oko 19:11, u blizini Slavije, tokom trajanja petnaestominutne tišine za nastradale, desio se ozbiljan incident. Tišina je prekinuta nepoznatim zvukom koji je izazvao paniku, a građani su počeli da beže i padaju. Očevici svedoče o “jezivom zvuku koji podseća na raketu, avion u niskom letu ili nailazak voza u punoj brzini“, a prema informacijama iz nevladinih organizacija, opozicionih političkih partija i nezavisnih medija, mnogi građani koji su bili u tom delu grada osećaju posledice incidenta i zatražili su medicinsku pomoć.

Studenti su definitivni kraj protesta oglasili u 19:30, sat i po pre predviđenog vremena, a građani su ih poslušali i razišli se. Najuporniji su ostali kod Skupštine otprilike do 23 časa, ali nije bilo nikakvih incidenata.

Ubrzo su objavljene informacije da je korišćen zvučni top. Vojni analitičar Aleksandar Radić rekao je da je u pitanju zvučno oružje koje poseduje MUP.

Zdravko Ponoš, nekadašnji načelnik Generalštaba, danas opozicioni političar, napisao je: “Pucao si na građane dok su mirno odavali počast žrtvama tvog režima. Čoveče, pucao si na narod koji mirno protestuje“ i uz to okačio sliku vesti sa N1 iz decembra 2022. u čijem naslovu stoji „Policija ima novo oružje – zvučni top: Da razmislite pre izlaska na protest?“.

Politikolog Mladen Mrdalj rekao da je Vučić na listu zahteva doda još jedan, peti – nezavisnu istragu o posedovanju i upotrebi zvučnog topa.

Policija je demantovala da je koristila zvučni top, rekavši da je to sredstvo nezakonito u Srbiji. Isto je uradio i predsednik Srbije. U svom obraćanju posle završetka protesta rekao je da je bilo “iznenađujuće mnogo ljudi“, uz ogroman gnev i bes prema vlastima, i dodao da je razumeo poruku i da “ćemo morati da menjamo sebe i da naučimo mnogo toga“, ali i da se nada da su neki drugi razumeli poruku većinske Srbije da ne žele obojenu revoluciju.

Opet je predsednik bio vidovit pa je tako rekao direktoru policije (koji bi, valjda, takvu informaciju trebalo da ima pre njega) da budu spremni na incidente oko 19 časova. Dodao je i da su se studenti svađali između sebe i sa predstavnicima opozicionih partija koji na proteste, po njegovim rečima, dolaze u fantomkama.

Studenti su jasno odgovorili. Zvanična objava studenata u blokadi od nedelje popodne glasi: “Vi ste topom udarili na našu ljubav i empatiju. Svakim zlodelom širite i još jače utvrđujete front protiv sebe. Ko ste Vi?“.

Studenti Fakulteta političkih nauka i drugih kažu: “Ako nije bio zvučni top, šta je. Očekujemo hitan i jasan odgovor nadležnih organa, a ne još jedno saopštenje kojim će se negirati stvarnost. Građani Srbije imaju pravo da znaju ko ih napada dok ćute za nastradale“. Studenti kažu da tek sada nema odustajanja i da će nastaviti odlučno do ispunjenja zahteva.

S druge strane, predsednik je prisustvovao sednici Vlade u ostavci i zatražio od ministarke pravde da njeno ministarstvo i tužilaštvo “gone one koji su izašli u javnost sa informacijama o zvučnom topu i sa takvom objavom i uznemirili građana“. Više javno tužilaštvo je poslušalo i naložilo Osnovnom sudu u Beogradu da “formira predmet i naloži identifikovanje lica koja su takve neistinite informacije širila u javnost“.

Pred kraj nedelje stigla je i vest da je Osnovno javno tužilaštvo u Beogradu formiralo predmet i naložilo MUP-u da utvrdi šta se tačno dogodilo, odnosno da li je upotrebljeno pirotehničko sredstvo, oružje ili opšteopasno sredstvo koje je moglo da dovede u opasnost život okupljenih građana.

Prema nezvaničnim informacijama, u Beogradu je bilo mnogo “sumnjivih grupa“, spremnih da izazovu nerede. To ne bi bilo ništa novo. Zato 15. mart treba pamtiti kao najveći skup ikada u Srbiji, ali i kao dan kada su studenti svojom mudrošću i organizovanošću sprečili ozbiljne i pogubne sukobe u Beogradu.