Proteste a Mitrovica (foto. T. Lazarevic)
Kosovskometohijski Srbi, bez obzira da li sa severa ili juga, ne prihvataju odluku Prištine da proglasi nezavisnost. Osudjuju priznavanje pojedinih velikih zemalja, opominjući da je 'duh izašao iz boce'.
Ako je suditi o informisanosti, onda se može reći da su Srbi sa Kosova i Metohije spremno dočekali 17. februar.
Već godinama unazad, Srbi revnosno prate dešavanja u vezi sa pokrajinom, a politički razgovori su dominantna tema u većini srpskih domova.
Uprkos tome, osećaj poniženosti i bunta usled proglašenja nezavisnosti Kosova i podrške iz sveta koja stiže za ovu jednostranu odluku kosovskih Albanaca, preovladjuju ne samo kod kosovskometohijskih Srba, već i u čitavoj Srbiji.
Iako svesni dominantnog raspoloženja medjunarodne zajednice i priznanja nove države" od strane velikih svetskih sila, Srbi u pokrajini i dalje snažno veruju da će ostati u svojoj matici.
Srbi na severu reagovali već istoga dana po proglašenju nezavisnosti, sponatno se okupljajući u blizini glavnog mosta u severnom delu Kosovske Mitrovice, simbola otpora severnih Srba, šaljući tako jasan znak da su tu. Tako je započela serija protestnih okupljanja u srpskim sredinama, medju kojima se izdvajaju veliki protestni skup u severnom delu Kosovske Mitrovice, održan dan posle proglašenja nezavisnosti i svakodnevni protestni marševi studenata i lokalnih nevladinih organizacija.
Osim ovih mirnih dešavanja, deo lančane reakcije na odluku Prištine da proglasi nezavisnost, jeste i serija incidenata, koja je u severnom delu Kosova i Metohije, započela manjim eksplozijama i paljenjem nekoliko vozila pripadnika UNMIK-a.
Ozbiljniji incident se desio 19. februara, kada su stotine Srba sa severa, na dva administrativna prelaza izmedju centralne Srbije i severnog Kosova, zapalili, odnosno minirali te carinske punktove, strastveno uklanjajući granicu" izmedju Srbije i pokrajine. Iako je imovina uništena, u ovom incidentu nije bilo povredjenih policajaca i službenika Kosova, ali su napadnuti pojedini novinari, koji su pokušavali da uslikaju lica demonstranata.
Pripadnici KFOR-a su u toku dana granicu hermetički" zatvorili. Ona je otvorena nakon 24 časa, a sada se na njoj nalaze isključivo pripadnici KFOR-a i UNMIK policije.
Srpski pripadnici kosovske carine su prethodno napustili svoja radna mesta. Kažu da se tako solidarišu sa svojim narodom i da ne žele više da budu deo institucija Kosova nakon što je zvanična Priština proglasila nezavisnost.
Iako se Kosovska policijska služba nije oglašavala u protekloj nedelji povodom najnovijeg statusa srpskih policajaca u ovoj organizaciji, nezvanične informacije sa terena, ali i izjave pojedinih srpskih lidera govore da su Srbi prestali da primaju naredjenja iz Prištine, da se povinuju isključivo odlukama lokalnih vodja, te da su već pokrenuli postupak raskidanja radnih ugovora. To se moglo videti i u pomenutoj akciji uklanjanja administrativnih punktova, kada su srpski kosovski policajci mirno stajali i posmatrali šta se dešava. Tek je u sinoćnoj emisiji vesti B92, dopisnik iz Kosovske Mitrovice preneo reči lokalnog komandira Milije Miloševića koji je navodno demantovao sve ove glasine.
Ovih dana na ulicama severnih opština, koje su preplavljene srpskim zastavama, Srbi u kosovskim policijskim uniformama, u povećanom broju mirno patroliraju ulicama, a povremeno poneki od njih podigne i tri prsta, pozdravljajući demonstrante koji nose srpske zastave.
