Nakon tri godine bojkota, Albanci sa juga Srbije ponovo učestvuju u radu Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Istovremeno, nagomilani ekonomski problemi, nezaposlenost, siromaštvo i imigracija bitno karakterišu ove tri opštine.
Nakon tri godine bojkota, Albanci sa juga Srbije ponovo učestvuju u radu Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ovo vladino telo je formirano krajem 2000. godine, u cilju mirnog rešavanja oružane i političke krize na jugu Srbije i integracije Albanaca u društveni, politički i ekonomski sistem Srbije. Rešavanje krize na jugu Srbije je označeno kao prvi diplomatski uspeh Republike Srbije u rešavanju etničkih problema i Srbiji je donelo značajno popravljanje imidža u međunarodnim krugovima.
Preševo, Bujanovac i Medveđa, opštine sa većinskim albanskim stanovništvom nalaze se na granici sa Kosovom. Najznačajnija karakteristika ove tri opštine je izrazit multietnički sastav - u njima žive predstavnici tri najbrojnije nacionalne zajednice - Albanci, Srbi i Romi. Nakon sukoba na Kosovu i bombardovanja Srbije 1999. godine, oružani sukobi se prelivaju i na prostor juga Srbije. U to vreme formirana je takozvana Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), sestrinska" organizacija Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Oružani sukob nije eksalirao u otvoreni rat, prvo, jer građani ove tri opštine nisu ratovali, a drugo jer je vlada u Beogradu, uz pomoć međunarodne zajednice rešila da ovaj sukob završi diplomatijom, a ne oružjem.
Takav stav posledica je demokratskih promena koje su se u Srbiji odigrale 2000. godine, a nova vlada na čelu sa premijerom Đinđićem, vrlo brzo je morala da položi težak i zahtevan test.
Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa formirano je 16. decembra 2000. godine sa ciljem da koordiniše rad državnih organa i organa lokalne samouprave u rešavanju krize, a u februaru 2001. Vlada je usvojila Plan i Program mirnog rešavanja krize.
Početkom marta 2001. usledila je džip diplomatija" koja je trajala dve nedelje. To su bili indirektni pregovori, preko međunarodnih posrednika. Sporazum o prekidu vatre potpisan 13. i 14. marta 2001. Glavni pregovarač u ime države bio je Nebojša Čović, tadašnji potpredsednik Vlade i prvi predsednik Koordinacionog tela, pa je Plan rešavanja krize u javnosti poznat i kao Čovićev plan":
Nakon uspostavljanja mira, otpočela je faza integracija Albanaca u društveni, ekonomski i politički život Srbije, ali i integracija Srba u lokalne institucije u kojima Albanci imaju većinu. Albanci počinju integraciju u sistem, a neke političke partije Albanaca, nakon jakog pritiska međunarodne zajednice, učestvuju na republičkim izborima. Danas u parlamentu u Beogradu interese Albanaca sa juga Srbije, ali i svih građana ovih opština predstavlja Riza Halimi iz Preševa.
Međutim, saradnja sa Beogradom i učešće u republičkim institucijama ostaje tačka neslaganja između takozvanih umerenih političkih stranaka Albanaca i predstavnika tvrde struje. Na tome se dobijaju i gube lokalni izbori.
Druga bolna" tačka za građane tri opštine je Kosovo. Iako je, naizgled, pitanje statusa Kosova završeno, na primeru opština na jugu Srbije je jasno da još uvek postoje brojni izazovi i otvorena pitanja. Većina albanskog stanovništva ne bi imala ništa protiv" ujedinjenja sa Kosovom, a ova tema ostaje glavni pregovarački kapacitet" za zatezanje odnosa sa Beogradom. Sve dok se, u teoriji ili praksi, na obzorju nazire mogućnost podele Kosova, dotle će i Albanci sa juga Srbije to videti kao mogućnost za pravednu razmenu" teritorije.
Iako je međunarodna zajednica jasno rekla da nema promena granica i u više navrata, a naročito pred izbore, ponovila da jug Srbije jeste i biće deo Srbije, albanski političari mogućnost spajanja sa Kosovom unose u svaku političku deklaraciju.
