“Igra živaca” na severu Kosova

Na severu Kosova vlada teška napetost u poslednjih pet dana, od kada su, nakon najave Hašima Tačija i EULEKS-a iz Prištine, na dva administrativna prelaza prema centralnoj Srbiji – Jarinju i Brnjaku , prebačeni carinici EULEKS-a, ali i po jedan kosovski carinik, čemu su se usprotivili Srbi. Mnogo Srba je svesno da je ovo “igra živaca”, te da ova ‘pasivna’ demonstracija snaga na obe strane može da potraje.

Spektakularna pobeda srpskih odbojkaša  nad snažnom italijanskom reprezentacijom u nedelju veče u Beču digla je Srbiju na noge i vratila  živost na ulice Severne Kosovske Mitrovice. Kolone automobila sa srpskim zastavama, trubeći  i uz zaglušujuću buku petardi su krstarile ulicama do visoke barikade od šljunka  na glavnom mostu.

Proslava neočekivanog trijuma srpskih odbojkaša na trenutak je oslobodila nagomilani adrenalin ljudi. U ovom delu Kosova vlada teška napetost u poslednjih pet dana, od kada su, nakon najave Hašima Tačija i EULEKS-a iz Prištine, na dva administrativna prelaza prema centralnoj Srbiji – Jarinju i Brnjaku , prebačeni carinici EULEKS-a, ali i po jedan kosovski carinik, čemu su se usprotivili Srbi.

Pat pozicija

Srbi su blokirali sve puteve od Prištine ka severu, kao i same administrativne punktove, a KFOR  je u potpunosti zatvorio saobraćaj prema centralnoj Srbiji. Ova višednevna pat pozicija je samo donekle ublažena saobraćajem alternativnim pravcima  - za Srbe, to su planininski putevi, a za Prištinu – vazduh.

Carinici i policajci EULEKS-a  i kosovske vlade  su do severa Kosova prebačeni  helikopterom  ujutru 16. septembra, odmah po isteku ranijeg privremenog  dogovora o stanju na ova dva administrativna prelaza. Prema očevicima, osim prevoza osoblja i hrane, helikopterima se u poslednja dva meseca prebacuju vreće sa peskom i bodljikava žica .

Obe strane se ukopavaju. Nemački vojnici  administrativne prelaze ojačavaju bodljikavom žicom i vrećama sa peskom, dok Srbi istovaruju šljunak na postojećim barikadama, koje sada dostižu visinu i do pet metara. Dugačke srpske zastave su razapete na gomili zemlje, tik ispred samih vojnika, koji mirno stražare. Mirni su i Srbi, koji su u manjem broju okupljeni na barikadama.

Igra živaca

Stanovništvo čeka  prvi znak uzbune da izadje na ulice i barikade i spreči moguće akcije EULEKS-a i KFOR-a. Srbi su izgleda motivisani da, kako kažu,  svojom civilnom neposlušnošću, spreče pokušaj integracije severa u kosovski sistem i tvrde da mogu dugo izdržati da žive u blokadi.

Mnogo Srba je svesno  da je ovo “igra  živaca”, te da ova ‘pasivna’ demonstracija snaga na obe strane može da potraje.

 “Mi godinama nemamo dostojanstvo ljudskog života. Preživeli smo drugi svetski rat od Nemaca i Albanaca,  pa smo mi Srbi na Kosovu opet ugnjetavani u onoj bivšoj Jugoslaviji, pa sankcije i siromaštvo,  iseljavanje,  bombardovanje, pa opet ugnjetavanje i proterivanje, mi možemo još da izdržimo, jer nismo ni navikli na bolje, a branimo naše kuće”, kaže stariji stanovnik severne Mitrovice, Srbislav (73).

“Ekspres lonac”

Roba iz centralne Srbije retko stiže i isključivo alternativnim putevima, ali većih nestašica namirnica još uvek nema, jer se troše rezerve. Gorivo se ne toči na pumpama. Saobraćaj se u slabijem intenzitetu odvija izmedju opština na severu Kosova. Transport bolesnika je onemogućen, a prema nepotvrdjenom izveštaju, jedan srčani bolesnik je preminuo usled nemogućnosti da bude transportovan u neku od jačih bolnica u centralnoj Srbiji.

Pred najavljenu akciju 16. septembra,  koja se opisivala kao dan “D” za severno Kosovo, mnogo studenata, ali i univerzitetskog osoblja iz centralne Srbije je uspaničeno pohrlilo nazad svojim domovima.

“Srbi su kao u ekspres loncu”, izjavio je glavni sprski pregovarač Borisav Stefanović, koji boravi na severu Kosova. “Napeto je, ali mirno. Srbi su na barikadama pod velikim pritiskom i svi strpljivo čekamo da dobijemo odgovor Brisela na plan Beograda da se dijalogom reši pitanje administrativnih prelaza” – rekao  je Stefanović za beogradski dnevnik “Press”.

