Posle više od pola godine od izbora Srbija je dobila novu Vladu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će ona trajati samo dve godine
Nije bilo jasnog obrazloženja zašto je bilo potrebno više od šest meseci da se izabere nova Vlada posle predsedničkih i parlamentarnih izbora održanih 3. aprila. Kasnilo se i tri meseca sa konstituisanjem parlamenta a tek krajem avgusta predsednik Vučić objavio je da dotadašnja premijerka Ana Brnabić ostaje na istom mestu ali da će „njen mandat trajati kraće i doći će do promena u Vladi 2024. godine“. Takvu odluku obrazložio je činjenicom da će za dve godine biti lokalni izbori, iako oni nisu povezani sa republičkim nivoom vlasti.
Prezimljavanje
Umesto mandatarke Brnabić, predsednik Vučić objavio je ko su ministri u njenom kabinetu, da bi nakon par dana, 26. oktobra , njih dvadesetosmoro položilo zakletvu u Parlamentu. Koalicionu Vladu , u kojoj je većina iz Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), čine još i Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS), Partija ujedinjenih penzionera (PUPS), kao i tri stranke nacionalnih manjina: Sandžačka demokratska partija, Stranka pravde i pomirenja i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini. Osmoro ministara nisu članovi stranaka.
U svom ekspozeu premijerka Brnabić, kojoj je ovo treći uzastopni mandat na čelu Vlade, navela je da je energetika apsolutni prioritet Vlade, a rat u Ukrajini "postala gotovo jedina spoljnopolitička tema". Ponovila je već poznati stav da Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji ali da nastavlja put integracije u Evropsku uniju. Dijalog o razrešenju statusa Kosova u vrhu je prioriteta.
Mnogo više od premijerkinog ekspozea citirane su reči predsednika Vučića: „U ovim uslovima smo se trudili da napravimo vladu koja će da prezimi ovu zimu i možda sledeću zimu i to je to. I onda će doći do temeljnijih promena, od čela vlade pa nadalje”. Bez uverljivog objašnjenja zbog čega je Vlada u oročenom mandatu, osim što je pomenuo lokalne izbore i rat u Ukrajini, spekuliše se i da su mogući razlog prevremeni izbori u Beogradu o kojima je razgovarao sa jednim od vođa opozicije, liderom Stranke slobode i pravde (SSP) Draganom Đilasom. Sve je to u skladu sa politikom predsednika koji je od dolaska njegove stranke na vlast, 2012. godine, u stalnoj kampanji, kadrovskim promenama unutar Vlade i prevremenim izborima.
Činjenica je i da je sve veći pritisak da se okončaju pregovori oko statusa Kosova i da sam Vučić otvoreno govori o zahtevima da se Kosovo primi u članstvo UN. Ovakav ishod u skladu je sa dogovorom na osnovu kojeg se pregovara a odnosi se na to da Beograd i Prištine ne sprečavaju jedni druge u članstvu u međunarodnim organizacijama. To bi implicitno značilo i da Srbija prihvata nezavisnost Kosova a da bi tako nešto izveo Vučić mora da bude u permanentnoj kampanji potvrđivanja svoje pozicije neprikosnovenog vođe. Izbori su jedan od načina ubeđivanja građana kako Srbija napreduje, kako se živi sve bolje i kako smo nadomak “zlatnog doba”, kako je svojevremeno obećao.
Kontinuitet
Sudeći prema sastavu, od nove Vlade se ne može očekivati nova politika, tačnije jasnije određenje strateških pravaca kuda Srbija ide. Lider SPS-a Ivica Dačić, koji važi za proruskog čoveka, sada je na mestu ministra spoljnih poslova. S druge strane, jedan broj ministara je, bar do sada, bio jasno prozapadno orijentisan. Neki iz prethodnog saziva, poput Nebojše Stefanovića za koga se vezuju brojne afere ili Zorane Mihajlović koja je imala otvorene sukobe sa nekim kolegama, ostali su bez ministarskih fotelja.
Ostala je nepoznanica gde će Vučić smestiti svog bliskog saradnika Aleksandra Vulina, nekadašnjeg funkcionera JUL-a Mire Marković, supruge Slobodana Miloševića. Vulin, predsednik Pokreta socijalista (PS), menjao je resore, bio je ministar zadužen za Kosovo i Metohiju, zatim za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, potom za odbranu a u prethodnoj vladi ministar unutrašnjih poslova. Posebno se isticao izjavama kojima je izazivao konflikte sa susednim državama i promovisao politiku Putina, bezrezervnom podrškom svakog Vučićevog koraka, a bez obzira što stranka koju vodi gotovo da ne postoji dobija izrazito bitne državne funkcije. Sada se spekuliše da će biti na poziciji šefa Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Dosadašnji direktor BIA, Bratislav Gašić, novi je ministar unutrašnjih poslova i to jeste najvažnija vest kada se analizira sastav nove Vlade. Njegova karijera počinje devedesetih, tokom međunarodnih sankcija protiv tadašnje Jugoslavije, kada se obogatio švercom kafe a potom nastavio biznis prometom naftnih derivata. Važi za jednog od glavnih finansijera SNS-a i čoveka od najvećeg poverenja predsednika Vučića. “Preživeo” je brojne afere a posebno tragična je pogibija sedmoro članova posade vojnog helikoptera 2015. godine koji je bio angažovan da preveze povređenu bebu. Gašića je deo javnosti optuživao da je i pored neppovoljnih vremenski uslova naredio sletanje helikoptera. Ceo slučaj je “zaboravljen”, niko zbog te tragedije nije odgovarao.
Ono što je i dalje aktuelno je otkriće farme marihuane u selu Jovanjica. Na imanju čuvenom po organskoj proizvodnji povrća, koje je posećivao i Aleksandar Vulin, nađeno je 1,6 tone marihuana a kasnija istraga, sudski proces koji je u toku i medijska istraživanja upućuju na bliske veze vlasnika imanja sa Bratislavom Gašićem.
Gašić je svojevremeno sa mesta ministra odbrane smenjen zbog prostačkog obraćanja novinarki kojoj je na konferenciji za novinare rekao kako “voli novinarke koje lako kleknu”. Iako to nije bio zvaničan razlog smene, novinarska udruženja i deo javnosti protestovali su zbog ovakvog seksističkog ponašanja i on je premešten na čelo BIA-e. Udruženja žena i deo javnosti posebno je iziritiran informacijom da je on sada postavljen i za člana Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
Moglo bi se reći da nova Vlada samo nastavlja ono što je radila i prethodna. Predsednik Vučić igra na kartu svoje popularnosti koju stiče autoritarnim vladanjem, istovremeno tražeći saveznike i na Zapadu i na Istoku. Rat u Ukrajini postavio je Srbiju u poziciju da mora pažljivo da se odnosi prema Rusiji od koje je u potpunosti energetski zavisna ali i od čijeg glasa u Savetu bezbednosti UN zavisi ishod raspleta kosovske krize. Istovremeno, ceo region pa i Srbija posustaje na putu ka Evropskoj uniji. Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ukazuje na autoritarnost vlasti i nazadovanje u pojedinim oblastima i to je još jedno upozorenje Vučiću i njegovoj Vladi da treba da se opredele kuda i kako vode Srbiju.