Prema očekivanjima stanovništva, oni bi uskoro mogli da obuku srpske policijske uniforme. Ovakav potez bi se, osim očiglednim raspoloženjem preostalog srpskog naroda u pokrajini, kasnije pravdao i utemeljenjem u važećim medjunarodnim dokumentima, pre svega, rezoluciji SB UN 1244, u kojoj stoji da se očekuje dolazak izvesnog broja pripadnika bezbedonosnih snaga Srbije. Oni bi mogli raditi sa pripadnicima UNMIK policije.
Srpski lideri sa severa ovih dana izjavljuju da Srbi žele da saradjuju sa policajcima i administracijom UNMIK-a, jer je to u duhu važeće rezolucije SB UN 1244, i da istovremeno misija EU(lex), koja se ovde tumači kao misija nove nezavisne države Kosovo nije dobrodošla. Štaviše, u srpskim sredinama dominira raspoloženje da će joj se Srbi na svaki način suprotstaviti.
Ako kod prosečnog, razočaranog Srbina sa severa i postoji dvoumljene da li se uopšte treba praviti razlika izmedju UNMIK-a i EULEX-a, a što se može videti i u povremenim incidentima u kojima strada imovina UN-a, kod lidera Srba sa severa, te dvojbe nema.
Na pomenutom protestnom skupu u severnom delu Kosovske Mitrovice, zastupnik tvrde struje, Marko Jakšić, bio je konkretan u neprijateljskom stavu prema misiji EU, ali je istovremeno pozvao okupljene da poštuju prisustvo pripadnika UNMIK-a, iako je naglasio da ih stanovništvo ne voli.
Kada je u noći izmedju 18. i 19. februara zapaljen auto adminstratora Zvečana, Rusa Vladimira Gromova, gradonačelnik ove opštine, udaljene 3 kilometara od Kosovske Mitrovice, Dragiša Milović je snažno osudio ovaj incident. On se ujutru 19. februara obratio sugradjanima preko lokalnog radija Kosovske Mitrovice rekavši izmedju ostalog:
Pozivam sve stanovnike, a pre svega se obraćam mladim ljudima da zaista ispolje strpljenje i dostojanstvo i da se povinuju zaključcima naše skupštinme i javne sednice skupštine opštine, o saradnji sa zvaničnicima UNMIK administracije. Mi moramo da poštujemo rezoluciju 1244 i mi želimo da je poštujemo. Mi želimo da saradjujemo i sa administratorom UNMIK-a i sa Misijom. Još jednom pozivam sve sugradjane, sve mlade ljude da ne izražavaju svoje nezadovoljstvo prema policajcima UNMIK-a i hoću da ponovim, da mi poštujemo rezoluciju i misiju. Sve dok budemo imali svoju državu i rezoluciju, možemo ostati na ovom tlu".
Pored svakodnevnih protestnih marševa studenata i gradjana ali i gotovo svakodnevnih eksplozija, najnovija akcija severa za preuzimanje kontrole institucija odigrava se oko sedišta okružnog i opštinskog suda, koji se nalaze u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Osoblje srpskih opštinskih i okružnih sudova sa severa okupilo se 21. februara ujutru, ispred zgrada sudova, tražeći povratak na svoja radna mesta, odakle su ih, avgusta 1999. izbacili kosovski Albanci, uz pomoć pripadnika UNMIK policije. I tada su Srbi mesecima protestovali ispred sedišta sudova, ali su Albanci preuzeli potpunu kontrolu nad objektima i, mada uz organizovan prevoz iz južnog dela i povremene tenzije, dolazili svakodnevno na posao, sve do juče.
Zgradu sada čuvaju specijalne jedinice UNMIK policije, koja ne pušta Srbe da udju u zgradu, uz objašnjenje da oni nemaju to ovlašćenje.
Jedan od sudija, koji je želeo da ostane anoniman, u izjavi za Osservatorio kaže da se u novonastaloj situaciji mora poštovati faktičko stanje, u kom Srbi kontrolišu sever, te da radnici suda, osim moralnog i legitimnog prava, imaju i mogućnost da se sada vrate na svoja radna mesta, sa kojih su nezakonito bili proterani pre devet godina".
Mi nikada nismo gubili nadu da ćemo uspeti da se vratimo u svoje kancelarije", dodaje on.
