(foto Kossev )
Pobeda Kurtijevog Samoopredeljenja za Beograd je prilično loša vest, ne samo zbog toga što sa kosovske političke scene odlazi garnitura sa kojima srpske vlasti dugo pregovaraju o normalizaciji odnosa i sa kojom su potpisale Briselski sporazum, nego i zbog pristupa koji će imati nove vlasti u definisanju odnosa sa Srbijom
Pobeda opozicije na parlamentarnim izborima na Kosovu održanim prošlog vikenda je krupan politički obrt koji će snažno uticati i na odnose na kosovskoj političkoj sceni, ali i na odnose u regionu. Novi vladajući blok verovatno će činiti Samoopredeljenje i nekada najjača partija kosovskih Albanaca, Demokratski savez Kosova (DSK). Do sada vladajuće stranke, koje su vodili ratni komandanti iz vremena sukoba na Kosovu tokom devedesetih godina, odlaze u opoziciju. Samoopredeljenje i DSK će, prema još nezvaničnim podacima, imati 61 mesto u parlamentu od 120 mesta, što te dve stranke formalno dovodi u poziciju da same formiraju većinu.
Dosadašnja vladajuća koalicija bila je sastavljena od više stranaka i imala je ozbiljnih problema u obezbedjivanju većine u parlamentu. Zavisila je i od glasova srpske nacionalne manjine, pa su odluke povremeno donošene uz velike napore. Srpskoj nacionalnoj manjini pripada 10 mesta, a isto toliko pripada i ostalim nacionalnim manjina. Nova vladajuća koalicija, ukoliko Samoopredeljenje i DSK postignu dogovor, neće biti usitnjena i to će joj davati veći manevarski prostor. Istina je da ukupan broj mesta koja su osvojila dve vodeće opozicione stranke čini prilično "tanku" većinu od samo jednog poslanika, ali je za očekivati da će nove vlasti dodatnu podršku naći u glasovima poslanika ostalih nacionalnih manjina.
Novi premijer će, kako stvari sada stoje, biti lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti koji je biračima obećao borbu protiv kriminala i korupcije i uspostavljanje vladavine prava. Promena na političkoj sceni je, dakle, dobrim delom odraz želje većine kosovskih birača za jačanjem institucija, vladavine prava i borbe protiv korupcije. Pobednice na izborima obećavale su i čvršći kurs u odnosu na Srbiju a Kurti je rekao da će mu prioritet biti interesi Kosova a ne pregovori sa Beogradom, želeći da na taj način naglasi značaj Kosova kao potpuno nezavisne države. Time nove vlasti nesumnjivo privlače naklonost nacionalistički orijentisane većine.
Izvesno je da će, kada formiraju vladu, pomenute stranke morati da pažljivo vode računa o tome da koraci koje preduzimaju prema Beogradu, kao i druge odluke koje donose, ne naruše njihovu medjunarodnu poziciju. Kurti se, recimo, javno zalaže za ujedinjenje Kosova i Albanije i u svojoj kancelariji, kako izveštavaju kosovski mediji, drži albansku a ne kosovsku zastavu. Zbog toga ambasadori SAD i Nemačke, sa kojima se sastao nisu želeli sa njim da se fotografišu u kancelariji nego su to učinili u holu zgrade. Time su poslali jasan signal da ideja o ujedinjenju nije dobrodošla.
Pregovori
Pobeda Kurtijevog Samoopredeljenja za Beograd je prilično loša vest, ne samo zbog toga što sa kosovske političke scene odlazi garnitura sa kojima srpske vlasti dugo pregovaraju o normalizaciji odnosa i sa kojom su potpisale Briselski sporazum, nego i zbog pristupa koji će imati nove vlasti u definisanju odnosa sa Srbijom. Dijalog o normalizaciji odnosa izmedju Srbije i Kosova će u potpunosti preći u ruke premijera, dakle Aljbina Kurtija. On će, pozivajući se na odluku Ustavnog suda Kosova, predsedniku dati ulogu savetnika a ne čoveka koji vodi proces dijaloga i zaoštriće kurs prema Beogradu.
