(© Anelo/Shutterstock)
Početak godine građani Srbije dočekali su sa još jednom aferom koju plasira vlast – predsednik Vučić saopštio je kako ga prisluškuju i da "nema sumnje da je i deo stranog faktora upleten"
U prvom intervjuu ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obznanio da ga već godinu i po dana prisluškuju ali da neće sve informacije saopštiti javnosti jer “neće da ruši svoju državu”. Nije poznato da li su ti podaci do sada stigli do nadležnog tužilaštva, da li se sprovodi bilo kakva istraga, ko je strani faktor, kao što do danas ne znamo da li je ikada posle sličnih predsednikovih objava vođen bilo kakav istražni postupak.
Par dana kasnije Vučić je izneo nešto više detalja. Dobio je, kaže, od pojedinaca iz policije disk sa snimcima razgovora sa ljudima sa kojima priča o fudbalu, a zapravo su oni prisluškivani jer se sumnja da su povezani sa trgovinom narkoticima. Predsednik tvrdi da njegovi prijatelji nemaju nikakve veze sa drogom a na pitanje o spekulacijama da li su u aferu upleteni i ljudi iz samog vrha vlasti lakonski je odgovorio da će se sve saznati.
Poznate su javnosti decenijske veze predsednika Vučića sa navijačima kao i sa raznim huliganskim grupama i možemo mu verovati da priča sa svojim drugarima o fudbalu. Ovo, međutim, nije priča o sportu.
Kontrola štete
Priču o prisluškivanju su Vučićevi saradnici i režimski tabloidi odmah preveli u državni udar. Kako se slične kvalifikacije o ugroženosti predsednika i države pojavljuju svakih par meseci, a afere preklapaju jedna drugu bez razrešenja, građani su već i zaboravili da je prisluškivanje više puta bila tema u proteklih osam i po godina koliko je Vučić na vlasti.
Početkom avgusta 2019. on je u jednom televizijskom intervjuu pokazivao dokumente na kojima je stajala oznaka “državna tajna” i objašnjavao kako je već 25 godina predmet praćenja i nadgledanja tajnih službi. Ni tada nisu reagovale institucije koje bi trebalo da se bave zaštitom sistema bezbednosti i tajnih podataka koje je predsednik doneo u televizijski studio.
U to vreme pred Višim sudom se vodio postupak protiv dvojice pripadnika policije koji su javno progovorili o tome kako su 2015. nelegalno poslati u Potočare na obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici. Tokom komemoracije Vučić je napadnut, dok su dvojica pripadnika policije “glumili” novinare a zatim o tom događaju javno progovorili.
Vučićevo “otkrivanje državnih tajni“ je samo jedan od primera takozvane kontrole štete, koja nastane kada nezavisni mediji ili pojedinci otkriju neku aferu. Tako se i sada u komentarima može čuti i pročitati da je i poslednja afera prisluškivanja skretanje pažnje javnosti sa mnogo dramatičnijih tema, poput slučaja “Jovanjica“.
“Plodovi“ Jovanjice
Krajem 2019. otkriven je jedan od najvećih slučajeva organizovanog kriminala. Na severu Srbije, na poljoprivrednom imanju “Jovanjica” čuvenom po organskoj proizvodnji povrća, nađeno je 1,6 tona marihuane. Optuženi su vlasnik imanja Predrag Koluvija kao organizator proizvodnje droge i devet njegovih saradnika. Uhapšeno je i nekoliko službenika policije i obaveštajne agencije BIA pod sumnjom da su pomagali Koluviji, a za jednim pripadnikom Vojnoobaveštajne agencije raspisana je poternica.
Koluvija je prilikom hapšenja, koje je usledilo zbog saobraćajnog prekršaja, imao lažnu policijsku legitimaciju, što je navelo policiju da otkrije njegov pravi biznis. Tadašnji poslanik opozicione Narodne stranke (NS) Miroslav Aleksić izneo je svoja “saznanja” da je Koluvija u trenutku hapšenja zvao brata predsednika Srbije Andreja Vučića, što je dodatno uznemirilo javnost.
U optužnici koja je podignuta protiv Koluvije spominje se da su se sa njim viđali visokopozicionirani državni službenici, a javnost se podsetila snimaka na kojima imanje obilazi tadašnji ministar za rad i zapošljavanje a sada ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin. Suđenje koje je u toku prepuno je kontroverzi o kojima detaljno izveštavaju nezavisni mediji, dok mediji bliski predsedniku Vučiću istovremeno objavljuju priče o takozvanim državnim udarima i negiraju bilo kakvu vezu organizovanog kriminala i državnog vrha.
A sa samog vrha, od predsednika, početkom meseca je stigla poruka - tražio je da se dvojica policajaca koji su učestvovali u hapšenju Koluvije po treći put testiraju na poligrafu i pobunio se što, kako je rekao, pojedini mediji od njih prave heroje.
Poruke i spekulacije
Novinarima je vrlo teško da saznaju šta se događa unutar Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) ali se naziru pukotine i sukobljene struje i o tome se nezvanično izveštava. U vreme kada je otkrivena marihuana u Jovanjici ministar unutrašnjih poslova bio je Nebojša Stefanović. I on je upleten u jednu od najvećih korupcionaških afera, trgovinu oružjem iz fabrike Krušik, gde je ulogu posrednika u trgovini imao njegov otac.
Ubrzo potom je otkrivena i marihuana u Jovanjici koja je do tada dobijala državne kredite za uzgajanje organskog paradajza i krastavaca. I tada, kao i u najnovijoj aferi prisluškivanja predsednika, Stefanović, sada ministar odbrane u novoj Vladi, je bio upadljivo uzdržan u komentarima. Par dana pošto je Vučić obznanio da je prisluškivan, Stefanović, koji je po tadašnjoj funkciji bio najodgovorniji, dao je kratak intervju u kojem je naveo da je očigledno postojao deo ljudi koji su zloupotrebili ovlašćenja i svoje funkcije i da je važno da oni budu otkriveni.
Analitičari u nezavisnim medijima spekulišu o unutarpartijskom sukobu Stefanovića i predsednikovog brata Andreja Vučića koji je sve vreme u senci ali sa ogromnim uticajem. Bez obzira na to što vlasti demantuju takve sumnje, brojne afere ukazuju na vezu vlasti sa organizovanim kriminalom, a činjenica da do sada nijedna nema sudski ishod govori o pokušaju unutrašnje kontrole i čuvanju pozicija.
Tako se i konfuzna Vučićeva priča o prisluškivanju dok sa prijateljima komentariše fudbal tumači u delu javnosti više kao slanje poruke nekoj od struja u stranci ili Službi, nego kao obaveštavanje građana koji su već anestezirani od stalnih državnih udara, unutrašnjih neprijatelja i svetskih zavera.
