Đukanovićev povratak u Srbiju

Đukanović je u Beogradu položio venac na spomen ploču ubijenom premijeru Đinđiću, želeći i na taj način da pokaže kako odnose između srpskih i crnogorskih vlasti u kratkom periodu njegove vlade tretira kao model kome želi da se vrati

Poseta crnogorskog premijera Mila Đukanovića Beogradu bila je u centru pažnje srpske javnosti samo na dan kada se dogodila, u ponedeljak, 9. decembra. Nije bilo naročitog iznenađenja, nije bilo ničega što bi ličilo na izlivanje zadovoljstva zbog otopljavanja odnosa Beograda i Podgorice koji su počeli da se hlade nakon ubistva premijera Zorana Đinđića pre gotovo 10 godina, a niko bitan na političkoj sceni se nije bunio.

Ukratko, kao što udaljavanje dve države, krunisano proglašenjem crnogorske nezavisnosti 2006. godine i kasnijom crnogorskom odlukom da prizna nezavisnost Kosova nije proizvelo veliki politički potres, tako ni nagoveštaj popravljanja odnosa nije doneo velika uzbuđenja. To pokazuje da su se srpska i crnogorska javnost uveliko navikli na činjenicu da postoje dve odvojene i nezavisne države, ali i da nivo odnosa između te dve države nema presudan značaj ni za njihovu ekonomsku i političku stabilnost, ni za stabilnost u regionu.

Dolazak Đukanovića je svakako poen za prvog potpredsednika srpske vlade i lidera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića, koji je pred međunarodnom zajednicom još jednom demonstrirao spremnost za popravljanje odnosa sa susednim zemljama. Vučić takođe pokazuje da Srbija nema ambiciju da utiče na promenu crnogorskih stavova i da odluka Podgorice da prizna kosovsku nezavisnost više nije naročit problem u odnosima dve zemlje.

U crnogorskim vladajućim krugovima, kako navode obavešteni izvori, vlada izrazito zadovoljstvo zbog Đukanovićeve posete. Crnogorski vladajući vrh ima sve razloge da tu posetu tretira kao dokaz uspešnosti politike koju vodi već godinama. Jer, nije Crna Gora promenila stav ni o sopstvenoj nezavisnosti ni o nezavisnosti Kosova, nego je Srbija praktično prihvatila njen pristup, pokazujući da u potpunosti uvažava Đukanovića i politiku koju on vodi.

Popuštanje

Nove vlasti predvođene SNS-om i Vučićem pokazale su spremnost da pragmatično zatvore stranicu zajedničke države sa Crnom Gorom i da se okrenu budućnosti. Taj potez im ne pričinjava praktično nikakve političke probleme kod kuće jer je Demokratska stranka Srbije (DSS) bivšeg premijera Vojislava Koštunice, čija politika je minulih godina bila glavna prepreka za promenu stava prema Podgorici, od pre godinu i po dana  samo mala opoziciona parlamentarna stranka.

Đukanović je u Beogradu položio venac na spomen ploču ubijenom premijeru Đinđiću, želeći i na taj način da pokaže kako odnose između srpskih i crnogorskih vlasti u kratkom periodu njegove vlade tretira kao model kome želi da se vrati. Naravno, podrazumeva se da pri tome crnogorska nezavisnost koja je u međuvremenu proglašena ničim ne sme da bude dovedena u pitanje.

Nakon Đinđićevog ubistva, vlast u Srbiji je preuzela DSS tadašnjeg šefa zajedničke države Srbija i Crna Gora Vojislava Koštunice, koji se snažno protivio otcepljenju Crne Gore. Odnosi sa Koštunicom nikada se nisu popravili, a DSS je i danas na pozicijama na kojima je bila od samog početka.

