Sofia - Francesco Martino
Efekti promene klime postaju sve osetniji i na Zapadnom Balkanu, ali borba protiv klimatskih promena se odlaže za budućnost. EdjNet je analizirao kretanje temperature vazduha u poslednjih 117 godina
U decembru 2015, potpisivanjem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, 195 država se obavezalo da će “ograničiti rast globalne temperature na 1,5°C u odnosu na preindustrijsko doba“. U mnogim deloima Evrope taj prag je međutim već dostignut.
To pokazuju podaci prikupljeni, analizirani i objavljeni od strane Evropske mreže za data novinarstvo (European Data Journalism Network, EdjNet). Najpogođeniji gradovi se nalaze uglavnom u Španiji, u nordijskim zemljama i u Rumuniji.
EdjNet je analizirao podatke Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena (ECMWF) , koji izračunava meteorološke podatke kombinovanjem inputa iz različitih izvora (meteorološke stanice, meteorološki baloni, bove i satelitski snimci). Ova inovativna tehnologija omogućava proučavanje meteoroloških modela za periode duže od sto godina, s obzirom da objedinjuje inpute iz više hiljada izvora podataka, čineći mogućim poređenja po vremenskom i prostornom kriterijumu.
Podaci uzeti u obzir odnose se na period od 1900. do 2017. godine i tiču se preko 500 evropskih gradova, od kojih 80 na Balkanskom poluostrvu. Iako je opšte mišljenje da je prosečna globalna temperatura porasla za oko 1°C u odnosu na preindustrijsko razdoblje, analiza EdjNet-a pokazuje da je u 60 gradova na Balkanskom poluostrvu porast temperature uveliko premašio tu vrednost.
Najpogođeniji gradovi
Uzimajući u obzir razliku u prosečnim temperaturama izmerenim u 20. i 21. veku, gradovi u kojima je zabeležen najveći porast temperature su Granada i Kordoba , u Andaluziji (+1,6°C i +1,5°C). Slede gradovi u Severnoj Evropi, sa porastima sličnih vrednosti.
Prema podacima koje je analizirao EdjNet, među prvih 20 gradova čak šest se nalazi u Rumuniji: Buzau , Bukurešt i Krajova (u kojima je zabeležen porast od +1,4°C); Ploešti , Braila i Galati (+1,3°C). Među 50 gradova u kojima je došlo do najvećeg rasta temperature su i Vidin u Bugarskoj, Banja Luka u Bosni i Hercegovini, i Split u Hrvatskoj (+1,3°).
Dani sve topliji, sve češće
Još jedan važan pokazatelj klimatskih promena je broj toplih dana u godini. Granična temperatura iznad koje se dan smatra toplim varira od grada do grada i zavisi od srednje izmerene temperature. Taj indikator se izračunava kao prosek svih temperatura zabeleženih u toku dana i omogućuje uvid u efektivno kretanje temperature, bez ograničavanja na toplotne maksimume koji sami po sebi ne predstavljaju efekat klimatskih promena.
Ta vrednost u Splitu iznosi oko 27°C, u Beogradu 29°C, u Novom Sadu 28°C, u rumunskom gradu Klužu 25°C, a u Podgorici 24°C. Polazeći od ovih podataka, došlo se do zaključka da se broj toplih dana u udvostručio u čitavoj regiji, sa graničnim slučajevima poput Splita , gde je broj toplih dana u godini porastao sa 1 u 20. veku na 13 u 21. veku, i Tirane , gde je broj toplih dana porastao sa 1 na 8.
Visoke temperature dovode do porasta broja smrtnih slučajeva. Toplotni talas zabeležen u julu i avgustu 2003. godine usmrtio je više od 52.000 osoba u celoj Evropi, prema istraživanju koje je sproveo Earth Policy Institute (Larsen, 2006). Najosetljivija su novorođenčad i starije osobe.
Osim broja toplih dana, koji u velikoj meri zavisi od osobenosti gradova, postoji jedan temperaturni prag koji je isti na svim geografskim dužinama, a čije premašivanje utiče na kognitivne sposobnosti . Brojna istraživanja su pokazala da kada srednja dnevna temperatura premaši 22°C (Graff Zivin et al., 2018) sposobnost učenja kod dece opada, naročito kada je u pitanju matematika. Stoga često premašivanje ovog temperaturnog praga može negativno uticati na školske rezultate. Od 2000. godine, u Tirani i Splitu ova granična vrednost je premašena tokom školske godine u proseku u 14 dana, u Puli 15, a u Beogradu , Bukureštu i Zadru 13.
Faktori rizika u regiji
“Klima se menja na celom kontinentu, ali Zapadni Balkan je posebno osetljiva regija“, ističe u intervjuu za Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT) Radovan Nikčević, stručnjak za energetiku i životnu sredinu u Savetu za regionalnu saradnju (RCC). Ova institucija je nedavno objavila jednu studiju u kojoj se predviđa porast temperature na Zapadnom Balkanu od 1,7°C do kraja ovog veka. Podaci analizirani od strane EdjNet-a pokazuju da je u 17 gradova na Zapadnom Balkanu, za koje su dostupni podaci, već zabeležen prosečan porast teperature od 0,9°C.
Jedan od naročito zabrinjavajućih aspekata ove problematike kada je reč o Zapadnom Balkanu jeste kašnjenje u usvajanju evropskih normi za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. “Postoji velika fragmentacija: politike, pravni okviri i metode monitoringa se značajno razlikuju među zemljama regije, što otežava borbu protiv klimatskih promena. Pored toga, ekonomski razvoj je neupitan prioritet čitave regije, pa borba protiv klimatskih promena često ostaje u drugom planu, odlaže se za neka bolja vremena. Najzad, nadležnim institucijama nedostaje iskustvo i stručan kadar u ovoj oblasti“, objašnjava Nikčević.
Studija RCC-a ukazuje na potencijalne negativne posledice porasta temperature po ljudsko zdravlje, poljoprivredu i životnu sredinu, uključujući degradaciju šuma i povećan rizik od poplava.
S izuzetkom Kosova, sve države regije su potpisnice Pariskog sporazuma koji obavezuje na smanjivanje emisija usvajanjem tzv. planova mitigacije, koji su usmereni na ublažavanje uzroka klimatskih promena. Osim sprovođenja obaveza koje proističu iz Pariskog sporazuma, mnogi balkanski gradovi učestvuju u inicijativama odozdo, poput Sporazuma gradonačelnika za Klimu i Energiju među čijim potpisnicima su Niš, Tirana, Podgorica, Skoplje i više od 15 gradova u Bosni i Hercegovini.
Takođe je urgentno usvajanje tzv. planova prilagođavanja, koji su usmereni na ograničavanje već vidljivih efekata klimatskih promena. Upravo u cilju sticanja uvida u napredak u usvajanju lokalnih klimatskih planova (LCP), EdjNet prikuplja informacije o merama prilagođavanja klimatskim promenama koje su usvojene, ili su u procesu usvajanja, od strane lokalnih organa vlasti u Evropi.
Kretanje temperatura na Balkanu i u ostatku Evrope
