Ćacilend i pokušaji izazivanja incidenata u Beogradu

Masovni protest održan u subotu 15. marta u Beogradu u više navrata je ometan, uz otkazivanje autobusa i vozova i prisustvo grupa lažnih studenata “koji žele da se vrate u klupe”, a koje su podržali veterani zloglasnih Crvenih beretki

Dane koji su prethodili velikom protestu u Beogradu obeležio je značajan porast napetosti u gradu. Povećanju tenzija doprineo je i sam predsednik Vučić, najavivši masovna hapšenja u očekivanju da će opozicija tokom protesta organizovati incidente.

Njegove reči preuzeli su tabloidi naklonjeni vlasti, koji nisu oklevali da organizatore protesta nazovu teroristima . U nedelji pre protesta bili smo svedoci čitavog niza inicijativa usmerenih na sabotiranje skupa, koje su mogle dovesti do ozbiljnih incidenata.

Organizatori ovih inicijativa, kako to obično biva, ostali su nepoznati, no nesumnjivo su povezani s aparatom koji je već više puta mobilisan za podršku Srpskoj naprednoj stranci (SNS).

Ćacilend, garnizon u centru grada

Ono što je najviše zabrinjavalo u danima koji su prethodili prostestima bilo je podizanje improvizovanog kampa u Pionirskom parku ispred Predsedništva, svega nekoliko desetina koraka od Skupštine, mesta predviđenog za protest 15. marta.

Prvi šatori pojavili su se na travi parka već u četvrtak 6. marta. U roku od nekoliko dana park se napunio šatorima i ljudima koji su spavali u njima, uz usluge pravog pravcatog cateringa.

Prema zvaničnim informacijama, radilo se o “studentima koji žele da uče”, poznatim i kao “studenti 2.0”, čiji je jedini zahtev, za razliku od plenumskog pokreta, bio povratak u klupe. Njihovo prisustvo odmah je uočeno i primio ih je predsednik Vučić. Od nedelje, 9. marta, ove grupe počele su se uvećavati

Što je više ljudi pristizalo, bilo je sve jasnije da se nije radilo o studentima, već o statistima angažovanim da doprinesu masovnosti akcije i čuvaju okupirani prostor. Istovremeno, novinari koji su pokušali proveriti da li se radilo o pravim studentima grubo su udaljeni, a potom ih je zaustavila policija.

Novinar N1 pozvao je kamp i, predstavivši se kao 28-godišnji student, pitao kako se može priključiti. Tako je otkrio da su osobe prisutne u improvizovanom kampu bile plaćene samo da sede i leže, kako je ispričala koordinatorka “studentskih” grupa.

Dnevnice, koje su se isplaćivale isključivo u gotovini, kretale su se od 50 do 80 evra. Ubrzo je postalo jasno da je u kampu zapravo bilo vrlo malo pravih studenata i da su većinu činili plaćeni glumci.

Ovo je postalo još očiglednije kada su se u parku pojavile Crvene beretke, veterani JSO-a, zloglasne jedinice za specijalne operacije, koja je nakon delovanja u Hrvatskoj i BiH, pod komandom ratnih zločinaca Stanišića i Simatovića, učestvovala u pokušaju državnog udara u Srbiji 2001. i ubistvu premijera Đinđića 2003. (dvojica osuđenih za ubistvo Đinđića, Ulemek i Jovanović, bili su članovi JSO-a). Nakon ubistva premijera, JSO je zvanično raspuštena.

Dolazak JSO-a, dan uoči godišnjice Đinđićevog ubistva, viđen je kao provokacija, ali i kao zlokobno upozorenje. No vreme nikoga ne štedi i “crvene beretke”, pored mrkih pogleda, nisu mogle sakriti isturene stomake i boljke vremešnosti.

Među njihovim vođama, oslanjajući se na štap, pojavio se Živojin Jovanović, zvani Žika Crnogorac , nekadašnji komandant Miloševićevih specijalnih snaga, pominjan među odgovornima za etničko čišćenje u Doboju.