Mira ima, ali stabilnosti nema. Srbi ne učestvuju u lokalnim vlastima, Albanci su nezadovoljni učešćem u republičkim institucijama koje imaju ogranke u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Zastoj u radu Koordinacionog tela trajao je skoro tri godine, za koje vreme Albanci nisu učestvovali u donošenju odluka, a ovaj vladin organa je služio samo kao protočni bojler" za usmeravanje novca u tri opštine.
Novi predsednik Koordinacionog tela, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, koji je tu funkciju preuzeo septembra 2008. godine rešen je da radi samo uz podršku i pomoć Albanaca i Srba koji žive u tri opštine". Pregovori o njihovom ponovnom ulasku u Koordinaciono telo počeli su već u oktobru prošle godine, ali dve strane nisu mogle da postignu konsenzus. Stoga je još jednom u pomoć pozvana međunarodna zajednica. Uz podršku i konsultacije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) postignut je dogovor o povratku Albanaca u Koordinaciono telo, o zajedničkom odlučivanju o svim važnim stvarima za građane tri opštine i dogovorena odgovarajuća zastupljenost Srba u organima lokalne samouoprave i Albanaca u institucije na lokalnom nivou čiji je osnivač Republika Srbija. Dogovor podrazumeva i da je zamenik predsednika Koordiancionog tela iz redova albanske zajednice i da se sve odluke moraju usvojiti konsenzusom.
Najveći deo javnosti je ovaj dogovor pozdravio. Međutim, negativne posledice se već javljaju. U Preševu, u kojem živi devedeset posto Albanaca, raskinuta je koalicija albanskih partija, a svi sa nestrpljenjem očekuju ko će formirati novu. Ragmi Mustafa, predsednik Demokratske partije Albanaca (DPA) odlučio je da izađe iz lokalne vlasti, zbog, kako je naveo, lošeg pregovaranja sa Beogradom i ulaska u Koordinaciono telo". Mustafa je načelno za saradnju", ali je instistirao da se sa Beogradom prvo dogovore stvari koje smatra ključnim, poput rešavanja pitanja diploma sa oznakom Kosovo Republika i upotrebe albanskih nacionalnih simobola, što je, prema republičkim zakonima, u nadležnosti nacionalnog saveta nacionalne zajednice, koji Albanci, iz političkih razloga, jedini nisu formirali.
Riza Halimi, iz Partije za demokratsko delovanje (PDD), koja je osvojila najviše mandata u Preševu, kaže da je Mustafa našao izgovor da raskine koaliciju. Halimi navodi da je Mustafa zamerio samo jednu rečenicu u sporazumu i to onu koja predviđa učešće Srba u lokalnoj vlasti". Prema Halimijevim rečima, Mustafi je zasmetalo to što je predviđeno mesto potpredsednika za predstavnika srpske zajednice. Ako su u palamentu Srbije potpredsednici iz redova opozicionih partija, onda ne vidim problem da tako ne bude i u Preševu" navodi Halimi u izjavi za Blic.
Mustafa je javnosti poznat kao najdosledniji političar po pitanju neučestvovanja u republičkim institucijama. Mustafina partija redovno učestvuje na lokalnim izborima, ali nikada na republičkim.
Karte su u Preševu ponovo zamešane. U narednim danim se očekuje rasplet situacije, odnosno odluka da li će umerenjaci" Rize Halimija pronaći partnere za formiranje nove većine ili će Mustafa uspeti da okupi druge partije oko svoje ideje.
Od odluke u Preševu, zavisiće i nastavak rada Koordiancionog tela i nastavak ulaganja na jug Srbije.
Istovremeno, nagomilani ekonomski problemi, nezaposlenost, siromaštvo i imigracija bitno karakterišu ove tri opštine. Prema podacima Koordinacionog tela vlada Republike Srbije je od 2000. do 2008. godine u ove tri opštine uložila preko 64 miliona eura, a međunarodna zajednica je, iako o tome nema objedinjenih podataka, uložila značajna sredstva kako bi se Preševo, Bujanovac i Medveđa stabilizovali. To ipak nije bilo dovoljno da se ove tri opštine ekonomski osnaže, te da se smanji siromaštvo i nezaposlenost, pa ostaju crna tačka" na karti Srbije.
