Domaći zadatak za srpskog premijera

Kada se osvrne iza sebe, Vučić može da vidi prilično loš primer bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića od koga se očekivalo da reformiše Srbiju. On je izgubio podršku Brisela i Vašingtona jer nije bio sposoban da napravi napredak u rešavanju kosovskog i drugih važnih problema, a nakon toga je i poražen na izborima održanim pre tri godine

Kada je u pitanju američka podrška, odgovor je 'da', imate našu političku podršku. Kada me pitate da li je ona bezuslovna, moram da vam kažem, želimo da vas podržimo, ali i vi morate da uradite svoj domaći zadatak. Ova izjava američkog ambasadora u Beogradu Majkla Kirbija data Radio televiziji Srbije (RTS, srpski javni servis) nakon posete premijera Aleksandra Vučića Americi slikovito opisuje domete te posete. Uprošćeno rečeno, Srbiji su otvorena vrata, a dalji razvoj događaja zavisi prevashodno od njene sposobnosti da ispuni zahteve.

Svakako najvažniji sastanak koji je Vučić imao u Vašingtonu bio je onaj sa savetnicom predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs. To je, ujedno, bio i jedini sastanak nakon koga je američka strana izdala zvanično saopštenje. U tom saopštenju podržana su nastojanja Srbije da se priključi evrointegracijama, kao i posvećenost Beograda nastavku pregovora sa Kosovom. Rajsova je izrazila očekivanja da će i u odnosu na evroatlantske integracije biti postignut napredak.

Jasno je, dakle, da će Vašington podržati nastojanje Srbije da što pre postane članica Evropske unije, ali da očekuje da Beograd jasno pokaže na čijoj strani se nalazi. Iz saopštenja proizlazi da bi povećani interes za evroatlanstske integracije (ulazak u NATO), bio veoma ubedljiv dokaz opredeljenja Srbije u aktuelnom sukobu između Moskve sa jedne i Brisela i Vašingtona sa druge strane. Takav obrt se, naravno, ne očekuje odmah, ali Vašington je stavio do znanja šta želi.

"Premijer je došao da traži američku političku podršku za evropsku perspektivu Srbije. Tu podršku je, koliko znam, dobio. On je, takođe, želeo da ostavi dobar utisak kao neko ko ozbiljno shvata svoja obećanja i ko ih ispunjava. U tome je, takođe, uspeo. I želeo je da prikaže Srbiju kao faktor stabilnosti u regionu, što je nešto što Amerika pozdravlja", rekao je srpskoj državnoj agenciji američki stručnjak za spoljnu politiku Danijel Server, profesor u Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džon Hopkins.

Domaći zadatak

Kada se osvrne iza sebe, Vučić može da vidi prilično loš primer bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića od koga se očekivalo da reformiše Srbiju i priključi je evroatlantskim integracijama. On je izgubio podršku Brisela i Vašingtona jer nije bio sposoban da napravi napredak u rešavanju kosovskog i drugih važnih problema, a nakon toga je i poražen na izborima održanim pre tri godine.

Vučić je u Vašington otišao spreman. Pokazao se delotvornim kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, odgovorno se postavio prema krizi u Makedoniji, imao je uspešnu zvaničnu posetu Albaniji, najavio je rešavanje slučaja Bitići (braća Bitići, američki državljani koje su srpske snage streljale tokom sukoba na Kosovu), otvorio dijalog sa nevladinim sektorom i nezavisnim kontrolnim organima u Srbiji…

Ovakvim koracima srpski premijer je, ipak, samo zaslužio punu pažnju Vašingtona. Sada se od njega očekuje da nastavi sa rešavanjem problema koje prethodne vlasti nisu imale snage da reše, kao i da krene dalje i pokaže da Srbija pripada bloku oko Vašingtona i Brisela. Ako u tome ne bude uspešan, možda će se suočiti a istim teškoćama kao i Tadić.

Vučić nije krio da priželjkuje da Vašington utiče na zemlje Evropske unije (EU) da ubrzaju evrointegracije Srbije. Takvo obećanje je, bar sudeći prema pisanju srpskih medija, i dobio, ali je verovatno i sam svestan da američka podrška može da bude od koristi, ali ne i da igra odlučujuću ulogu. Jer, neke zemlje koje uživaju nesumnjivu naklonost SAD, poput Turske, ipak decenijama ne uspevaju da načine odlučujući korak ka EU.

Napredak Srbije prevashodno će zavisiti od njene sposobnosti da ispuni zahteve koji se pred nju postavljaju, a deo tih zahteva je saopšten i u Vašingtonu. U julu u Beograd dolazi njemačka kancelarka Angela Markel, koja će takođe doneti neke zahteve, prevashodno u odnosu na normalizaciju odnosa sa Kosovom. Biće to prilika da Vučić proveri li obećano zalaganje Vašingtona za Srbiju ima efekata, ali i da uveri Merkelovu da su srpske vlasti odlučne i spremne da ispune ono što se od njih traži.

Pripreme

Za razliku od Danijela Servera, srpska opozicija i drugi oponenti vlasti sa nipodaštavanjem pa čak i podsmehom govore o Vučićevoj poseti Vašingtonu, čemu je doprineo prilično nespretan Vučićev PR, stavivši akcenat na šetnju travnjakom ispred Bele kuće i razgledanje zgrade Kongresa, što je dostupno i malo upornijim turistima. Takvi potezi su namenjeni domaćoj javnosti i osmišljeni sa ciljem da manje obrazovanom delu glasačkog tela pokažu kako je premijer i fizički u neposrednoj blizini važnih svetskih centara moći.

Uprkos svemu, poseta se može okarakterisati kao uspešna i za Srbiju veoma važna. Ona je brižljivo pripremana sa obe strane, sa ciljem da se napravi odlučujući prodor u približavanju Beograda Vašingtonu i Briselu. Vučiću je u Americi trebalo da se vidi sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom, ali je taj susret morao da bude otkazan zbog smrti Bajdenovog sina.

Izvori u Beogradu kažu da je postojala izvesna nada da se, ukoliko sastanak sa Bajdenom protekne dobro, premijer vidi i sa Džonom Kerijem. No, dogodilo se da je Keri slomio nogu da je i ta mogućnost, ukoliko je zaista postojala, definitivno otpala. Ali, domaćini su se vidno potrudili da poseta ne propadne, stavljajući do znanja da su spremni da daju podršku Srbiji ukoliko ona, kako se izrazio američki ambasador u Beogradu, ispuni „domaći zadatak“.

Srpskom premijeru je omogućeno da se vidi sa savetnicom za bezbednost u kabinetu američkog predsednika Baraka Obame Suzan Rajs, što se može uzeti kao prilično povoljna kompenzacija. Nakon toga se na Kapitol Hilu sastao i sa predsedavajućim Senatskog odbora za oružane snage, senatorom Džonom Mekejnom. U Stejt departmentu je razgovarao sa pomoćnicom američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Viktorijom Nuland, a na kratko se video i sa Kerijevim zamenikom Antonijom Blinkenom.