Inovacija na Zapadnom Balkanu, u potrazi za zvezdama

Podržati razvoj mladih i inovativnih preduzeća na Zapadnom Balkanu. Ovo je cilj programa Star Venture Evropske banke za obnovu i razvoj. Razgovarali smo s Dejanom Tonićem, regionalnim koordinatorom programa

Kako je nastao program Star Venture?

Program Star Venture osmišljen je od strane Evropske banke za obnovu i razvoj s jedne strane na osnovu našeg dugogodišnjeg iskustva u sklapanju ugovora o kapitalnom finansiranju i ulaganju u brzorastuće kompanije, a s druge polazeći od naših svakodnevnih aktivnosti u okviru naše filijale koja se bavi pružanjem konsultantskih usluga malim preduzećima. Program je namenjen kompanijama u ranoj fazi razvoja koje poseduju potencijal za brzo napredovanje i privlačenje investicija.

Koje instrumente koristite za pružanje podrške inovativnim preduzećima na Zapadnom Balkanu?

Naš glavni cilj je pružanje direktne podrške startapima s visokim potencijalom: najbolji startapi biraju se putem otvorenih poziva i uključuju u program. Nakon selekcije, nudimo im pristup najboljem instrumentu za dijagnostiku poslovanja, osmišljenom od strane Instituta za proizvodnju (Institute for Manufacturing, IfG) Kembridž univerziteta, radi procene njihovih potreba, a potom im pomažemo kroz saradnju s lokalnim savetnicima i međunarodnim stručnjacima. Pored direktne podrške inovativnim preduzećima, program Star Venture takođe podržava partnerske akceleratore i razvoj ekosistema u celom regionu Zapadnog Balkana.

Za finansiranje dobrih ideja koristimo fondove donatora: dosad su nas podržali Luksemburg i Fond za razvoj preduzeća i inovacija Zapadnog Balkana (WB EDIF) koji finansira Evropska unija. Nudimo savetnike koji pomažu mladim preduzećima da poboljšaju svoje planiranje, prikupljanje fondova, obuku u oblasti marketinga za svoje zaposlene, pa čak i da obezbede tehničku asistenciju za prilagođavanje svojih proizvoda.

Ovome treba pridodati i mentorstvo: u bazi podataka imamo oko 400 vrlo iskusnih profesionalaca koji su spremni podeliti svoja iskustva i znanja s odabranim startapima.

Da li je inovacija ključni element prilikom odabira preduzeća za učešće u programu?

Inovacija mora biti suštinski element preduzeća koja nameravamo podržati, inovacija barem na nacionalnom nivou ili, još bolje, na nivou Zapadnog Balkana: moraju ponuditi svojim tržištima nešto novo, nešto drugačije u odnosu na konkurenciju. I, zašto da ne, potencijal za rast na globalnom tržištu.

Nismo u potrazi za potpunim početnicima nego za onima koji već imaju određenu praksu i mogu dokazati da su uspešno testirali svoj proizvod, odnosno da ga neko kupuje najmanje godinu ili dve.

Da li je moguće napraviti opšti profil inovativnih preduzeća na Zapadnom Balkanu? Uočavate li neke zajedničke crte?

Ono što je neosporno jesu tehničke sposobnosti osnivača startapa u regionu: osobe koje pokreću nova preduzeća na Zapadnom Balkanu zasigurno znaju šta rade. Vizija o tome kako stvoriti određeni proizvod ili uslugu nesumnjivo je zajedničko obeležje svih lokalnih startapa. Stvari su pak manje jasne kada je u pitanju pronalaženje tržišta za startap proizvode. Ko će kupiti proizvod? Ko će ga platiti i pretvoriti u biznis? Ova pitanja često ostaju bez odgovora.

Ovo je veoma veliki problem jer mnoge osobe koje žele postati preduzetnici misle da mogu uspeti same, ali onda propadnu, s obzirom da je u pitanju nemoguć zadatak. Nije lako proširiti se, a preduzeća previše često imaju vrlo ograničenu lokalnu perspektivu. Uz sve veću konkurenciju, ili se ide na međunarodni nivo ili se propada na lokalnom nivou.

Većina startapa u regionu teško uspeva stvoriti jak i angažovan tim, sposoban da podigne sopstvenu delatnost na sledeći nivo. Reč je o vrlo složenom problemu: startap preduzeća često imaju poteškoća u pronalaženju dobrog programera ili menadžera ljudskih resursa koji bi bio u stanju da im pomogne da se prošire preko kapaciteta osnivača. Nasreću, još uvek postoje primeri preduzeća koja prevazilaze ovu “dečju bolest” i napreduju: uspevaju pronaći partnere i podršku, upravljaju rizicima vezanim za rast i na kraju postižu uspeh.

