EuroPride u Srbiji: I uspeh i poraz

I pored zabrane Parade ponosa i nasilne reakcije huligana i desničara, u Beogradu je održana protestna šetnja i završen EuroPride. I ovaj događaj pokazao je duboke podele među građanima koje su podsticane reakcijama zvaničnika

Dan nakon Parade ponosa 17. septembra, centralnog događaja beogradskog EuroPride-a , organizatori mogu da kažu da su uspeli da ceo događaj sprovedu do kraja a vlast da je obezbedila da učesnici povorke, među kojima su bili evropska komesarka za ravnopravnost Helen Dali, evroparlamentarci i strani ambasadori, završe šetnju bez ozleda.

Tokom Parade, u širom centru grada, protivnici i huligani su pokušavali da dođu do mesta gde je LGBT+ povorka šetala, izazivali incidente i sukobljavali se sa policijom. Premijerka Srbije Ana Brnabić saopštila je da je 5.200 policajaca obezbeđivalo okupljanje, da su tog dana privedene 64 osobe a povređeno je 13 policajaca. Organizatori EuroPride-a su naveli da je više od petoro učesnika napadnuto prilikom povratka sa događaja a mediji su izvestili da su napadnuti aktivisti iz Albanije i Nemačke.

Više od stotinu različitih događaja bilo je organizovano tokom nedelje EuroPride od 12 do 18 septembra. Najrizičnija je bila šetnja, Parada ponosa, koju je policija zabranila, sledeći poruku predsednika Srbije Aleksandra Vučića da EuroPride i Parada neće biti održani jer je tako odlučila Vlada Srbije koja je i dalje u tehničkom mandatu.

Obrazloženje je bilo da je Parada ponosa rizična zbog snažnog otpora i protesta jednog dela javnosti, dok su se s druge strane LGBT+ zajednica i građani koji ih podržavaju pozivali na Ustav i načelo slobode okupljanja.

Sud je odbio pritužbe organizatora, da bi na kraju bila skraćena maršruta na nekoliko stotina metara, kuda je nekoliko hiljada učesnika po jakoj kiši prošetalo kroz park do stadiona Tašmajdan gde je okupljanje bilo završeno koncertom. Ministar policije Aleksandar Vulin je, kada se sve okončalo, rekao da njegovo ministartsvo zapravo nije dozvolio šetnju već su "svi učesnici ove manifestacije bezbedno sprovedeni na koncert”.

Pretnje i kletve

Užarenu atmosferu su nedeljama pred Prajd podsticale desničarske grupe, izjave nekih opozicionih lidara poput Boška Obradovića (Dveri) kako će izvesti 100.000 ljudi na ulice protiv LGBT građana ili Vuka Jeremića (Narodna stranka) da je Prajd rizičan zbog epidemije majmunskih boginja. Ipak, posebno upečatljivu ulogu odigrala je Srpska pravoslavna crkva (SPC).

Najpre je vladika SPC Nikanor prokleo sve koji organizuju uz poruku: „da imam oružje i to bih upotrebio, ali ga nemam“ i posebno prozvao premijerku Anu Brnabić koja je otvoreno gej i poreklom Hrvatica da: „niti je naše vere, niti je našeg porekla“ a da su „njezini roditelji i dedovi bili naši neprijatelji, koljači srpskog naroda“.

Patrijarh Porfirije nije osudio reči ovog vladike ali je podržao zabranu EuroPride-a. Na skupu koji su organizovali desničari uz podršku SPC, on je služio moleban i poručio da je Crkva "protiv svakog oblika nasilja, javnog žigosanja i progona bilo koga", ali i: "zlo se ne leči i ne pobeđuje nasiljem, nego se na taj način samo umnožava". Na sajtu SPC objavljen je poziv patrijarha da se u svim crkvama čita Molitva za svetinju braka i porodice u kojoj se govori o socijalnom inženjeringu, ideologiji koja je nametnuta spolja u nameri da se “poruše identitetski temelji i stubovi pojedinca i zajednice”. Patrijarh takođe traži od nadležnih organa da se iz škola povuku svi udžbenici sa lekcijama “koje propagiraju rodnu ideologiju”.

