U potrazi za rešenjima

Od kada je nacrt najnovije strategije Medjunarodne civilne kancelarije za sever Kosova (MCK) u januaru procureo u javnost, reakcije na još jedan plan za sever Kosova u srpskim i albanskim medijima ne jenjavaju. Vodje kosovskih Srba, te najviši zvaničnici u Beogradu su jednoglasno i snažno odbacili plan, upozoravajući na rizik od destabilizacije regiona

Od kada je nacrt najnovije strategije Medjunarodne civilne kancelarije za sever Kosova (MCK) u januaru procureo u javnost, reakcije na još jedan plan za sever Kosova u srpskim i albanskim medijima ne jenjavaju. Tenzije su dodatno podgrejane izjavom predsednika kosovskog parlamenta Jakupa Krasnićija da, ukoliko Srbi na severu traže podelu, Albanci sa juga centralne Srbije će se pripojiti Kosovu, a potom i incidentom u kojem je u podmetnutoj eksploziji na jugu centralne Srbije, teško povredjen jedan albanski policajac.

Spekuliše se da je 'reklamiranje' strategije došlo u najgorem trenutku za MCK-u, kada je primena strategije u početnoj fazi. Severni Srbi koji se snažno protive pripajanju kosovskom administrativnom sistemu, sada su u potpunosti okrenuti ka 'pretnji' od pokušaja realizacije plana.

„Trenutak u kom je papir prvi put procureo iz struktura Evropske Unije u Prištini, navodi da medju tim strukturama ima neslaganja o korisnosti same strategije“, za Osservatorio je naveo neimenovani medjunarodni izvor. U diplomatskim krugovima se spekuliše da zemlje Kvint-a postaju umorne od statusa quo na severu, te da medju njima ima neslaganja, zbog čega su neke odlučile da „proguraju ovaj ambiciozni plan za integraciju“, dok su neke medjutim, počele ozbiljno da razmatraju plan podele u slučaju da sve drugo propadne.

Suština dvadeset sedam preporuka ove strategije jeste da se do kraja 2010. godine, nakon lokalnih izbora, formira nova opština Severna Mitrovica, zajedno sa novim opštinskim administracijama ostale tri severne opštine, da se osnaže „umerene vodje“, „voljne da saradjuju sa kosovskom vladom“, otvori „Evropska kuća“, uz veće prisustvo EULEX-a i MCK-e na severu. Nasuprot tome, dokument predvidja „marginalizaciju“ srpskih institucija i „zatvaranje“ UNMIK Administracije Mitrovice“.

Ovaj nacrt strategije za sever je novi pokušaj primene Ahtisarijevog plana na severu iz 2007. koji su Srbi jednoglasno odbili i proglasili „mrtvim“.

Vodje kosovskih Srba, te najviši zvaničnici u Beogradu su jednoglasno i snažno odbacili plan, upozoravajući na rizik od destabilizacije regiona. Misija MCK-e je konačno u prvom planu srpske javnosti, umesto dosadašnjeg pominjanja EULEX-a.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je za jedan srpski lokalni medij nedavno označio Međunarodnu civilnu kancelariju kao "ilegalno udruženje", koje ulaže poslednje napore da iz "kliničke smrti" povrati odbačeni Ahtisarijev plan.

Bivši šef UNMIK-a za severno Kosovo Džerald Galuči, na svom blogu o Kosovu (http://outsidewalls.blogspot.com/ ), piše da se plan zemalja Kvint-a za sever „očigledno oslanjao na to da će Srbija prećutno prihvatiti napore EULEKS-a i MCK-e (maskiranih u „Evropsku kuću“), kako bi se proširila pravna vlast Prištine i na sever“.

Prosečnom čitaocu na severu Kosova, ova strategija na dva lista deluje zbunjujuće, zato što se predvidja formiranje ukupno jedanaest novih tela, koja će se sa postojećim administracijama - Medjunarodnom civilnom kancelarijom, kosovskom vladom i EULEX-om, baviti Mitrovicom i preostalim trima opštinama na severu.

Multietnički četrnaestočlani Pripremni tim za Severnu Mitrovicu, formiran u medjuvremenu, privremenog je karaktera, i njegov ključni zadatak je da uradi tehničke pripreme za održavanje izbora i formiranje nove opštine. Od prvobitnih devetnaest izabranih kandidata, pet je već odustalo pre potpisivanja ugovora, a moguća su i dalja povlačenja zbog snažnih negativnih reakcija u lokalnoj zajednici, izazvanih njihovim imenovanjem. Imena još uvek nisu objavljena. Portparol MCK-e Endi Mek Gafi je za Osservatorio rekao da se radi o uobičajenoj administrativnoj proceduri, te da će se imena tima uskoro objaviti u službenom glasniku kosovske vlade, ali i na sajtu MCK-e. Nije izvesno da će se to i dogoditi, zbog javne osude kojima su članovi ovog tima izloženi na severu.

