Vojvodina slow

Plaže duž Dunava, neverovatno bogatstvo flore i faune, tradicionalne farme. Pokrajina Vojvodina je kandidat da postane inkubator za lansiranje i promociju ekoturizma u Srbiji. Nastavljamo naše istraživanje o Vojvodini

Prirodni rezervati, Dunav, tradicionalne kafane i salaši, starinske farme okružene prirodom. I na kraju, lokalne živopisne tradicije koje crpe inspiraciju iz zemlje kojom su drugi prolazili i koja je bila međa. To je Vojvodina, multikulturna i višejezička pokrajina koja se nalazi na severu Srbije.

Njena teritorija koja je deo panonske nizije i koja se proteže do Mađarske i Slavonije (severoistok Hrvatske), po mišljenju mnogih stručnjaka predstavlja odličnu priliku za razvoj održivog turizma. Mogućnost koja još uvek nije postala stvarnost.

“Nažalost u Vojvodini još uvek ne postoje turistički operateri koji se posebno bave ovim sektorom”, tvrdi Gvozden Perković, direktor turističke organizacije Vojvodine (OTV) osnovane pre 5 godina od strane pokrajinskog parlamenta čiji je cilj promovisanje turističkog potencijala ove regije. “Treba imati u vidu činjenicu” - nastavlja Perković - "da je u Vojvodini i uopšteno u Srbiji interesovanje i nivo senzibiliteta stanovništva  za ovaj vid turističke ponude još uvek skroman.”

Izabel Lanji je direktorka za promociju turizma oblasti Palić-Subotica na severu Vojvodine. “ Potencijal je ogroman, kaže, mislim, na primer, na nekoliko prirodnih rezervata kao što su Obedska bara, močvara okružena šumom, i Deliblatska peščara, najveća peščara u Evropi nedaleko od Novog Sada. Zajedno sa drugima, predstavljaju zbog prirodne raznovrsnosti, neverovatan resurs za razvoj ekoturizma u Vojvodini.” Odakle onda dolazi nezainteresovanost turista i kašnjenje kada je u pitanju ova vrsta turizma? “ Mislim da je glavni razlog, nastavlja Izabel Lanji, nedostatak infrastrukture i neadekvatne politike teritorijalne promocije.”

Izabel Lanji podseća da uprkos tome što program ekonomskog razvoja koji je usvojen 2003. u Skupštini Autonomne Pokrajine predviđa posebnu strategiju za razvoj turizma, nisu dostignuti pokazatelji razvoja sektora koji su registrovani 1989. Dokument je posebno definisao strategije i mere nautičkog turizma, kroz izgradnju pristaništa i turističkih atrakcija na Dunavu i na brojnim rekama i kanalima, koji sa brojnim šumama i zalihama ribe su karakteristični za Vojvodinu. Ali to se još uvek nije dovoljno da se oživi sektor kojem ovaj region Srbije poklanja puno pažnje.

“Ograničen interes i nedovoljno razvijena svest o održivom turizmu u Srbiji, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, je rezultat takođe i jednog  psihološkog faktora”, zaključuje Izabel Lanji po kojoj mnoge osobe, naročito mladi asociraju život i rad na selu sa siromaštvom i teškim radom. Zbog ovoga, uprkos sve većem broju renoviranih tradicionalnih salaša i shodno tome sve većem rastu seoskog turizma poslednjih godina, održivi turizam je još uvek nedovoljno poznat i skoro potpuno nedostaje svest o njegovom razvojnom potencijalu.

S ovom analizom se ne slaže u potpunosti Maja Sedlarević, potpredsednik Skupštine Vojvodine,  prema kojoj ono što zaista negativno utiče na razvoj ekoturizma je uglavnom nedostatak sredstava i ekonomskih resursa neophodnih da se nadoknadi kašnjenje u izgradnji infrastrukture koje je nastalo tokom 90-tih, kada je izgubljena čitava decenija bitna za ekonomiju cele zemlje.