Kurti čvrsto polazi od stava da Kosovo i Srbija pregovaraju isključivo kao dve nezavisne države, traži pun reciprocitet u odnosima, odbija svaku mogućnost razmene teritorija i insistira na punoj primeni kosovskih zakona na celoj teritoriji, uključujući i srpsku enklavu na severu Kosova. On je ranije stavljao do znanja da je spreman da ukine carine koje je vlada premijera Ramuša Haradinaja ranije uvela na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a zbog kojih je Beograd prekinuo pregovore o normalizaciji odnosa. Nakon izbora je modifikovao takav stav, naglašavajući da umesto carina treba uvesti reciprocitet.
To u praksi znači da, ukoliko Kosovo prima robu sa oznakama Republike Srbije, i Srbija mora da prima robu sa oznakama Republike Kosovo. Isto treba da važi i za priznavanje pasoša i drugih dokumenata, registarskih tablica i slično, što stvara probleme Beogradu jer Srbija ne priznaje kosovsku nezavisnost. Za očekivati je da će nova kosovska vlada pojačati i nastojanja da učvrsti primenu kosovskih zakona u srpskim enklavama, a naročito u enklavi na severu Kosova. To bi moglo da izazove tenzije i otpor lokalnog srpskog stanovništva. Srbija nema nikakvih mogućnosti da interveniše u slučaju nemira, pa bi eventualna radikalizacija otpora centralnim kosovskim vlastima bila rizična po Srbe.
Samoopredeljenje je nakon izbora takodje stavilo do znanja da ne želi tešnju saradnju sa Srpskom listom, koja je pobedila na izborima za poslanike srpske nacionalne manjine, osvojivši svih 10 mesta zagarantovanih toj manjini. U kosovskoj vladi treba da se nadje i jedan predstavnik srpske nacionalne manjine, ali Samoopredeljenje ne želi da prihvati nikoga sa Srpske liste i razmišlja o mogućnosti da na ministarsku poziciju imenuje ličnost iz neke druge srpske partije koja nije deo te liste. Kurti veruje da za takav potez ima uporište u Ustavu, dok Srpska lista i Beograd oštro negoduju, tvrdeći da će vlada biti nelegitimna ukoliko u njoj ne bude predstavnik te liste.
Tenzije
Osnovni razlog zbog koga nova kosovska vladajuća većina ne želi da prihvati predstavnika Srpske liste je ocena Prištine da je ta lista ispostava Beograda i da srpske vlasti žele da na severu Kosova, uz granicu sa Srbijom, održe teritoriju koja je pod srpskom kontrolom. U tome Prišina verovatno vidi potencijalni zametak secesije dela kosovske teritorije i deo priprema terena za takozvanu razmenu teritorija. O razmeni teritorija su, prema izveštajima medija, ranije pregovarali srpski i kosovski predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači, a dolazeća kosovska vladajuća koalicija izričito odbija tu ideju.
Razmena teritorija, dakle, nije mogla da se realizuje ni u vreme dosadašnjih kosovskih vlasti, unutar kojih je Tači pokazivao sklonost ka dogovoru. Sa vladom koja bude formirana nakon upravo završenih izbora to će biti još teže, a verovatno i nemoguće. Vladajućem srpskom bloku i predsedniku Vučiću gotovo očajnički je potreban bilo kakav ustupak kojim bi opravdali nastavak pregovora sa Kosovom, na koji će u dogledno vreme biti prinudjeni. Razmena teritorija izgledala je kao povoljna opcija, taj "ključ" je sa dolaskom nove kosovske vlade verovatno izgubljen, a vremena za traganje za nekim novim, po Beograd prihvatljivim modelima, sve je manje.
Treba imati u vidu da je sadašnji srpski vladajući blok potpisao Briselski sporazum koji predvidja da sudstvo, policija i carine u srpskim enklavama, uključujući i enklavu na severu Kosova, koji su ranije bili pod ingerencijom Beograda, predju u nadležnost centralnih vlasti u Prištini. Taj posao je završen, a kosovske vlasti su u nekoliko kriza u minulih godinu dana pokazale da su u stanju da u enklavu pošalju i specijalne policijske jedinice a da pri tome ne dodje do dramatičnih sukoba. Vlasti u Beogradu se nalaze pod sve snažnijim pritiskom opozicije i drugih oponenata koji će svakako nastojati da iskoriste situaciju kako bi oslabili njihovu poziciju.