Kada govorimo o inovaciji u mladim preduzećima na Zapadnom Balkanu, govorimo li o nekim posebnim privrednim sektorima?

Generalno gledano, najveći potencijal u regionu leži u informatičkoj industriji, ali i u poljoprivredno-prehrambenoj. U agrobiznisu velika preduzeća samostalno obavljaju svoje istraživačko-razvojne aktivnosti i smišljaju rešenja, dok se IT sektor još uvek oslanja na male timove, na startape koji se pokušavaju probiti na tržište. Ideje zasnovane na tehnologiji čine 95 odsto prijava koje nam pristižu.

Postoje li neke razlike među državama regiona?

U suštini, razlike zavise od veličine tržišta pojedinih zemalja. Srbija je nesumnjivo lider u regionu. Mislim da razlike zavise i od protoka investicija, odnosno od sposobnosti privlačenja stranih investitora. Po ovom pitanju, Kosovo i Severna Makedonija ne zaostaju mnogo za Srbijom, s obzirom da samostalno razvijaju sopstvene ekosisteme. Ovom napretku doprinele su lokalne organizacije za pružanje podrške preduzećima. Što ih je više, to je uspeh veći. Stvari se razvijaju nešto sporije u Albaniji i još sporije u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Osobenosti lokalnih tržišta potiču i od izloženosti prema raznim donatorima. U Srbiji, na primer, postoje brojni programi kroz koje ne samo nevladine organizacije nego i javna uprava pružaju podršku preduzećima na razne načine. Postoje raspoloživa sredstva i ovdašnja preduzeća su u izvesnom smislu razmažena jer očekuju stopostotnu pomoć. U ostalim zemljama Zapadnog Balkana uglavnom se može očekivati samo neki oblik sufinansiranja ili podele troškova.

Da li odliv mozgova takođe predstavlja jedan od faktora koji onemogućuju mladim preduzećima da zadrže kvalitetne profesionalce i tako stvore efikasne radne timove?

Mislim da koncept “odliva mozgova” nije toliko primenljiv na polje inovativnih startapa, posebno onih kojima upravljaju mlade osobe. Primećujem jednu tendenciju koju prati većina startapa u regionu: čim dostignu određeni nivo razvoja, odmah otvaraju kancelariju u najnaprednijim zemljama na koje su usmereni. Tako su, jednom nogom, već izvan regiona. Ništa ne može sprečiti ovaj trend jer je tržište otvoreno.

S druge strane, podrška pružena ovim preduzećima – koja još uvek zadržavaju okosnicu svojih aktivnosti na Zapadnom Balkanu – zasigurno će doprineti njihovom razvoju. Možda će privući neku investiciju putem svoje kancelarije na primer u Delaveru u Sjedinjenim Američkim Državama, ali uspeće zaposliti stotine osoba samo ako taj razvoj bude podržan ovde, na lokalnom nivou. Mislim da ovo počinju shvatati i lokalne vlasti.

No uopšteno govoreći, vidite li gubitak kvalifikovanih osoba kao pretnju razvoju regiona?

Ako ne počnemo ulagati u mlade, mislim da će odliv mozgova postati neizbežan. U poslednje dve godine, u zemljama regiona broj informatičkih stručnjaka naglo je porastao. No nije u pitanju uspeh nacionalnih obrazovnih sistema nego privatnih inicijativa, s obzirom da je većina ovih mladih stručnjaka formirana na privatnim akademijama, koje su prepoznale potrebe tržišta u ekspanziji i stvaraju novu radnu snagu u ovom sektoru. Ako ne uspeju ostvariti svoje sposobnosti i očekivanja na domaćem tržištu rada, ne može se očekivati da ostanu ovde.

Smatrate li da zemlje Zapadnog Balkana imaju jasnu strategiju kada je reč o promovisanju i podržavanju inovacija?

Rekao bih da postoje brojne strategije, ali ne teži se njihovoj konkretizaciji. Možete smisliti najbolju strategiju na svetu, ali ako ne napravite dobar akcioni plan i ne trudite se iz dana u dana, iz meseca u mesec, iz godine u godinu da zaista promenite celokupan sistem – od obrazovanja do kvalifikacija i oporezivanja – osuđeni ste na propast. Ponekad se čini da je stari sistem još uvek prisutan i da je ostao nepromenjen u poslednjih 40-50 godina. Generalno gledano, vlade i institucije država Zapadnog Balkana imaju malo ili nimalo pojma o tome koliko novih i inovativnih preduzeća ovde postoji i šta s njima treba raditi. Ovo je značajan problem za sve aktere koji pokušavaju razviti ekosistem.

