Masovna vakcinacija u Srbiji, između realnosti i propagande

U Srbiji masovna imunizacija se odvija na relaciji između realnosti i propagande. Glavna uloga je naravno namenjena, a kome bi drugom nego predsedniku Srbije bez čijeg angažovanja, kako često ističu njegovi saradnici, Srbija ne bi uspela da nabavi ovoliki broj vakcina. Ipak, uprkos svemu, stanovništvo i nema veliki izbor. Vakcinisanje se svelo na kineske vakcine jer drugog izbora praktično i nema

Do sada je u Srbiji vakcinu primilo nešto više od 256.000 građana. Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, poručio je da Srbija u ovom trenutku ima još 600.000 vakcina, a to ministarstvo donelo je odluku da će od utorka, 26. januara, na svim punktovima za vakcinaciju moći će da se vakcinišu isključivo građani koji su se prijavili onlajn i dobili poziv elektronske uprave sa terminom vakcinacije.

„Što se Srbije tiče ja znam da smo ispred najvećeg broja zemalja Evropske unije“, rekla je premijerka Ana Brnabić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je zabrinut zbog nabavke vakcina protiv virusa korona jer je to "užasan posao" i da je danas teže nabaviti vakcine nego nuklearno oružje.

„Ovim tempom ako nastavimo da vakcinišemo, imamo vakcina za još sedam ili osam dana, posebno što se podiže broj, naročito radnim danima, onih koji žele da budu vakcinisani, jer mi moramo da obezbedimo revakcinaciju“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U ovom trenutku Srbija je četvrta u Evropi po stopi vakcinacije, ispred nas su Velika Britanija, Malta i Danska, u svetu smo deveti, predočio je on i dodao da u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Prištini nemaju vakcine.

Čist populizam, izvodi zaključak novinarka nedeljnika NIN Sandra Petrušić. Broj vakcina je nebitan, bitno je da se sve prikaže kao uspeh, poručuje ona.

„Ako predsednik kaže da imamo za još nedelju dana, mi vakcine imamo sigurno za još tri nedelje. On nikada ne bi sebi dozvolio da izjavi kako će nestati vakcina, da se ne pojavi u jednom trenutku kao spasitelj“, smatra Petrušić.

Očigledno je da se u Srbiji masovna imunizacija odvija na relaciji između realnosti i propagande. Glavna uloga je naravno namenjena, a kome bi drugom nego predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bez čijeg angažovanja, kako često ističu njegovi saradnici, Srbija ne bi uspela da nabavi ovoliki broj vakcina. Zato se u Srbiji, u šali koja nije lišena zbilje, često kaže da se u Srbiji imunizacija vrši „Vučićevom vakcinom“ bez obzira da li su vam upravo ubrizgali Fajzerovu ili kinesku vakcinu.

Kako god, u Srbiju je najpre je stigla Fajzerova i to prvih 4.875 doza 22. decembra prošle godine. Zatim je 4. januara 2021. stigao novi kontigent od 18.500 doza, da bi 12. januara bilo dopremljeno još 19.500 doza Fajzerove vakcine. Najavljeno je da će isporuka te vakcine biti jednom nedeljno i to, kako su naveli predstavnici te kompanije u Srbiji, do 15 do 20 hiljada doza. To se, međutim, nije desilo: “Fajzer” je objavio da obustavlja distribuciju vakcina dok ne poveća kapacitete proizvodnje, što je izazvalo pravi haos u EU, koja se isključivo i oslanja na ovaj nemačko-američki proizvod.

Uporedo sa Fajzerovim vakcinama u Srbiju su pristigle i ruske Sputnjik V vakcine, i to prvih 2.400 doza. Predsednik Vučić je 19. januara najavio dopremanje još 250.000 vakcina iz te zemlje, a tada je govorio i o potpisanom sporazumom sa “Astra Zeneka” grupacijom, koja bi takođe trebalo da nam dopremi vakcine.

Nekoliko dana kasnije, međutim, predsednik nam je ukazao na činjenicu da zbog problema u ruskim fabrikama, od prve najavljene pošiljke za sada nema ništa, te da će sigurno kasniti bar 7 dana. Istovremeno, predsednik je najavio da doza vakcina ima upravo toliko – za narednih sedam dana. Teže je nabaviti nuklearno oružje nego vakcine, konstatovao je predsednik.

I tako se masovno vakcinisanje građana Srbije, koje je organizovano iznad očekivanja, oslonilo isključivo na kinesku “Sinofarm” vakcinu. Ona je u Srbiju stigla 16. januara, i to u kontigentu od milion doza. Koliko će potrajati te doze i da li će odmah po njihovom iscrpljivanju stići novi kontigent ruskih ili kineskih vakcina, ili će Fajzer otpočeti masovniju proizvodnju – nije poznato.

