Država Nemoćna

Da su na vreme obratili pažnju na ultradesničarske grupe koje već godinama čine i govore šta im je volja, prete i prebijaju, danas se u Srbiji ne bi razgovaralo o otkazivanju Parade ponosa, a građani ne bi imali utisak da su taoci grupe ljudi koja je iznad i van zakona. Parada ponosa je nadišla pitanja prava gej i lezbejske populacije i postala pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava

Parada ponosa, koja je bila zakazana za nedelju, 20. septembar u Beogradu, nije održana. Parada je otkazana ili Parada je zabranjena, poraz države ili razumna odluka, dileme su koje od juče potresaju društveno tkivo Srbije.

Svega nekoliko sati pre zakazanog početka, sve je ukazivalo da će Parada ponosa ipak biti održana. U danima pre održavanja skupa, kada su strasti već bile uskomešane i kada je postalo jasno i onima koji su zatvarali oči da se radi o visoko rizičnom skupu, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić nekoliko je puta ponovio da je policija odlučna da omogući održavanje skupa na Platou ispred Filozofskog fakulteta i najvaljenu šetnju kroz centralne gradske ulice.

Ni ministar Dačić ni drugi članovi Vlade nisu računali da će Parada ponosa pokrenuti najekstremnije grupe koje su bile spremne da učine sve da Parada ponosa ne bude održana.

Da su na vreme obratili pažnju na ultradesničarske grupe koje već godinama čine i govore šta im je volja, prete i prebijaju, prekidaju utakmice, pale ambasade, pozivaju na linč, ili barem da su, kada su za to imali mogućnosti, krivično i prekršajno sankcionisali iste huligane, danas se u Srbiji ne bi razgovaralo o otkazivanju Parade ponosa, a građani ne bi imali utisak da su taoci grupe ljudi koja je iznad i van zakona. Parada ponosa je nadišla pitanja prava gej i lezbejske populacije i postala pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava

Kasno se država probudila. Tek dva dana pred Paradu ponosa. Tek onda kada je Beograd bio ispisan parolama „Beogradom će krv liti, gej parade neće biti", „smrt pederima", „čekamo vas" i sličnim. Tek onda kada je u javnost procurela vest da se iz Crne Gore spremaju dva autobusa „pojačanja" za beogradske huligane. Tek onda kada je Amfilohije Radović rekao da su pripadnici gej i lezbejske populacije „Sodoma i Gomora". Tek u trenutku kada je ministar Dačić obnarodovao da policija ima saznanja da će organizovane grupe huligana demolirati Beograd, da su se organizovali u grupe koje će „operativno" delovati diljem Beograda, jedni sa zaduženjem da razbijaju autobuse, drugi da pale ambasade, treći da napadaju policajce, četvrti da batinama vaspitavaju „nenormalne", i tako dalje i tako redom do ko zna kog rednog broja. Kasno je državnim dužnosnicima kliknulo da su incidenti koji su prošle nedelje zaledili krv u žilama Beograđana tesno povezani sa opštim osećajem straha i frustriranosti. Prvo je pretučen francuski navijač za čiji se život lekari još bore. Zatim je napadnut državljanin Australije, a devojka je izvučena iz autobusa i napadnuta jer je podsećala na lezbejku.

Tek je tada reagovala Vlada, grad Beograd i ine institucije. Postalo je jasno da su beogradske ulice nesigurne, da istima vlada nekakva grupa huligana koja može, ako joj se prohte, da napadne neistomišljenike kakvih god oni boja i stavova bili. Ili, može da na smrt prebije čoveka i prođe nekažnjeno. Ili može da, poput lidera famozne grupe 1389, pozove na nasilje a da državni tužilac kaže da se radi o polemici a ne o krivičnom delu.

Kada je postalo izvesno da Parada ponosa ne može da bude održana bez „krvi do kolena" i pustošenja Beograda, kada je bilo jasno da je podrška vladajućih političara došla prekasno, na vanrednom je sastanku najodgovornijih državnih službenika odlučeno da se „preporuči" premeštanje Parade ponosa na Ušće, prostor u kojem bi policija mogla da garantuje bezbednost učesnicima i da spreči paljenje i rušenje Beograda. De jure nije zabrana održavanja skupa, de facto jeste. Organizatori nisu pristali da promene lokaciju organizovanja Parade ponosa i odlučili su da zbog, nedovoljnih garancija za mirno održavanje Parade, skup otkažu.