Silazak DSS-a sa vlasti nije doneo bitnu promenu. Premijersku poziciju je preuzela Demokratska stranka (DS) Borisa Tadića, ali je DSS bila njen koalicioni partner. Delimično ograničen koalicionim partnerstvom, a delimično i sam uveren da Đukanovićev pristup odnosima dve države nije ispravan, Tadić nije želeo da bitnije menja politiku prema Crnoj Gori.

Odnosi između dve zemlje nakon slabljenja Koštunicinog uticaja na izvršnu vlast u Srbiji jesu donekle popravljeni, ali u osnovi su ostali zategnuti sve do najnovije posete Đukanovića Beogradu. Đukanović već gotovo 20 godina čvrsto drži crnogorsko kormilo i pokazao je da ima dovoljno snage i strpljenja da čeka da se prilike u Beogradu promene kako bi se okrenula nova stranica, i to na način koji njemu odgovara.

Optužbe

Nisu politički razlozi jedino što prati pomalo neočekivano otopljavanje odnosa Srbije i Crne Gore. Desile su se još neke promene koje Đukanovićevi žestoki oponenti u Crnoj Gori vezuju za optužbe o umešanosti crnogorskog državnog vrha u kriminal. Pre svega, srpski mediji i političari su gotovo u potpunosti prestali da govore o Đukanoviću kao političaru koji je poziciju i lično bogatstvo stekao na švercu cigareta tokom devedesetih i vezama sa domaćim i inostranim podzemljem.

Pada u oči i da je, istovremeno sa Đukanovićevom posetom, stigla i najava da bivši šef Biroa za komunikacije u Đinđićevoj vladi Vladimir Beba Popović u Beogradu formira ogranak Instituta za javnu politiku koji je ranije sa grupom stručnjaka osnovao u Podgorici. Popović u Crnog Gori vodi Đukanovićeve medijske kampanje. On slovi kao radikalni protivnik DSS-a i Koštunice, koje povezuje sa Đinđićevim ubistvom.

U vreme dok je Koštunica bio premijer i dok je mogao bitnije da utiče na prilike u Srbiji, Popović je u tabloidima posredno optuživan kao čovek koji je odgovoran za ubistvo Đinđića. Odgovornost za to ubistvo je pripisivana i drugim funkcionerima DS-a, uprkos tome što je sudski postupak pokazao da su ubice pripadnici specijalne jedinice srpske tajne policije, koji su pravosnažno osuđeni.

Osim što je u sukobu sa DSS-om i Koštunicom, u oštrom sukobu je i sa Tadićem i drugim funkcionerima DS-a, pa je doskoro bilo nezamislivo da u Beogradu osnuje institut koji, objektivno gledano, može potencijalno da utiče i na političke prilike. Najava otvaranja Popovićevog instituta prošla je bez naročite pompe u Srbiji. Srpski tabloidi, koji su ga minulih godina nemilosrdno šibali, ovoga puta su se zadržali na prenošenju vesti, izbegavajući da pokrenu kampanju.

Iako nema nikakvih potvrda da su otopljavanje odnosa Beograda i Podgorice i Popovićev institut u Beogradu u nekoj koleraciji, jasno je da ipak nije reč o slučajnosti. Popović je, u najmanju ruku, iskoristio bliskost sa Đukanovićem da se, makar posredno, primakne političkoj sceni Srbije. Osim toga, i Đukanoviću verovatno odgovara da u Beogradu, preko sebi bliskog Popovića, ojača prisustvo.

Radikalni Đukanovićevi protivnici u Crnoj Gori spekuliše da iza svega stoji biznismen Stanko Subotić Cane, za koga se takođe tvrdi da se obogatio na švercu cigareta tokom devedesetih. Subotić je bio relativno blizak sa Đinđićem, a crnogorska opozicija tvrdi da je blizak i sa Đukanovićem. Tvrdnje o kojima je reč nisu, međutim, dokazane. Subotić je u julu prošle godine skinut sa Interpolove „crvene liste“, a pritisak na njega iz Beograda je bitno smanjen.