Poslednja vest, od danas, kaže da je u Srbiju ipak stiglo oko 11.000 doza “Fajzerove” vakcine . Premda pozitivna, i ova vest korespondira sa opštom konfuzijom. Takođe, i nju je, kako se navodi u medijima, najavio predsednik Vučić, i to kao pozitivno iznenađenje.

U međuvremenu, u delu javnosti se otvorila polemika upravo o pravu građana na izbor vakcine i nivou informacija koje se nude građanima o prednostima ali i rizicima ukoliko prihvate da budu vakcinisani Fajzerovim ili Sinofarmovim cepivom.

Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja upozorava da na sajtu Agencije za lekove piše da je odobrena samo Fajzerova vakcina i to sa dve dozvole, od kojih je jedna privremena, a jedna uslovna na 12 meseci, dok za kinesku i rusku vakcinu nema nikakvih informacija. Ona ističe da nije antivakser, ali da je problem što smo se u prethodnih godinu dana "predozirali dezinformacijama i lažima" i da bi pošteno bilo da neko izađe i kaže: "Ljudi, birate između dva rizika".

„Smeta mi što smo uveravani od javnih vlasti da biramo između bolesti i jedne savršeno bezbedne vakcine odnosno leka, a čini mi se da to baš nije tako jednostavno“, naglasila je Mandić.

Mandić je objasnila da ljudi koji pokušavaju da utvrde koja je vakcina bezbedna na sajtu Agencije za lekove imaju samo informaciju da je odobrena Fajzer vakcina i to dvema različitim dozvolama, a nema ni traga ni glasa o drugim vakcinama, ni o kineskoj, ni o ruskoj.

Vanredni profesor imunologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Miloš Marković ističe da je primio Fajzerovu vakcinu samo iz jednog razloga.

„Od svih ponuđenih (vakcina) najpre nisu sve dostupne, a od onih koje jesu ja lično preporučujem one kod kojih je najveći broj podataka dostupan, a to je u ovom slučaj Fajzer vakcina koja je registrovana i od strane EME i od FDA, jer su svi podaci ili ogromna većina dostupni“, kaže on i dodaje da je veoma važan takozvani „informisani pristanak“, baziran na relevantnim informacijama.

Sa njim se slaže i dr Anđelija Malenović sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu koja ističe da, kada su vakcine u pitanju, izbor građana treba da bude - da hoću da se vakcinišem, ali da mi objasnite koju vakcinu da odaberem. Sve dezinformacije koje dolaze do nas i šire se po mrežama su opasne, jer ljudi počinju da se plaše, kaže dr Malenović.

Dve Fajzerove vakcine su registovane pod različitim nazivima, ali među njima nema nikakve razlike, a ruska i kineska vakcina su u postupku registracije, kaže Malenović i dodaje da se izdavanje dozvola obrađuje za mesec dana uz nadljudske napore ljudi iz Agencije za lekove.

„Trenutno i Sputnjik i Sinofarm do pacijenata dolaze preko uvozne dozvole za lek koji nema dozvolu za promet. To nije nikakva novina i odluka koja je doneta sad, u Zakonu o lekovima je definisano pod kojim uslovima može da se obavlja uvoz lekova koji su neregistrovani. Postoje situacije kada lekovi ne mogu da budu registrovani jer je mali broj pacijenata ili doza koje se uvoze i Agencija procenjuje da nije opravdano, ali taj lek uz dokumentaciju i zahtev zdravstvene ustanove može da se uveze“, objašnjava i dodaje da za 100.000 doza kineske vakcine postoji uvozna dozvola dok se ne završi registracija i izda uslovna dozvola.

Profesorka Medicinskog fakulteta, virusološkinja i konsultantkinja Svetske zdravstvene organizacije Maja Stanojević ističe da„u datom momentu, u naučnoj literaturi, nezavisno proverenih podataka, uopšte o svojstvima vakcine, najviše ima za Fajzerovu vakcinu, dok što se tiče Sputnjik vakcine i Sinofarma, tih podataka ima, ali uglavnom potiču od proizvođača, ne mogu se naći u nezavisnim naučnim časopisima. Ili makar ne mogu lako“. Izbor vakcina, prema njenom mišljenju, nije dobro rešenje. Ona kaže da ne zna na osnovu kojih parametara ljudi odlučuju i na osnovu čega oni treba da određuju, jer kada se razbolite i odete kod doktora, on vam prepiše antibiotike, a ne birate vi, dodala je. Ne znam ni da li će ta iskazana želja na kraju biti sprovedena, to zavisi od snabdevenosti, kaže Stanojević.