Neposredno po dolasku u kamp “studenata 2.0”, Crnogorac je privukao pažnju napadajući štapom građane koji su doveli u pitanje njegovu ulogu u parku.

Pored navodnih studenata i veterana paravojnih formacija, dan uoči protesta garnizon “studenta koji žele da uče” pojačan je vojskom poljoprivrednih traktora.

Neuobičajena kretanja uočena su prethodnih dana, kada je u Beograd stiglo na stotine traktora na prikolicama koji su bili privremeno parkirani u gradskoj fabrici u vlasništvu biznismena bliskog SNS-u.

Dan uoči protesta traktori su se misteriozno pojavili oko Pionirskog parka i pored zgrade Predsedništva. Uprkos prisustvu brojnih policajaca duž perimetra parka, traktori su bili parkirani na trotoarima i na ulici ispred Skupštine, očigledno kršeći zabranu parkiranja.

U pojedinim zonama traktori su bili parkirani u dvostrukim redovima, formirajući neku vrstu obrambenog zida oko improvizovanog kampa i otežavajući prolaz. Procenjuje se da je u stvaranju ovog improvizovanog zida učestvovalo najmanje 300 traktora.

Poreklo traktora, koji su bili vidno dotrajali i imali su registarske tablice, nije razjašnjeno, ali veruje se da pripadaju poljoprivrednim preduzećima, restoranima, vinarijama i drugim subjektima te da mnogi više nisu upotrebljivi.

Beogradskom sarkazmu nije promakla apsurdnost situacije. “Đaci koji žele da studiraju” odmah su nazvani “ćacima” po makroskopskoj pravopisnoj grešci u jednom grafitu, gde je umesto ćiriličnog Ђ napisano Ћ pa je ispalo “ćaci u školu”.

Tako je čitav Pionirski park postao "Ćacilend" , zemlja ćacija, sa oznakama na Google maps.

Sarkazam na stranu, prisustvo kampa na samo nekoliko metara od mesta gde je trebalo da se održi protest izazvalo je veliku zabrinutost organizatora. Pored toga, dan pre protesta po gradu su pronađeni džakovi puni kamenja, a na jednom snimku se vide osobe koje vade cigle iz gepeka i nose ih u Pionirski park.

Otežan prevoz

Osim “Ćacilenda”, oni koji su želeli da dođu u centar Beograda i učestvuju u protestu susreli su se s brojnim poteškoćama. Niški prevoznici u poslednji momenat su otkazali autobuse koje su bili stavili na raspolaganje za studente.

Anonimnim telefonskim pozivom Železnice Srbije obaveštene su da je postavljena bomba i svi vozovi koji saobraćaju između većih gradova bili su otkazani , zbog radova bio je zatvoren autoput Beograd-Novi Sad, i najzad na dan protesta, u subotu, gradski prevoz u Beogradu je većim delom bio obustavljen .

Posle protesta

Na dan protesta u Ćacilend je stiglo dvadesetak mišićavih mladića kojima je dopušten ulazak u park. Tokom trajanja protesta oko Pionirskog parka bilo je mnogo policajaca.

Nakon prvih znakova nasilja, uz bacanje kamenja iz pravca Ćacilenda, studenti su odlučili da ranije završe protest i pozvali su građane da se raziđu. Ovo se dogodilo oko 19 časova, neposredno nakon epizode sa zvučnim topom koji je, kako su primetili stručnjaci , trebalo da dovede do represivne akcije policije.

U međuvremenu, svi traktori oko Ćacilenda teško su oštećeni: izbušene gume, razbijena stakla, ulje i gorivo po pločniku. Ne zna se pouzdano ko je ovo učinio, iako više izvora tvrdi da su vinovnici događaja sami "ćaci" .

Dan nakon protesta, ovaj deo grada izgledao je kao bojno polje, svi traktori su bili oštećeni, neki prevrnuti, posvuda razbijeno staklo. “Ćaci” su uglavnom spakovali svoje stvari i tiho napustili kamp, ​​ostavljajući za sobom prazne šatore i gomilu smeća.

“Ćacilend” i njegovi stanari ostaće urezani u sećanju Beograđana i već su postali tema satiričnih emisija .