Predsednički izbori u Srbiji

Prvi krug predsedničkih izbora u Srbiji biće održan 20. januara, a drugi krug je zakazan za 03. februar 2008. godine. Odluka o raspisivanju izbora izazvala je oštre polemike i nove probleme za vladajuću koaliciju. Srbija još jednom iščekuje rezultate nadmudrivanja na relaciji Tadić - Koštunica

Prvi krug predsedničkih izbora u Srbiji biće održan 20. januara, a drugi krug je zakazan za 03. februar 2008. godine. Odluku o raspisivanju izbora doneo je Oliver Dulić predsednik Skupštine Srbije 12. decembra. Tačno godinu dana nakon parlamentarnih izbora građani Srbije će birati predsednika koji će preuzeti kormilo države u, prema opštoj oceni, jednom od najtežih trenutaka u modernoj istoriji Srbije.

U Dulićevom saopštenju za javnost stoji da su „svaki novi izbori prilika da se ojačaju demokratske vrednosti i učvrsti stabilnost države. To je naročito važno danas imajući u vidu izazove pred kojima se Srbija nalazi, a koji se tiču očuvanja teritorijalne celovitosti zemlje".

Odluka o raspisivanju izbora izazvala je oštre polemike i nove probleme za vladajuću koaliciju. Dok je Demokratska stranka (DS) Borisa Tadića sigurna da su izbori pravi potez, dotle njihov koalicioni partner Demokratska stranka Srbije (DSS) tvrdi da je prekršen koalicioni sporazum. Radikali su odluku dočekali spremni i očekuju da iz najnovijih sukoba Tadića i Koštunice izvuku maksimalnu korist, odnosno pobedu svog kandidata na izborima.

Srbija još jednom iščekuje rezultate nadmudrivanja na relaciji Tadić - Koštunica. Da podsetimo, vladajuća koalicija koju čine DS, DSS i G17 plus se tokom jeseni dogovorila da će poslanici iz redova parlamentrne većine pripremiti i usvojiti sve zakone neophodne za raspisivanje predsedničkih izbora. Ovakav redosled aktivnosti predviđen je Ustavom Republike Srbije. Skupština Srbije je do 10. decembra usvojila set od šest ključnih zakona. Paralelno sa skupštinskom procedurom obavljani su razgovori na najvišem stranačkom nivou, kojima je trebalo da bude preciziran datum predsedničkih izbora. Tadićevim demokratama se žurilo, dok su Koštuničini glasnogovornici isticali da za izbore ima vremena, te da je najvažnije da se snage usmere na rešavanje budućeg statusa Kosova. Poslanici DSS-a su najavljivali da bi o datumu raspisivanja predsedničkih izbora trebalo razmišljati nakon 19. decembra, odnosno sednice Saveta bezbednosti.

Tadić je ovoga puta iznenadio Koštunicu. Hoće li mu iznenadna promena kursa doneti novi predsednički mandat saznaćemo nakon 03. februara. Tadić je do sada čekao odluke DSS-a, odlagao poteze do poslednjeg trenutka, što mu je deo njegovog biračkog tela zamerao. U jednom delu javnosti Tadić je „prozivan" zbog popustljivog odnosa prema DSS-u i (pre)čestih ustupaka. Ovakav stav opravdavan je ozbiljnošću problema sa kojima se zemlja suočava i neophodnošću mudrih i kompromisnih odluka. No, izgleda da su natezanja u vezi sa datumom predsedničkih izbora prelila čašu. Tadić je rizikovao, a Koštunica je, po prvi put od formiranja koalicije, u nešto drugačijoj, defanizivnoj poziciji. Od njega se očekuje da odgovori na bačenu rukavicu i da odluči hoće li podržati Tadića ili će se privoleti radikalskom carstvu. Svi su scenariji u igri, pa čak i oni koje ni najmaštovitiji srpski analitičari ne mogu da smisle. Ne treba zaboraviti da je srpski premijer poznat po strpljenju i dugom odmeravanju narednih poteza.

Suština spora između DS i DSS ogleda se u nesaglasju stavova u vezi sa dva pitanja. Prvo je, kako je već rečeno, da li je prekršen koalicioni sporazum. U DS tvrde da je koalicionim sporazumom predviđeno da se predsednički izbori raspišu nakon 10. decembra, dok u DSS navode da svako jednostrano donošenje odluka, bez konsenzusa unutar koalicije, predstavlja kršenje dogovorenih pravila ponašanja. Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić je u izjavi za B92 istakao da je DS prekršila koalicioni dogovor. Aligrudić je dodao da će DSS doneti stav o predsedničkim izborima, ali „da to nikako neće činiti pre 19. decembra i sednice Saveta bezbednosti". Drugo pitanje koje „lomi" vladajuću koaliciju je da li su izbori raspisani u skladu sa Ustavnim zakonom. Vladajuće stranke, ali i institucije i analitičari, različito tumače potez predsednika Skupštine. Poslanici DSS tvrde da su izbori mogli da budu raspisani tek nakon stupanja na snagu svih neophodnih zakona, što se, po njihovim rečima nije desilo. Tako je Miloš Aligrudić (DSS) za skupštinskom govornicom izjavio da je Dulić prekršio Ustavni zakon, jer Zakon o vojsci stupa na snagu 1. januara. Odgovarajući na optužbe, portparloka DS Jelena Marković navodi da su izbori raspisani zakonito jer Ustavni zakon predviđa da predsednički izbori moraju da budu raspisani do 31. decembra, te se svakako nije moglo čekati da poslednji u nizu zakona stupi na snagu.

