Filip Vukša - web
Filip Vukša je, ne samo za prilike kakve vladaju u Srbiji, zaista nesvakidašnji mladi čovek. Već gotovo 10 godina sa neviđenom upornošću prijavljuje inspekcijskim službama komunalne probleme na koje malo ko obraća pažnju, pa je postao prava noćna mora gradskih vlasti
Filip Vukša (22) i njegovi prijatelji su samoinicijativno prefarbali oronule metalne stubove i postavili red vožnje na stajalištu gradskog prevoza u Beogradu, a Direkcija za javni gradski prevoz ih je „nagradila“ prijavom inspekciji. Prijava je, navodno, usledila posle prijave jedne građanke, ali Vukša i njegovi prijatelji imaju razloga da veruju da je, zapravo, reč o inicijativi Direkcije za javni prevoz.
Formalni razlog za prijavu i inspekcijsku kontrolu je neovlašćeno korišćenje grba Beograda i neovlašćeno reklamiranje. Direkcija za javni gradski prevoz, naime, smatra da je time što je na mapama linija gradskog saobraćaja, bez konsultacija, Vukša postavio i gradski grb i logo Udruženja građana „Imamo plan“, načinio prekršaj. Udruženje o kome je reč je osnovao Vukša i ono ima ukupno četvoro članova.
Ni Direkciji ni inspekciji ranije nisu smetale gomile oglasa i predizbornih plakata koji se na isto mesto postavljaju već godinama, a niko ih ne skida. „Dok smo obnavljali stajalište, skinuli smo slojeve i slojeve postera. Poslednji koji smo skinuli bio je iz 2005. godine, što znači da od tada niko nije ništa uradio na uređenju stajališta, niti je inspekcija intervenisala“, kaže Vukša.
Cela priča je u proteklih nekoliko nedelja dobila veliki prostor u medijima, pa je malo verovatno da Vukša i njegovi prijatelji iz udruženja „Imamo plan“ budu stvarno sankcionisani po prijavi anonimne građanke. Jer, teško je objasniti kako je moguće da se na udaru sankcija nađe nekolicina mladih ljudi koji pokušavaju da urede grad, a da gradske službe, u čijoj je nadležnosti taj posao, budu smetnja, a ne pomoć.
Aktivizam
Filip Vukša je, ne samo za prilike kakve vladaju u Srbiji, zaista nesvakidašnji mladi čovek. Već gotovo 10 godina sa neviđenom upornošću prijavljuje inspekcijskim službama komunalne probleme na koje malo ko obraća pažnju, pa je postao prava noćna mora gradskih vlasti. Građanskim aktivizmom počeo je da se bavi 2007, kada je imao 15 godina. Tada je vozio bicikl na više kilometara dugoj biciklističkoj stazi i konstatovao da je rasveta na stazi pokvarena, da su na njoj parkirani automobili, da nisu uređeni prilazi.
„Na internetu sam video da postoji više gradskih službi koje bi trebalo da brinu o uređenju grada i odlučio sam da podnesem prijavu. Sećam se, bio sam niži od šaltera u Saobraćajnoj inspekciji na koji sam došao da podnesem prijavu da se na biciklističku stazu postavi znak zabrane saobraćaja za automobile. Rekli su mi da nisam nadležan ja nego oni, predmet je promenio nekoliko adresa u različitim službama, ali znak nije postavljen“, kaže on.
Vukša je u naredne tri godine podneo 200 prijava vezanih za biciklističku stazu, što je službe nadležne za njeno uređenje strašno nerviralo. Zvali su njegove roditelje, žalili se da im dosađuje i tražili da utiču na dete. Uprkos tome nastavio je da podnosi prijave inspekciji. Staza duga pet kilometara je danas sasvim pristojno uređena. Ne može se reći da je to isključivo zahvaljujući njegovoj upornosti, ali je izvesno da je ki uporni građanski aktivizam ubrzao uređenje.
U međuvremenu je proširio akcije i na druge sektore, smatrajući da postoji mnogo stvari koje se mogu popraviti bez velikih ulaganja. “Cilj mi je buđenje svesti institucija jer su se udaljile od nas građana i sputavaju građanske. Do sada sam podneo oko 10.500 prijava protiv gradskih komunalnih preduzeća. U 6.000 slučajeva inspekcija je vodila postupak. Fizički me napao vozač Gradskog saobraćajnog preduzeća koji je kažnjen po mojoj prijavi. Inspektori su moje prijave prosleđivali različitim službama i građanima zajedno sa mojim ličnim podacima, imao sam i drugih neprijatnosti, ali neću odustati“, priča on.
Opstrukcija
Stajališta gradskog saobraćaja su druga velika akcija koju je Vukša preduzeo 2010. godine. Dok je bio u gimnaziji, tokom letnjeg raspusta je obišao 2.600 stajališta na ukupno 145 linija gradskog saobraćaja u celom gradu i popisao nedostatke na njima. Belešku na oko 100 strana je pretočio u prijavu i predao je inspekciji, a glavni nedostatak je bio to što na većini stajališta nije bilo ni brojeva linija, ni reda vožnje.
Inspekcija je izdala nalog Direkciji za javni prevoz da popisane nedostatke otkloni u roku od 30 dana, ali se to nije dogodilo. Direkcija ne može da bude sankcionisana jer nije javno preduzeće, pa većina naloga inspekcije završi u fiokama. Dve godine kasnije Vukša i njegovi prijatelji su sami počeli da obeležavaju stajališta.
„Otišao sam u štampariju i pitao koliko bi koštalo da se za sva stajališta štampaju brojevi . Tražili su mi 8000 dinara (manje od 80 evra). Razumeo sam da nije problem novac nego loša organizacija, pa sam sam platio štampariji. Krenuo sam sam da obeležavam stajališta i prepešačio više od 100 kilometara sa merdevinama na ramenu, ali sam uspeo da obavim svega 10 odsto posla. Mediji su o tome pisali, a vlastima se nije svidelo. Gradski menadžer me pozvao, izgrdio rukovodstvo Gradskog saobraćajnog i rekao im da mi plate to što sam uradio. Novac nisam uzeo“, kaže Vukša.
Verovatno u želji da se oslobodi mladog i upornog aktiviste, inspekcija je 2013. počela da tvrdi da građani nemaju pravo da podnose prijave. U saobraćajnom sektoru samo dva inspektora su procesuirala njegove prijave, dok su ih ostali bacali u koš. Kada je utvrđeno da građani ipak mogu da podnose prijave, morali su ponovo da se bave prijavama.
