Podeljena realnost

Kosovksa skupština je proglasila u nedelju 15. juna novi Ustav Kosova. Srpski najviši zvaničnici su istoga dana oštro reagovali na vest iz Prištine. Izlgeda da dve zajednice će nastaviti da žive u dve realnosti barem još neko vreme

Dve suprotstavljene ustavne definicije o statusu problematične teritorije Kosova i Metohije možda na najbolji način upućuju na paralelne živote i suštinu sukoba dva naroda.

U preambuli Ustava Srbije, usvojenog krajem 2006. godine, potvrdjuje se da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, koju je kosovska skupština proglasila 17. februara ove godine, kao ni ustav, koji je ista skupština proglasila u nedelju 15. juna.

Novi Ustav Kosova definiše Kosovo kao nezavisnu i suverenu zemlju. Kosovski Albanci smatraju da je Srbija susedna zemlja i da nema prava da se meša u unutrašnje stvari Kosova.

"Ovo je ustav nezavisnog i suverenog Kosova. To je naša Biblija i Kuran", rekao je predsednik Kosova, Fatmir Sejdiu, u govoru na svečanoj akademiji u Prištini, povodom proglašenja Ustava.

Premijer Kosova, Hašim Tači, istim povodom je rekao da je "posle proglašavanja nezavisnosti, najveći korak stupanje na snagu Ustava Kosova", te da će "ustav stvoriti jednake uslove za sve građane Kosova, kao i ostvarivanje prava zajednica u slobodnoj i nezavisnoj državi".

Srpski najviši zvaničnici su istoga dana oštro reagovali na vest iz Prištine.

"To jeste jedan politički događaj, po mom mišljenju, sa štetnim posledicama, ali za Srbiju on pravno ne važi. Srbija vidi Kosovo kao svoju južnu pokrajnu. Srbija nastavlja da brani integritet i suverenitet vlastite zemlje svim pravnim sredstvima, diplomatijom, ne nasiljem", reagovao je predsednik Srbije Boris Tadić.

Još uvek aktuelni premijer Srbije, Vojislav Koštunica, zatražio je pred nastupajuću sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija o Kosovu, hitno zasedanje parlamenta o Kosovu i Metohiji, na kom bi se donela odluka da Srbija ne prihvata EULEX misiju, te da odbacuje Ustav Kosova.

"Srbija na osnovu odluka Narodne skupštine mora da obavesti generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna i Savet bezbednosti da nismo saglasni i da se protivimo legalizaciji protipravne misije EULEX i da je Narodna skupština poništila akt o proglašenju ustava Kosova", naveo je još Koštunica.

Zahtev je, medjutim, odbio trenutno predsedavajući novoformiranog saziva skupštine, kao najstariji poslanik, Jovan Krkobabić, lider Partije udruženih penzionera Srbije (PUPS), uz obrazloženje da nema pravo da zakaže vanrednu sednicu parlamenta, jer Ustav i skupštinski Poslovnik ne predviđaju takvu mogućnost.

A srpski ministar za Kosovo i Metohiju, Slobodan Samardžić, boravio je u nedelju, 15. juna na Kosovu i Metohiji.

"Srbija ne prihvata kosovski Ustav i smatra ga nevažećim i pravno nepostojećim", kazao je ministar Samardzić na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici. "Srbi na Kosovu i Metohiji i predstavnici drugih zajednica se neće upravljati i ponašati u skladu sa tim ustavom. On će važiti za one koji ga dobrovoljno prihvataju, uglavnom za Albance. To nije normalna ustavna situacija, ne samo zato što Srbija to ne prihvata, već zato što je taj ustav napisan u nekom kabinetu daleko od Prištine", kazao je Samardžić.

Samardžić je najavio formiranje srpske pokrajinske skupštine za 28. jun, na Vidovdan, koji za Srbe ima posebno versko i istorijsko značenje. To je bio i prvi put da ministar neposredno javno najavi formiranje ovog parlamenta. Iako su kosovskometohijski Srbi još u februaru ove godine prvi put najavili da će tada formirati pokrajinsku skupštinu, to se nije desilo. U medjuvremenu je bilo još najava, da će se skupština formirati ali i demantija.

„To telo bi u početku bilo odgovor srpskog naroda na proglašenje nezavisnosti Kosova i povlačenje poteza kao što je proglašenje ustava. Ona neće imati na težini sve dok Vlada i Skupština Srbije ne donesu preporuke, odluke i statut kako dalje raditi", kazao je lider radikala na Kosovu i Metohiji, Ljubomir Kragović, na prvoj redovnoj opštinskoj sednici u Kosovskoj Mitrovici, 06. juna, kada je i izabran za delegata budućeg pokrajinskog parlamenta.