Tri dostupne kod nas vakcine su, prema podacima iz literature i iz izvora vezanih za same proizvođače, sve zadovoljavajuće efikasne, to su podaci koji se dobijaju u trećoj fazi kliničke studije, kaže profesorka.

Vatru na ulje dolio je New York Times koji, baveći se imunizacijom, navodi da su najmanje 24 zemlje, uključujući Srbiju, potpisale sporazume sa kineskim kompanijama za proizvodnju vakcina protiv korone.

Kineske vakcine trebalo je da budu simbol geopolitičke pobede i pokažu velikodušnost i naučna dostignuća zemlje. Ali, navodi Njujork tajms, u nekim zamljama izazvale su probleme.

Zvaničnici u Brazilu i Turskoj su se požalili da kineske vakcine sporo stižu. Pojavile su se i priče da vakcine, iako se smatraju efikasnim, nisu onoliko delotvorne kao zapadnjačke – Fajzerove i Modernine.

Na Filipinima, neki političari su kritikovali vladu zbog odluke da kupi Sinovakove vakcine iako vlast tvrdi da su one bezbedne i efikasne.

“U ovom trenutku ne bih primio nijednu kinesku vakcinu jer nema dovoljno podataka”, rekao je nekadašnji zvaničnik u ministarstvu spoljnih poslova Singapura Bilahari Kausikan.

Iako su najmanje 24 zemlje naručile kineske vakcine strahuje se, navodi Njujork tajms, da će zbog kašnjenja i manje efikasnosti, tim zemljama biti potrebno više vremena da se izbore sa virusom.

Peking je odmah krenuo u kontraofanzivu optuživši Zapad da kampanjom dezinformacija pokušava da im uruši ugled i postavio pitanje bezbednosti Fajzerovih i Moderninih cepiva.

Džordž Gao, šef kineskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, doveo je u pitanje bezbednost američkih vakcina jer su njihovi tvorci koristili nove tehnike umesto tradicionalnog metoda koji su koristili kineski proizvođači.

Kina se nadala da će njihove vakcine učiniti od zemlje naučnu i diplomatsku supersilu. Kada je reč o broju odobrenih vakcina ili vakcina u poslednjim fazama ispitivanja, Kina stoji rame uz rame sa SAD. Kompanije Sinofarm i Sinovak saopštile su da zajedno mogu da proizvedu dve milijarde doza ove godine. Za razliku od Fajzera ili Moderne, njihove doze mogu da se drže na normalnim temperaturama u frižideru i lakše se prenose zbog čega i odgovaraju zemljama u razvoju.

Američki list međutim navodi da je kineska kampanja puna problema. Mnogi i dalje zameraju Pekingu zbog prikrivanja podataka o koroni u prvim danima pandemije. Pokušaji Pekinga da početkom prošle godine podeli maske i zaštitnu opremu Zapadu kritikovani su posle izveštaja o navodno lošem kvalitetu i zahtevima kineskih zvaničnika da im se javno zahvale.

Izvršni direktor Sinovaka Jin Veidong tvrdi da je vakcina 100 odsto efikasna u sprečavanju razvoja težih oblika korone. On je objasnio da je niža stopa efikasnosti posledica toga da su testiranja sprovođena na zdravstvenim radnicima koji imaju veće šanse da se zaraze od “civilne” populacije.

No, i pored toga, kineske vakcine su privlačne brojnim zemljama. Više od 40 zemalja zainteresovano je za uvoz kineskih vakcina, a nekoliko svetskih lidera, uključujući turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i indonežanskog predsednika Joko Vidodoa, vakcinisalo se Sinovakovim cepivom.

Kada je reč o Sinofarmovoj vakcini koju pravi Pekinški institut za biološku proizvodnju, njena efikasnost je 79 odsto. Problem je što Sinofarm nije pružio nikakve druge detalje ili dokaze toj tvrdnji, navodi New York Times.

U Srbiji se, međutim, retko vodi ova vrsta rasprave. Možda i zbog toga što, kako je kazao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, mi smo vakcinu dobili samo zahvaljujući prisnim odnosima predsednika Srbije sa „bratom Sijem“ i Vladimirom Vladimirovičem Putinom.

Dakle, kao što već rekosmo, u Srba je izbor jednostavan: između Fajzerovih i Moderninih cepiva, Sinovaka, Sputnjika V, mi biramo „Vučićevu vakcinu“, ma kako se ona zvala.