U prvoj fazi se predvidja i formiranje Lokalne kancelarije za zajednice, koja bi pored redovnih zadataka bila zapravo 'ulaz' Pripremnom timu, a predvidjeno je da oba tela dele zajedničke prostorije u Bošnjačkoj Mali.

Sledeći korak je formiranje privremenog Savetodavnog tela, a članove imenuje kosovsko ministarstvo za lokalnu upravu, i od njih se očekuje da učestvuju na planiranim lokalnim izborima. Savetodavno veće bi se sastojalo od „perspektivnih političkih vodja“, koje bi podržavala i EU i tretirala ih kao „ključne političke vodje Severne Mitrovice“. Mamac za članove ovog tela je to što bi oni imali uticaj i kontrolisali povećane investicije kosovske vlade na severu.

Strategija predvidja da se Savetodavna tela formiraju i u ostalim trima opštinama na severu, koja bi, kao i u Mitrovici, radila do formiranja novih opštinskih administracija.

Nakon lokalnih izbora, u Mitrovici se, kako predvidja i Ahtisarijev plan, formira Zajedničko telo, od predstavnika severa i juga, kao i Nezavisna komisija za Univerzitet Mitrovice, koja bi se bavila pitanjem sadašnjeg srpskog Univerziteta, koji je nekada bio u Prištini, a poslednjih gotovo deset godina je privremeno premešten na severno Kosovo.

Na drugoj strani, u Prištini se predvidja formiranje još dva tela. Kosovska vlada formira Radnu grupu sa ciljem da „poveća pažnju i uveća sredstva usmerena na sever“, a sa druge se osniva Političko telo za severno Kosovo, pored Evropske kuće.

“Ovako veliki broj organizacija, komisija, bordova, dovodi i mene kao novinarku u nezgodan položaj, jer je jako teško sažeto objasniti slušaocima koja je funkcija i svrha svih tih tela, kaže Tanja Vujisić, dopisnica radija Bi-Bi-Si na srpskom jeziku iz Kosovske Mitrovice.“Nejasno mi je da ovoliko organizacija i misija sa ne malim finansijskim sredstvima, već godinama ne uspevaju da ostvare rezultate u brojnim projektima. Umesto da se svi oni stvarno fokusiraju na cilj, koji je deklarativno uvek isti - poboljšanje života, decentralizacija i uključivanje sprske zajednice u kosovske institutcije, fokus je na planovima, strategijama, sastancima, izveštajima... Sve ostaje ‘mrtvo slovo na papiru’, bez ikakvih konkretnih rezultata na terenu”, kaže Tanja i dodaje da se datumi odredjenih aktivnost i u ovoj poslednjoj strategiji već uveliko prolongiraju.

„Da bi neka strategija za neko područje zaživela, ona se mora donositi na osnovu tačnih istraživanja sa terena i u iskrenom dogovoru sa lokalnim stanovništvom, a ako je potrebno i sa njegovom vladom, koju god da to stanovništvo priznaje, a ne friziranjem želja“, govori stanovnik severne Mitrovice Miloš Jakšić, 33. „To su skupi poduhvati i ako imaju jeftinu, neistraženu i netačnu priču, onda su to bačeni novci i resursi, ili se završavaju tragično u slučaju primene nasilja. Mi smo u prošlosti imali mnogo strategija za sever Kosova, ali je mogla proći samo ona koja je uzimala i potrebe srpskog stanovništva u obzir, baš kao i albanskog“. Miloš, kao i mnogi drugi Mitrovčani, veruje da će se odustati od ove strategije, zato što „nije ni u jednom segmentu uzela stvarne potrebe lokalnog stanovništva u obzir, osim ukoliko bi se pribeglo nasilju“.

U izjavi za Osservatorio, pomenuti bivši Administrator UNMIK-a, Džerald Galuči, kaže da je glavna lekcija koju je naučio za vreme svog mandata na severu „vitalna važnost da se ne traže nasilne promene, ili da se nameću politička rešenja, već da se umesto toga pažnja usmeri na održavanje mira i rešavanje praktičnih pitanja što je više moguće kroz dijalog sa ljudima na terenu“.

„Izgleda da EU nema 'plan B', osim možda da nastavi sa nekim oblikom pritiska na Beograd i severne Srbe, dok pokušava da pronadje nekog ko je spreman da sa njima radi posao. Izgleda da cilj EU-e i SAD-a, veći od svih drugih, jeste da izbegnu priznanje da se problem severa ne može nikako drugačije rešiti osim kroz dalje pregovore“, naglasio je Galuči.