U saopštenju mitrovičkog odbora Srpske radikalne stranke (SRS), gradjani se pozivaju da ne priznaju "američki ustav koji je donela nepostojeća država Kosovo". U saopštenju koje je potpisao novi predsednik opštine, Nenad Topličević, inače predsednik opštinskog odbora ove stranke se kaže da je "jedini legitimni ustav na Kosovu i Metohiji Ustav Republike Srbije" i zaključuje da se srpski radikali nikada neće pomiriti sa stavom i politikom koju nameće Zapad.

Lokalni lideri se ipak slažu da je za kosovskometohijske Srbe, u ovom trenutku, najvažnije da ostanu mirni.

"Kako političari, tako i obični građani na severu Kosova i uopšte na celom Kosovu, ne bi smeli da naprave ništa što bi Albanci mogli da protumače kao provokaciju, posle čega bi usledilo neko nasilje", rekao je u izjavi za B92, predsednik Srpskog nacionalnog veća (SNV) za Kosovsku Mitrovicu, Nebojša Jović.

I dok Srbi na severu kažu da je Ustav Kosova za njih nepostojeći, Srbi koji žive južno od Ibra su u mnogo težoj poziciji.

U svojim upozorenjima, i pre usvajanja Ustava, politički predstavnici Srba iz centralnog dela Kosova i Metohije isticali su moguće praktične probleme koje čekaju Srbe po njegovom stupanja na snagu.

Tako je Rada Trajković više puta naglašavala da će Srbi, koji žive južno od reke Ibar, bar delimično morati da poštuju Ustav Kosova.

"S obzirom da smo okruženi albanskom zajednicom koja prihvata taj ustav i s obzirom da se na putevima susrećemo sa nosiocima institucionalne funkcije, kao što je policija, organi reda, ako ne budemo poštovali normativne akte, mi ćemo se sukobljavati", kazala je ona u izjavi za jedan lokalni radio, dodavši da bi to moglo da dovede i do gotovo dnevnih incidenata, koji bi ugrozili srpsku zajednicu.

U medjuvremenu su počeli i pojedinačni incidenti, koji su dodatno podigli tenzije.

U noći pred proglašenje Ustava, u južnom delu Kosovske Mitrovice, na pripadnike KPS, pucao je muškarac, koji se navodno identifikuje kao pripadnik samozvane "Garde cara Lazara". Napadač, kasnije identifikovan kao Predrag Djordjević, ranio je kosovskog policajca, zadobivši teže povrede, nakon što su policajci su uzvratili vatru.

U istoj noći, nedaleko od policijske stanice u južnom delu grada, na kupoli džamije istaknuta je zastava sa krstom i četiri ocila, crne, bele i crvene boje, za koju se takodje veruje da pripada pomenutoj gardi.

U šturom saopštenju, kontroverzna "Garda cara Lazara" je navodno preuzela odgovornost "za dogadjaje u Mitrovici 14.juna".

Djordjević se trenutno nalazi u zatvorskoj bolnici u Gnjilanu i tereti se za oružani napad na policijsku stanicu, ali i za postavljanje zastave.

Nakon proglašenja Ustava Kosova, KPS je na pojedinim putevima Kosova, u par slučaja, zaustavila vozila sa srpskim registarskim oznakama kosovskometohijskih gradova i uklanjala te tablice, iako je još uvek na snazi izvršna odluka UNMIK-a, kojom se dozvoljava korišćenje ovih tablica, sa kojima su se Srbi do sada kretali. Ova odluka ističe krajem meseca, a do sada je bila praksa da ju je šef UNMIK-a na šest meseci produžavao.

Srbi i ovoga puta očekuju novo produženje statusa quo koji je u medjuvremenu, postao osnova njihovog preživljavanja. Sloboda kretanja je naročito važna za Srbe koji dolaze južno od reke Ibar. Srbi iz ovih delova su usmereni na centralnu Srbiju i sever Kosova, no kako Srbija ne priznaje kosovske tablice i institucije, a Priština ne priznaje srpske, oni su već postali taoci dve politike.

Uprkos medjusobnim osporavanjima legaliteta institucija, ali i političkih dogadjaja izmedju dve etničke zajednice na Kosovu i Metohiji, realnost je da su se srpski lokalni izbori održali, kao što je i realnost da je Ustav Kosova proglašen, te da će dve zajednice nastaviti da žive u dve realnosti barem još neko vreme, a možda i više godina.