U upravo održanom drugom krugu srpskih predsedničkih izbora na Kosovu i Metohiji, lider radikala Tomislav Nikolić, očekivano i ubedljivo je pobedio svog protivkandidata, lidera demokrata, Borisa Tadića. Albanski politički predstavnici dele mišljenje da srpski predsednički izbori nemaju nikakav uticaj na opredeljenost kosovskih Albanaca da uskoro proglase nezavisnot
U upravo održanom drugom krugu srpskih predsedničkih izbora na Kosovu i Metohiji, lider radikala Tomislav Nikolić, očekivano i ubedljivo je pobedio svog protivkandidata, lidera demokrata, Borisa Tadića.
Malo biračko telo Srbije u pokrajini od 114.033 birača, koje je za oko 14.000 glasova manje od same razlike u osvojenim glasovima izmedju dva protivkandidata na republičkom nivou, ipak nije bitnije uticalo na pobedu aktuelnog predsednika Srbije, pa će Boris Tadić provesti još jedan- petogodišnji mandat na čelu države.
Tadić je ove izbore dobio uz pomenutu razliku od nešto manje od 128.000 glasova, ali i uz rekordnu izlaznost od preko 67 procenata, zbog čega su ovi izbori okarakterisani i kao referendumski.
Za razliku od centralnog dela Srbije, novinari su u južnoj pokrajini imali velike poteškoće da blagovremeno dodju do preciznih informacija i obradjenih podataka, koji su i 24 sata nakon zatvaranja biračkih mesta varirali. Medjutim, ubedljiva pobeda Tomislava Nikolića od dve trećine osvojenih glasova je nesumnjiva.
Prva procena iznosi 70, 64% prema 27, 16%, u korist Nikolića. Izlaznost je bila oko 55%, što je za oko 5 procenata više nego u prvom krugu predsedničkih izbora od 20. januara ove godine.
Statistički posmatrano, to je za oko 11 procenata niže od republičkog proseka, koliko je otprilike iznosila razlika i u prvom krugu. Takodje, poredjenja radi, u prvom krugu, za Nikolića je glasalo nešto više od 55 odsto glasača, dok je za Tadića glasalo nešto manje od 24%. Procenjuje se da su se glasovi za Velimira Ilića, koga je prethodno podržao premijer Srbije Vojislav Koštunica, iz prvog kruga, kao i deo glasova Socijalističke partije Srbije, ovoga puta slili u tabor radikala, ali se spekuliše i da je jedan deo glasova Socijalističke partije Srbije, doduše neznatniji, otišao Borisu Tadiću. To se može videti i na primeru severne opštine Zubin Potok, u kojoj je tadašnji predsednički kandidat srpskog premijera, Velimir Ilić, osvojio ubedljivu pobedu od oko 51% dobijenih glasova u odnosu na lidera radikala od oko 34%. Sada je medjutim, Nikolić u ovoj maloj opštini dobio oko 74 odsto glasova.
Iako je Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) iz Beograda poznat po brzini i preciznosti obrade podataka, na konferenciji za štampu u 20 časova, neposredno po zatvaranjanju biračkih mesta, izvršni direktor ove organizacije Zoran Lučić, izjavio je da na Kosovu i Metohiji nisu imali najtačnije podatke, jer nije bilo dovoljno informacija iz ove pokrajine.
"Na Kosovu smo imali preko 100 biračkih mesta pokriveno, ali to nije bilo dovoljno kvalitetno", izjavio je on.
A veče nakon održavanja izbora, na zvaničnom sajtu Republičke izborne komisije (RIK), mogli su se naći obradjeni podaci za samo tri severne opštine na Kosovu - Kosovska Mitrovica, Zubin Potok i Vucitrn, gde su, od izašlih 16.445 birača (47, 42 %), za Nikolića glasala 12.144 birača (73,66 %), a za Tadića 4.170 ili 25,36%.
Srpski načelnik Kosovskog okruga Goran Arsić je za lokalni KIM radio juče saopštio da je od sedam opština u centralnom delu Kosova i Metohije, od ukupno upisanih 34.098 birača, glasalo 19.304 (56, 6%). Tomislav Nikolić je osvojio 72, 36%, dok je za Borisa Tadića glasalo 24, 48 % birača.
