Još petorica

Zdravko Tolimir, general Vojske Republike Srpske i haški optuženik uhapšen je poslednjeg dana maja meseca. Nakon hapšenja Tolimira, na spisku haških begunaca nalaze se još petorica optuženika, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Goran Hadžić, Stojan Župljanin i Vlastimir Đorđević

Prema zvaničnim saopštenjima MUP Republike Srpske (RS) i MUP Srbije, Zdravko Tolimir, general Vojske Republike Srpske i haški optuženik uhapšen je poslednjeg dana maja meseca u blizini Ljubovije kada je nelegalno pokušao da pređe granicu. Kako je objavljeno u prvim saopštenjima, MUP RS je uhapsio Tolimira, dok su pripadnici policije u Srbiji bili spremni da reaguju da je Tolimir pokušao da pređe granicu i uđe u Srbiju.

Prema navodima MUP-a RS Tolimir je zadržan u zgradi policije u Banjaluci, u koju su došli predstavnik Vlade RS za saradnju sa Haškim tribunalom kao i predstavnici Tribunala. Tolimir je u pritvor u Sheveningenu prebačen avionom NATO-a iz vojne baze u Butmiru u petak 1. juna. Pre prebacivanja u Hag, Tolimira, koji je preživeo dva moždana udara, su pregledali lekari kako bi utvrdili njegovo zdravstveno stanje i moguće rizike prebacivanja u Hag.

Široj javnosti Tolimir je poznat kao jedan od najtraženijih haških optuženika. Tolimir je nekadašnji najbliži saradnik Ratka Mladića, a bliske veze su održavali i po završetku rata kada je Tolimir učestvovao u organizovanju Mladićevog skrivanja.

Generala Tolimira, zajedno sa Milanom Gverom i Radivojem Miletićem, Haški tribunal tereti za zločine protiv bosanskih Muslimana u Srebrenici, Žepi i okolini. Haški tribunal je protiv njega optužnicu za genocid, udruživanje radi vršenja genocida, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja podigao još 2005. godine.

Nakon hapšenja Zdravka Tolimira, na spisku haških begunaca nalaze se još petorica optuženika, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, bivši predsednik RSK Goran Hadžić, načelnik Centra bezbednosti u Banjaluci Stojan Župljanin i policijski general Vlastimir Đorđević za kojeg se veruje da se već duže vreme skriva u Rusiji.

O hapšenju generala Tolimira pozitivno su se izjasnili predstavnici nove parlamentarne i političke većine, koji su ovaj čin okarakterisali kao jasan pokazatelj težnje vlade da što pre završi saradnju sa Tribunalom Na glavnom odboru Demokratske stranke (DS) održanom u nedelju, predsednik te stranke i predsednik Srbije Boris Tadić je istakao zasluge njegovih demokrata koji su tokom predizborne kampanje obećavali brz završetak saradnje sa Hagom i nastavak evropskih integracija.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, u izjavi za agenciju Fonet, je potvrdio da je „Tolimir jedno vreme organizovao skrivanje Ratka Mladića i da su se oni krili zajedno" dodajući da dva bivša generala već duže vreme nisu zajedno pa „hapšenje Tolimira ne znači da smo bliže Mladiću". Na novinarsko pitanje o mestu na kojem se Tolimir do sada skrivao Ljajić je rekao da su „dosadašnja iskustva sa izručenim haškim optuženicima pokazala da su se oni uglavnom krili u pograničnom pojasu između Srbije i Republike Srpske". Ljajić navodi da će poslednje hapšenje neizostavno pozitivno uticati na ponovno uspostavljanje poverenja između Haškog tribunala i Beograda.

U prvim reakcijama na hapšenje, evropski komesar za proširenje Oli Ren, je ocenio da je to važan korak ka izvođenju pred pravdu svih optuženih za ratne zločine. Kristina Galjak, portparolka visokog predstavnika EU Havijara Solane je u izjavi za agenciju Beta naglasila da je „hapšenje Tolimira za EU veoma važan i povoljan razvoj kako na unutrašnjepolitičkom polju u Srbiji i RS, tako i za njihove buduće odnose sa EU".

Tokom prvog pojavljivanja u Hagu, u ponedeljak, Tolimir je odbio da se izjasni o krivici dok se ne rasvetle detalji o njegovom državljanstvu, statusu i načinu hapšenja. Tolimir je izjavio da je uhapšen u Srbiji, a potom prebačen u Republiku Srpsku, najpre u Bjeljinu, pa u Bratunac, da bi završio u Banjaluci, gde su mu, kako tvrdi, pripadnici Ministarstva pravde nudili povoljnosti za porodicu ukoliko prihvati da je državljanin RS.