Kome verovati, pitaju se građani Srbije? Da bude još zanimljivije, i stručna javnost nema jedinstven odgovor. Kako prenosi B92, profesor Pravnog Fakulteta u Beogradu Stevan Lilić smatra da su izbori raspisani legalno. On navodi da se sa pravne tačke gledišta mora imati u vidu „kontekst u kojem se zakon primenjuje a ne samo tekst zakona. Svaki oblik proceduralne ili pravne opstrukcije izbora od strane nekih političkih partija bio bi veoma štetan za Srbiju i njene građane". Nekadašnji predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić smatra da bi se odluka mogla smatrati nezakonitom jer nije poštovan jedan od predviđenih uslova. Vučetić navodi da je „odluka predsednika parlamenta u skladu sa Ustavnim zakonom u pogledu krajnjeg roka, a to je 31. decembar". Međutim, Vučetić navodi da Zakon u članu 3 predviđa još jedan uslov, a to je stupanje na snagu svih šest neophodnih zakona. Kako je već rečeno, Zakon o vojsci stupa na snagu prvog dana nove godine.

Izbori su raspisani na zakonit način. Ili nisu. Na to smo već navikli. Sa tako napisanim Ustavnim zakonom pitanje je da li bi izbori uopšte mogli da budu raspisani sasvim zakonito.

Na tako zakonito - nezakonitim predsedničkim izborima koplja će ukrstiti Boris Tadić ispred Demokratske stranke i Tomislav Nikolić, večita perjanica srpskih radikala, kojem će ovo biti treća predsednička trka. Nikolić samouvereno tvrdi da će konačno biti pobednik.

Na izborima će učestvovati još čitav niz kandidata. Čedomir Jovanović je kandidat Liberalno demokratske partije (LDP), Socijalistička partija Srbije odredila je Milutina Mrkonjića, dok se u narednim danima očekuju zvanične kandidature još nekoliko partijskih čelnika. Za sada su kandidature podneli jedino Nikolić i Jovanović.

Tadića za sada podržava G17 i Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića. Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Čanak pozvao je svoje članove i simpatizere da u prvom krugu glasaju po svojoj savesti. Očekuje se da će podrška Tadiću u drugom krugu biti daleko veća i otvorenija. Tomislava Nikolića podržava glasačka mašinerija njegove partije, dok će deo glasova u drugom krugu dobiti i od narodjaka i socijalista.

Najveća enigma je kako će postupiti Vojislav Koštunica i koalicioni mu partner, ministar infrastrukturni Velja Ilić. Potonji je najavio kandidaturu, ali čeka da se o tome dogovori sa Koštunicom. Premijer srpski zbog Kosova nema vremena da se bavi predsedničkim izborima, a njegova stranka će odluku doneti na sednici Glavog odbora negde pred Novu godinu.

Na kraju evo i nekoliko procena, mada je za njih rano. Srbija izvesno neće dobiti predsednika u prvog krugu. Nepodeljno je mišljenje da će, fudbalskim jezikom, drugi krug biti neizvestan do samog kraja. Prema svim procenama, prvu rundu će dobiti Nikolić, dok se Tadićeve šanse vide u drugom krugu. No, i ovo zavisi od Koštuničine odluke i spremnosti birača da izađu na izbore. Ukoliko Koštunica ne pozove svoje birače da glasaju za Tadića, srpski predsednik će morati da motiviše veliki deo neodlučnih i apstinenata da glasaju za njega.

Strasti još uvek nisu uzavrele. Dok u Srbiji ne prođu svi praznici, od svetog Nikole, Bajrama, Nove godine i Božića, ne očekuje se žestoka predsednička kampanja. Istina, stranke već počinju da obilaze bazu. Prvi predizborni skup demokrate organizuju u subotu 22. decembra u Novom Sadu, verovatno sa ciljem da animiraju pripadnike nacionalnih manjina da glasaju za Tadića. Radikali u trku polaze iz srca Šumadije, računajući da će tu biti najviše sluha za njihovu nacionalnu retoriku.

Slogane još uvek ne znamo. Ali znamo da PR timovi rade li rade. Sreća pa kampanja neće biti duga.