Ovakvo mešanje SPC u život sekularne države kakva je Srbija samo je dodatno podiglo temperaturu u preovlađujućoj konzervativnoj javnosti koja o LGBT zajednici ne zna mnogo, ali ima izričite negativne stavove te dodatno produbilo antagonizam među građanima. Bilo je upadljivo i da su suprotstavljene grupe bile podržane od različitih strana međunarodne zajednice. Dok su na Prajdu uz LGBT građane šetali gosti i političari iz evropskih država i američki ambasador, na okupljanjima desnice na transparentima učesnika mogao se videti Vladimir Putin.

Sloboda unutar policijskih kordona

Buka oko Parade ponosa iscenirana je od strane vlasti ne bi li zagušila mnogobrojne aktuelne teme, a jedna od njih je početak primene sporazuma o ulazno-izlaznim dokumentima između Srbije i Kosova 1. septembra koji je prethodno izazivao političke tenzije.

Ta buka je prekrila i dugogodišnje zahteve LGBT+ zajednice i građanskih organizacija koje ih podržavaju. Prošle godine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava predstavilo je predlog Zakona o istopolnim zajednicama, ali posle izjave predsednika Vučića da takav zakon neće potpisati, o njemu se više nije govorilo. Pre 10 godina izmenama Krivičnog zakona uvedena je obavezna otežavajuća okolnost zadela učinjena iz mržnje zbog pripadnosti polu, seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu. Nije poznato da li je i koliko ljudi zbog takvih dela do sada kažnjeno. Nije se ovih dana čuo ni podatak o primeni Zakona kojim se zabranjuje diskriminacija LGBT građana koji je donet 2009.

Javnost u Srbiji pamti održavanje prve Parade ponosa 2001. kada su brutalno prebijani učesnici povorke dok je policija sa strane posmatrala nasilje. Na Paradi 2010. bilo je više od 150 povređenih u sukobima koje su izazvali huligani i ekstremni desničari. Poslednjih godina LGBT+ šetnja proticala je uz manje incidente i osećanje da povorka koja se kreće ulicama u zatvorenom krugu okružena jakim policijskim kordonima nema ni pravu slobodu kretanja niti razumevanje šire javnosti za probleme sa kojima se suočava. Tako je i ove godine, otvorena i nekažnjiva mržnja prema LGBT+ građanima, protesti protiv njih, pozivanje na patrijarhalne, porodične vrednosti, a istovremeno i na nasilje, poražavajuća slika Srbije.

Prema podacima organizacije Da se zna tokom 2021. je zabeleženo 83 incidenta, fizičkih i verbalnih napada na LGBT+ osobe, što je čak 37% više nego 2020. To je najveći broj dokumentovanih incidenata u toku jedne godine, od 2017, od kada ova organizacija radi monitoring. Ističe se da posebno zabrinjava “što je 68 incidenata, odnosno čak 82% ostalo neprijavljeno nadležnim institucijama, najviše zbog nepoverenja u institucije”.

Kada je Ana Brnabić 2017. postala premijerka, svetski mediji su objavili da je ona ne samo prva žena na čelu Vlade Srbije već i otvoreno deklarisana kao lezbejka. LGBT+ zajednica i deo javnosti u Srbiji očekivao je da će svojim primerom i vođenjem Vlade uticati na poboljšanje položaja ne samo njih već i drugih ugroženih grupa. To se nije desilo i na tribini tokom EuroPride-a je dočekana zvižducima, a na Paradi se nije pojavila kao ni drugi državni zvaničnici.

Na kraju EuroPride nedelje Brnabić je zaključila da je Srbija pokazala da je ozbiljna država koja poštuje prava svih građana. “Završili smo konačno sa ovom temom, stavljamo tačku na to. Okrećemo se većim problemima, bitnijim stvarima", rekla je i tako na najjasniji način izrazila odnos države prema LGBT+ građanima Srbije.