“Potrebno je da se izdvoje veća sredstva iz budžeta za razvoj turizma uopšte, a posebno za razvoj održivog turizma”, kaže Maja Sedlarević “ da bi se u potpunosti iskoristile velike mogućnosti za razvoj sektora neophodno je investirati u projekte oporavka i unapređenja infrastrukture, kao i u razvijanje obrazovnih i informativnih programa koji imaju cilj da promovišu kulturu zaštite prirodnih i kulturnih dobara kao i da poboljšaju nivo senzibiliteta i interesa lokalnog stanovništva i potencijalnih operatera za ovu vrstu turizma.”

“U ovom kontekstu“, kaže direktor Turističke Organizacije Vojvodine Gvozden Perković, “od apsolutne važnosti je uloga koju međunarodni projekti za razvoj upravljanja u turizmu mogu da igraju u promovisanju ukupne ponude tog sektora na  teritoriji. Konkretno, Turistička Organizacija Vojvodine je u poslednje dve godine učestvovala u nekim projektima kao na primer “Datourway” ( Strategija održivog prostornog  razvoja u oblasti turizma na Dunavu) u partnerstvu sa mađarskom organizacijom VATI kao deo programa prekogranične saradnje finansirane iz EU fondova za pristup Uniji.”

2008. godine OTV je učestvovao u projektu “Teritorijalni pakt” ( Zajedničkoj strategiji za razvoj turizma u okrugu Južne Bačke), u saradnji sa italijanskim ministarstvom za ekonomski razvoj u okviru programa InePS ( Italian Negotiated Programming in Serbia).

Čak i Nada Lazić, savetnik za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine, tvrdi da se treba fokusirati na projekte čiji je cilj da prenesu “dobru praksu” organizacija i zemalja koje su već stekle relevantno iskustvo u oblasti ekoturizma na njihovoj teritoriji.

Strategija za razvoj turizma, usvojena na centralnom nivou u Beogradu 2006., je kao svoje prioritete definisala upravo promociju politike ulaganja koja je suprotna tendenciji koja je vladala poslednjih 15 godina, kroz privlačenje stranih investicija i koordinaciju lokalnih i centralnih organa vlasti koji bi pomogli, posebno u Vojvodini, razvoj nautičkog, banjskog i seoskog turizma.

Upravo u Vojvodini, u Sremskoj Mitrovici, se nalazi sedište jednog od najvećih udruženja koje se bavi ekološki održivim turizmom u Srbiji. Ekoturizam, nevladina organizacija osnovana  2008. ima za cilj, takođe u saradnji sa drugim organizacijama i nacionalnim institucijama, da poveća svest turista/putnika i lokalne zajednice o značaju održivog turizma, kroz organizovanje konferencija i sastanaka. Sarađuje, takođe, sa odeljenjima i agencijama srpskih opština koje su angažovane u politici žastite životne sredine kao i sa međunarodnim organizacijama koje se bave održivim turizmom.

“Naša organizacija”, kaze Radomir Jovelić Višerov, direktor Ekoturizma Srbije, “se može smatrati u izvesnom smislu osnivačem i liderom održivog turizma u Srbiji.”

“Do pre tri godine”, priseća se Višerov, “reč ‘ekoturizam’ koja se mogla naći samo u školskim udžbenicima, je ukazivala samo na jednu od mogućih tipova turizma. Nakon dve konferencije o održivom turizmu, u organizaciji Ekoturizma Srbije, nastale su prve inicijative na lokalnom i nacionalnom nivou u sektoru čiji su potencijali u prošlosti bili potpuno ignorisani.”

Zahvaljujući prvim projektima pokrenutim od strane Ekoturizma, Vojvodina,  kao lider među regionima, postaje kandidat u promovisanju politike i kulture “ Slow turizma” u Srbiji, postajući tako primer i za ostale delove zemlje.