Odluka organizatora da ne održi Paradu ponosa je razumna, a država je, nakon niza analiza dobro procenila da ne može da garantuje i obezbedi mir na ulicama Beograda. U toj se proceni krije sva nemoć države pred ultradesničarskim grupama. Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti, za Blic navodi da je „pametno što je otkazan skup, što su shvatili da ne mogu da spreče nasilje, ali to i jeste njihov najveći poraz. Država nije sprečila one koji su pretili, nije se sa njima obračunala na vreme".

Upravo je to ključ za razumevanje beogradske nedelje straha. Kakve je poruke država do sada slala huliganima i kriminalcima. Jesu li kažnjeni napadači na učesnike prve parade ponosa u Beogradu? Jesu li kažnjeni huligani koji su lomili stakla na slovenačkoj ambasadi? Da li su uhvaćeni i krivično gonjeni oni koji su palili američku ambasadu? Da li je država učinila dovoljno da stane na kraj organizacijama koje otvoreno pozivaju na nasilje? To su pitanja koja od juče postavljaju ne samo organizatori Parade ponosa, već brojne javne ličnosti, stručnjaci pa i građani.

Dragana Vučković, predsednica organizacionog odbora Parade pnosa insistira da je država poklekla pred onima koji su sve vreme pretili nasiljem. Jedino rešenje je, smatra Vučkovićeva, da predsednik i Vlada, hitno i bez odlaganja, obezbede uslove da se utvrdi krivična odgovornost onih koji prete smrću jednoj grupi građana. Ona dodaje da izjave koje su pripadnici vlasti davali nekoliko dana pred Paradu ponosa ulivaju optimizam, ali da su zakasnele. „Presudno je da svi nivoi vlasti počnu sistematičnu i sveobuhvatnu akciju kako bi se društvo normalizovalo" kaže Vučković i dodaje da „Srbija nije homofobično društvo od pre tri dana".

Hoće li država ovoga puta biti odlučna u obračunu sa ultradesničarima ostaje da se vidi. U nedelju su pripadnici beogradske policije priveli 37 ultradesničara zbog kršenja zabrane okupljanja na javnim mestima, a četvorici je određen pritvor do 30 dana. Mera pritvora do 30 dana izrečena je predsedniku Upravnog odbora Srpskog narodnog pokreta 1389 Radojku Ljubičiću, pripadniku tog pokreta Miši Vaciću, kao i generalnom sekretaru Obraza Mladenu Obradoviću.

Iz Republičkog tužilaštva najavljuju da će tražiti zabranu delovanja organizacija koje pozivaju na nasilje, a Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde navodi da se radi o grupi 1389 i Obraz.

„Svi ekstremisti, na levoj ili desnoj strani, biće procesuirani pred našim sudovima, jer sudovi i policija rade svoj posao i tako ćemo definisati i političku i ukupnu civilizacijsku sigurnost u našoj zemlji koja podrazumeva poštovanje svih demokratskih standarda i ljudskih prava" rekao je Tadić u izjavi za B92.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava smatraju da je država zauzela defanizivan i nejasan stav, posredno ohrabrujući nasilnike da se organizuju i prete nasiljem u Beogradu. Ove organizacije podvlače da država u narednim danima mora da iskoristi zakonski okvir i sankcioniše sve podstrekivače nasilja.

Opozicione stranke se protive zabrani ultradesničarskih grupa. Demokratska stranka Srbije (DSS) insistira na poštovanju Ustava, a u ovoj stranci odbijaju da se jasnije odrede o delovanju Obraza ili 1389 čiji su predstavnici učestvovali u nekoliko javnih skupova pomenute partije. Ni Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića ne smatra da bi pomenute organizacije trebalo zabraniti, dok Srpska radikalna stranka smatra da se radi o marketinškom triku.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) kao i predstavnici Evropske unije i ambasada u Beogradu žale zbog otkazivanja Parade ponosa i pozivaju vlasti da obezbede mogućnost za sve građane Srbije da slobodno izražavaju svoje mišljenje i opredeljenje.