Sa druge strane, iako za kosovskometohijske Srbe gotovo preteće sablasno deluje to što na samoj površini nema mnogo talasanja na albanskoj strani, usled svih ovih akcija Srba sa severa, potpuno je jasno da je pitanje zadržavanja kontrole nad sudom u severnom delu grada, od presudne važnosti za kosovske Albance. Nakon prekida veza policije iz severnog dela sa Prištinom, te izlaska Srba sa severa iz carinskog sistema Kosova, ukoliko bi Albanci sada izgubili i fizički pristup jedinoj instituciji koju su na severu kontrolisali, bio bi to jasan znak da Priština nema više ništa sa severom. Zdravstvo, obrazovanje, socijalna politika, ekonomski razvoj je već uveliko u sistemu Srbije.
U samom gradu, vlada atmosfera da bi uskoro moglo do toga doći bez većih problema, možda već u toku ove nedelje. Radnici sudova se i dalje okupljaju, a danas šalju pismo i regionalnom predstavniku UNMIK-a Geraldu Galučiju, tražeći da im se dozvoli pristup prostorijama suda. U medjuvremenu albanski radnici suda su se okupili na jugu i zatražili da se vrate na sever. Primetan je i veći broj medjunarodnih novinara.
Istovremeno, Srbi iz južnog dela su uplašeni za svoju budućnost, okupljeni oko srpskih institucija, gde god i koliko je to moguće, ali i uz crkvu. Plaše se da će doći do zvanične podele, što bi za njih bio siguran znak da ne mogu planirati dugoročan ostanak u svojim kućama, ali i pretnja da bi kosovski Albanci prema njima ispoljili bes i izazvali nasilje.
Vodje Srba iz centralnog Kosova i Metohije su se već oglasile u javnosti, otvoreno optužujući lidere sa severa da rade na podeli pokrajine.
Potpredsednica Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova i Metohije, Rada Trajković, kaže da su postupci Srba sa severa potpuno neodgovorni i nude samo probleme, ne samo Srbima u enklavama, već i na severu. Ona za lokalni rado KIM iz Čaglavice kaže da su one u funkciji neodgovornosti jednog emotivnog i trenutnog odgovora, koji suštinski ne daje odgovor, nego nudi mnogo više problema", jer Srbe sa severa može uvući u samoizolaciju i uskraćivanje" onoga što su do sada imali, a sa druge strane, ugrožavaju i Srbe koji žive južno od reke Ibar.
Ono što nije dobro za Srbe iz enklava, trebalo bi da nije dobro i za Srbe na severu Kosova, i obrnuto, ali čini se da lideri sa severa nemaju podjednaku odgovornost i stiče se utisak da oni prave razliku izmedju nečega što njima odgovara, a to je da oni budu u Srbiji", kaže Trajkovićeva.
Da li Srbi na severu pokrajine imaju mogućnost alternativnih akcija u odnosu na postojeće, koje su u toku ovih dana?
Urednik srpskog glasila Srba iz centralnog Kosova i Metohije Glas juga", Živojin Rakočević, koji važi za dobrog hroničara posleratnih zbivanja na Kosovu i Metohiji, kaže za Osservatorio da je medjunarodna zajednica nagradila jedan brutalni nacionalizam u Prištini, a kada na Balkanu nagradite takav nacionalizam, onda ste dugoročno destabilizovali mnogo šire prostore i izazvali mnoge slične reakcije na drugoj strani".
Kosovo je u ovim trenucima jedna potpuno ilegalna i tamna zona. Ovde važe svi pravni dokumenti u poslednjih deset godina i njih tumači kako ko želi. Sa tog stanovišta, svako preduzima ono što želi i kako hoće, te je sve dovelo u absurd iz kog ne vidimo izlaz i kraj", preteći zvuče Rakočevićeve reči.
Kosovskometohijski Srbi, bez obzira da li sa severa ili juga, ne prihvataju odluku Prištine da proglasi nezavisnost. Osudjuju priznavanje pojedinih velikih zemalja, opominjući da je 'duh izašao iz boce'.