Tolimirov iskaz da je uhapšen u Srbiji izazvao je pravu pometnju. Srpski mediji spekulišu da je Tolimir uhapšen na Novom Beogradu a zatim prebačen u Republiku Srpsku. Zoran Lončar, ministar u vladi Srbije i član Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom tvrdi da je Tolimir uhapšen u RS. U izjavi koju je prenela B92 Lončar navodi da „pozivanje Tolimira na činjenicu da se ranije skrivao na teritoriji Srbije i da je državljanin Srbije samo potvrđuje da je postojala jasna obaveza državnih organa Srbije da učestvuju u zajedničkoj akciji u kojoj je Tolimir uhapšen".

Javnost je zbunjena. U gostovanju na Studiju B, poznati vojni analitičar Zoran Dragišić kaže da ne razume šta je uzrok oprečnih informacija o hapšenju. Ovaj analitičar smatra da nije bilo bezbednosnih rizika za hapšenje u Srbiji, pa otuda čudi da su predstavnici vlasti odlučili da „fingiraju" njegovo hapšenje u RS. Dragišić dodaje da „postoje dve suprotne izjave, Lončara i Tolimira, a ostaje nam da verujemo jednom ili drugom. Ne razumem zašto bi on bio prebacivan u RS. Ako bih morao da se opredelim kome ću verovati, pre bih verovao Lončaru".

Poslanici opozicije, Srpska radikalna stranka (SRS), Socijalistička partija Srbije (SPS) i Liberalno demokratska partija (LDP) tražili su da se ispitaju okolnosti u vezi sa hapšenjem Zdravka Tolimira. Ovi su poslanici tražili da im ministri odbrane i policije, kao i šef BIA podnesu izveštaj o hapšenju. Radikali su predali zahtev za izglasavanje nepoverenja vladi zbog toga što SRS zna da je Tolimir uhapšen u Beogradu a ne u RS. Za ovaj predlog glasaće SPS, dok se stav LDP očekuje u narednim danima. Predlog o izglasavanju nepoverenja vladi prihvaćen je ako za njega glasa više od polovine poslanika, a ukoliko se to desi predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove vlade. Dobra vest je da radikali ovaj mehanizam neće moći da upotrebljavaju svako malo, pa ako im ovoga puta predlog ne bude prihvaćen, do naredog puta će morati da pričekaju nekoliko meseci. Izvori bliski ovoj partiji navode da se SRS odlučila na opstrukciju rada parlamenta i na zaoštravanje retorike, što je prouzrokovano dobrim prvim potezima vlade i navodnim padom podrške srpskim radikalima.

U ponedeljak je u četvorodnevnu posetu Beogradu stigla glavna tužiteljka Haškog tribunala. No, ovoga puta je njen dolazak dočekan sa više optimizma, a atmosfera je, prema svedočenju visokih zvaničnika Srbije koji su želeli da ostanu anonimni, nešto relaksiranija i srdačnija. Naime, del Ponteova se pohvalno izrazila o prvim koracima nove vlade kada je saradnja sa Hagom u pitanju, pa je čak učinila i ono što do skora ni najveći optimista nije mogao da očekuje, pohvalila je ovdašnjeg šefa Bezbednosno informativne agencije (BIA) Radeta Bulatovića.

U prvom danu posete del Ponteova se susrela sa premijerom Koštunicom, tužiocem za ratne zločine Vukčevićem i drugim visokim zvaničnicima. Zanimljivo je da je del Ponteova tužiocu Vukčeviću u prvim minutama sastanka pokazala plakat na kojem se nalaze preostali haški begunci. Drugi dan posete Beogradu Karla del Ponte je provela na sastancima sa operativcima, nakon čega se nije obraćala medijima. Ona je pozitivno ocenila hapšenje Tolimira, dodajući da se podaci Haškog tribunala o hapšenju poklapaju sa onim što je rekao Tolimir, da je uhapšen u Srbiji i potom prebačen u RS. Kako prenosi B92 del Ponteova je naglasila da je interesanto što o akciji ništa nisu znali koordinatori Akcionog plana Rasim Ljajić i Vladimir Vukčević, kao ni načelnik VBA Svetko Kovač. Del Ponteova je istakla da ta „činjenica nije presudna, ali da je jasan pokazatelj ko su zaista najodgovorniji ljudi u Srbiji, koji mogu, kada hoće, da pronađu i uhapse begunce". Del Ponteova će se u narednim danima sastati i predsednikom Tadićem. Ona će procenu saradnje Beograda sa Tribunalom objaviti nakon povratka iz Srbije, posle čega se očekuje određivanje termina za nastavak pregovora sa EU.