Tadić je pobedio samo u opštini Gora, kao i prošlog puta, gde je sa osvojenih 943 glasa, okrenuo taj procenat u svoju korist (oko 72 %), ali je izlaznost u ovoj opštini bila i ovog puta izuzetno niska, ispod 14 odsto. Objašnjenje može biti u velikim migracijama goranskog stanovništva koje je rasuto po čitavom regionu i svetu.
Iako se birački spisak na Kosovu i Metohiji ovoga puta produžio za nešto više od hiljadu novih glasača, na terenu su i dalje ostale pritužbe da su liste bile nedovoljno ažurirane. Pre svega zato što se na njima nalaze glasači albanske nacionalnosti, registrovani da žive u većinski srpskim sredinama, iako ne učestvuju u izborima Republike Srbije još od devedesetih godina prošlog veka.
Predstavnici Republičke izborne komisije za sada ističu da nije bilo neregularnosti, iako je na pojedinim biračkim mestima u pokrajini bilo manjeg negodovanja gradjana zbog oslabljenih baterija na lampicama. Takodje, primećeni su i neki slučajevi glasanja bez ličnih karata. To ipak nije ugrozilo regularnost izbora.
U prvim rekacijama nakon održavanja izbora, medju pristalicama radikala u pokrajini, prisutna je neverica, kao i optužbe na račun predsednika Tadića da je dobio glasove nacionalnih manjina. Radikali ipak veruju u sopstvenu snagu velikog broja osvojenih glasova.
Lider radikala u pokrajini Ljubomir Kragović je za TV B92, dan nakon izbora, rekao da sa «strepnjom očekuje poteze Tadića», ali veruje u snagu glasova radikala.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća (SNV) severnog Kosova i Metohije Milan Ivanović, koji je je u oba kruga predsedničkih izbora podržao Nikolića, i zbog čega su mu se radikali na severu i javno zahvalili, rekao je da je takav rezultat "razočaravajući, zbog teritorijalne ali i brojčane podele Srbije".
"Centralna Srbija i Kosovo i Metohija glasali su za jednog kandidata, dok je drugi dobio poverenje birača u Sandžaku i Vojvodini", rekao je Ivanović za lokalni Kontakt plus radio.
Sa druge strane, Tadićeve pristalice su opuštenije i veruju da je aktuelni i novoizabrani predsednik Srbije istovremeno prihvatljiv za zapadne zemlje i Rusiju, te da će se i dalje zalagati za očuvanje Kosovoa i Metohije u Srbiji.
Lider demokrata na Kosovu i Metohiji Goran Bogdanović izjavio je juče za isti radio da će predsednik Srbije Boris Tadić i u svom drugom mandatu učiniti sve da preostalim Srbima u pokrajini osigura bezbednost i ekonomski razvoj i da očuva celovitost Srbije. Bogdanović je kazao da je svest gradjana Srbije "na visokom nivou i da nije dozvoljen povratak u devedesete". On veruje da će Tadić učiniti sve da ubedi medjunarodnu zajednicu u 'pogubnost' nezavisnosti Kosova i Metohije, koju najavljuju Albanci.
Sa druge strane, albanski politički predstavnici dele mišljenje da srpski predsednički izbori nemaju nikakav uticaj na opredeljenost kosovskih Albanaca da uskoro proglase nezavisnot, te da su ovih izbori "unutrašnju stvar susedne zemlje».
Ipak, mediji u Prištini su srpske predsedničke izbore i pobedu Tadića uvrstili u vodeće vesti, a u prvim rekacijama, kosovski premijer Hašim Tači i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu naglašavaju da je to znak da Srbija «treba da ostavi prošlost za sobom».
Portparol Kosovske policijske službe Veton Eljšani je na dan održavanja srpskih predsedničkih izbora u pokrajini rekao da je situacija mirna i da nema dodatnih angažovanja policijskih snaga, kao i da biračka mesta nisu bila posebno obezbedjena.
Ipak, u javnosti se već danima govori da se na Kosovu rasporedjuju dodatne snage medjunarodne policije i da se medjunarodni policajci pre svega rasporedjuju na severu zbog glasina da bi srpski policajci u Kosovskoj policijskoj službi uskoro mogli skinuti oznake ove organizacije u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova.
Komandir severne policijske stanice u Kosovskoj Mitrovici, Milija Milošević je na dan izbora, za TV B92 potvrdio da je severni deo grada dobio pojačanje od 16 medjunarodnih policajaca i da je zadatak pripadnika Kosovske policijske službe da pruže bezbednost. On medjutim, nije direktno demantovao glasine o mogućem skorom napuštanju srpskih policajaca.