Beograd - Priština

Iz Beograda je u Brisel krajem prošle nedelje upućen predlog o rešenju za najnoviju  složenu situaciju na administrativnim prelazima, u vreme kada su premijer  i predsednica Kosova, Tači  i Jahjaga otputovali u višednevnu posetu Sjedinjenim američkim državama, koje snažno podržavaju akcije kosovske vlade. Srbija još uvek čeka odgovor iz Brisela.

U septembru je usledio i dogovor  Srba i Albanaca o carinskom pečatu, koji je prethodno bio kamen spoticanja, i uzrokovao prekid razgovora u julu, uvodjenje carinskog embarga iz Prištine za robu iz Srbije, te policijsku akciju ROSU jedinica na severu. Za Prištinu, Srbija je, priznajući carinski pečat, priznala suverenitet Kosova, dok su iz Beograda odgovorili da na  pečatu stoju naziv "Carina Kosova", umesto “Carina Republike Kosovo”, bez bilo kakvih državnih simbola.

Priština je najavila slanje carinika neposredno po okončanju privremenog sporazuma o administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak 16. septembra, prema kojima je KFOR kontrolisao putnički i teretni saobraćaj na ovim prelazima. Beograd  je upozorio da  nikakvi novi razgovori o administrativnim prelazima nisu vodjeni, te da će međunarodna zajednica na Kosovu i prištinske vlasti preuzeti odgovornost za moguće posledice jednostranih akcija.

Akcije iz Beograda

Srbija ja je pokušala da se najavljenoj akciji iz Prištine odupre oštrom retorikom, kao i aktivnom diplomatijom. Iako je iz Beograda najavljen paket mera, koji se drži u tajnosti, u medijima je procurela informacija da proevropski  vladajući blok u Srbiji, osim pojačane retorike kojom bi ‘uplašio’ partnere u Evropi, nema zapravo  drugu strategiju, te da jedini instrument drže sami Srbi na severu – a to je koliko dugo mogu da opstanu sa blokadama puteva.

Vlada Srbije je  u medjuvremenu donela odluku da vrati sever Kosova u poreski sistem zemlje, odnosno da počne sa naplatom poreza na dodatu vrednost   za robu koja ide na Kosovo.  Kosovski Srbi su do sada bili  oslobodjeni ovog poreza prilikom kupovine robe u centralnoj Srbiji. Zvanični Beograd navodi da vraćanjem severa Kosova u svoj poreski sistem upravo želi da Prištini izbije glavni argument o kriminalu i švercu na severu Kosova.

Uz pomoć Rusije održana je i sednica Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija iza zatvorenih vrata o najnovijoj situaciji, na kojoj se, i pored toga što nije  usvajeno zajedničko saopštenje protiv najavljene akcije iz Prištine, prema medijskim izveštajima, vodila žučna rasprava izmedju vodećih zemalja.

Izborna kampanja

Iz Beograda prema severu Kosova, partijske podele su uočljivije u odnosu na početak krize u julu mesecu.

Opozicione partije optužuju  vlast za “izdaju” Srba na severu. Na najavu 16. kao mogućeg dana “D”, lideri opozicionih partija  dali su izjave brojnim medijskim ekipama na administrativnim prelazima na severu, uz prisustvo desničarskih organizacija, što je u delu javnosti protumačeno kao “zvanični” početak političke izborne kampanje ovih partija. Gosti iz Beograda  su alternativnim pravcima  stigli na Kosovo i proveli dan na barikadama.

Prenoseći utiske iz ove posete, srpska ambasadorka u Italiji, Sanda Rašković-Ivić kaže: “To što sam videla, podseća na one granice u Istočnoj Evropi iz vremena ‘gvozdene zavese’. Upravo se protiv tog komunizma  borio zapadni svet, i protiv njega je formiran NATO pakt 1949. Paradoksalno, upravo je taj zapadni svet, i NATO pakt stvorio tipičnu hladnoratovsku granicu u geografskom srcu Evrope”.

“Ima li Srba u ovoj sobi?”

Atmosferu je dodatno podgrejao  kontroverzni ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Vasiljevič Konuzin. U danu kada su hrvatski helikopteri prevozili međunarodne i kosovske policajce i carinike na Brnjak i Jarinje, u Beogradu je na skupu o bezbednosti, koji je okupljao visoke medjunarodne zvaničnike,  ruski diplomata, na diplomatsko neuobičajen  način, održao ljutit i emotivni govor o tome kako Srbija ne brani svoje interese i sunarodnike na Kosovu. Sada već čuvena rečenica “ima li Srba u ovoj sobi?”, polarizovala je dodatno  srpsku javnost.

Srbi  na barikadama se ne upuštaju u dublju analizu pozadine, trenutka  i samog načina nastupa ruskog ambasadora u Srbiji, ali u glas kažu da se samo sa jednom rečenicom “Ima li Srba u ovoj sobi?”, opisuje današnja Srbija i njen odnos prema Kosovu.

Napetost i blokada severa deluje zlokobno. Srbi će reći da je to zato što nikada snažniji pritisak medjunarodne zajednice i Albanaca iz Prištine nisu osećali i istovremeno - nikada slabiju podršku iz Beograda.