Koliko je novim preduzećima na Zapadnom Balkanu lako, odnosno teško da dođu do finansijskih sredstava?

Veoma je teško: obezbeđivanje sredstava često je najveći izazov, koji je uslovljen pre svega konzervativizmom bankarskih institucija u odnosu na liberalizam startapa. Banke koje posluju u regionu izuzetno su konzervativne po ovom pitanju, možda uz poneki pozitivni izuzetak u smislu stvaranja posebnih kreditnih linija za preduzeća u ranoj fazi razvoja. Inovativna preduzeća iz regiona susreću se s velikim teškoćama jer je čitav kontekst previše star i arhaičan u odnosu na njihove potrebe: nisu u pitanju samo prihvatljivost i potrebe koje moraju biti usklađenje nego i brzina elaboracije, brzina procesa donošenja odluka.

Koja je uloga i kakav je doprinos akceleratora, koji su toliko bitni kada je u pitanju stvaranje okruženja podrške?

Rekao bih da je upravo entuzijazam osoba koje su pokrenule akceleratore, pre otprilike sedam ili osam godina, zaslužan za rađanje celokupnog ekosistema. Ranije našu regiju nije bilo moguće uporediti s oblastima poput jugoistočnog Sredozemlja, odnosno sa zemljama poput Egipta, Jordana i Tunisa gde kultura investiranja u startape seže najmanje trideset godina unazad. Ovde na Zapadnom Balkanu ta kultura nije starija od 7-8 godina i glavnu ulogu u njenom nastanku – kao što sam pomenuo – odigrali su inkubatori.

Da ste pre deset godina pitali mlade u regionu da li bi želeli pokrenuti sopstvenu delatnost ili raditi puno radno vreme za neku državnu firmu, 95 odsto bi verovatno izabralo državu, videvši tu sigurno zaposlenje. Sada se stvari menjaju, akceleratori su doveli do rađanja novog preduzetničkog duha. Njihov najveći doprinos leži u promociji određenih vrednosti, a za nas, koji radimo sa startapima u narednoj fazi, to je najbolji mogući levak, najbolji “cevovod”.

Akceleratori obavljaju sve preliminarne skrininge, traže, podržavaju i testiraju startape. A startapi koji prođu ove programe odlični su kandidati za nas. Na taj način stičemo odlične partnere.

Najveći izazov leži u činjenici da 90 odsto akceleratora još uvek zavisi od donatorskih sredstava i nije samodovoljan, ne deluje kao privredni subjekt i ne nudi svoje usluge u zamenu za novac. Naša misija je da pomognemo akceleratorima da postanu samodovoljni jer donatori će otići samo kada Zapadni Balkan dostigne, a nadamo se da hoće, određeni nivo razvoja i ne bude više imao potrebu za donatorskim sredstvima.

Na osnovu vašeg iskustva na Zapadnom Balkanu, koje su karakteristike uspešnih startapa? Šta ih razlikuje od onih manje uspešnih?

Vrlo je teško dati odgovor u ovom slučaju jer postoje brojni faktori koji određeno preduzeće čine potencijalno uspešnim: dok god neko preduzeće ne postane uspešno, ne može se znati se da li će do tog uspeha doći ili ne. Ali kada jednom postane uspešno, na osnovu njegovog razvoj moguće je zaključiti šta je ga dovelo do uspeha. Kada je pak u pitanju faza odabira, odnosno prepoznavanje karakteristika po kojima se najperspektivnija preduzeća razlikuju od onih neperspektivnih, mislim da je ključni faktor poznavanje sektora. Naravno, reč je o preduzećima koja pokreću svoju delatnost s određenim tehničkim veštinama, ali pored toga poznaju i tržište, odnosno primenljivost onoga što rade, proizvoda koji stvaraju, usluge koju pružaju. Preduzeća koja imaju najviše šansi da uspeju razlikuju se od onih koji te šanse nemaju upravo po znanju i sposobnosti da osete kuda stvari idu, da predvide budući razvoj.

Pri tom, naravno, bitno je imati i malo sreće. Poznajem mnogo izuzetnih osoba s dobrim idejama, ali neko je možda bio brži od njih i nisu uspele. Velike ideje moraju doći u pravi čas, a kada se to desi, nova zvezda zasija.

 

Ovaj materijal objavljen je u sklopu projekta "Mobilnost ljudskog kapitala na i van Balkana: kada inovacija uspe zaustaviti odliv mozgova", koji je sufinansiran sredstvima Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje (MAECI) Republike Italije. MAECI ni na koji način nije odgovoran za informacije i stavove iznete u okviru projekta. Sadržaji su isključiva odgovornost OBC Transeuropa. Posetite stranicu projekta