Korona: Srpski scenario

Jedan od rezultata izborne kampanje, tokom koje se nisu poštovale mere zaštite od korona virusa, je naglo povećanje broja obolelih i umrlih

Više od tri meseca nakon proglašenja epidemije zbog korona virusa u Srbiji se beleži dramatičan porast broja obolelih i umrlih. Ovo naglo povećanje koincidira sa izbornom kampanjom za opšte izbore održane 21. juna, tokom koje su mere protiv zaraze bile gotovo ukinute. Istovremeno, otkriveno je da postoje paralelni zvanični podaci o zaraženim i preminulim građanima i opravdana je sumnja da se njihov tačan broj uoči izbora krio.

Vanredno stanje zbog pandemije proglašeno je 15. marta i ukinuto 6. maja. Jedan od razloga uvođenja vanrednog stanja bio je što je to bio jedini zakoniti način da se odlože opšti izbori koji su najpre bili zakazani za 26. april. Ukidanje najstrožijih mera, koje je objašnjeno padom broja zaraženih, omogućilo je predsedniku Aleksandru Vučiću da održi izbore pre nego što korona pokaže sve svoje posledice, od zdravstvenih do ekonomskih.

A pre nego što je Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) odnela je ubedljivu pobedu na izborima, organizovani su predizborni skupovi, koncerti; Srbija je prva zemlja u kojoj je tokom pandemije organizovan fudbalski derbi sa 16.000 navijača na tribinama, bez ikakvih mera zaštite. Život je tekao kad da korone nema, sve dok nije svanuo prvi dan posle izbora.

Građani zvižde, lekari okreću leđa premijerki i ministru zdravlja

Na jugozapadu Srbije, u oblasti Sandžak, gde je živi veliki broj Bošnjaka, građana muslimanske veroispovesti, prvo povećanje broja obolelih je usledilo posle praznika Bajrama 24. maja. Potom su organizovani predizborni mitinzi sa brojnim građanima koji su političare dočekivali u masi, bez ikakve zaštite od zaraze. Neposredno posle izbora objavljeno je da je u Opštoj bolnici u Novom Pazaru, najvećem gradu u toj regiji, zaraženo 20 lekara i 40 medicinskih sestara i tada se saznalo da već danima unazad raste broj obolelih sa teškim simptomima.

Ubrzo su se iz Novog Pazara, kao i obližnjeg Tutina i Sjenice, na društvenim mrežama i nezavisnim medijima čula svedočenja lekara i građana o tome kako u sandžačkim bolnicama nema osnovnih sredstava, od maski do rukavica, od kiseonika do respiratora, kao ni dovoljno lekara. Početkom aprila predsednik Vučić je lično odneo 13 respiratora u Opštu bolnicu ali se ispostavilo da nisu svi osposobljeni za rad.

Građane u tom kraju uznemirila je informacija da se putem javne nabavke kupuju limeni sanduci, što nije u skladu sa običajem sahranjivanja Bošnjaka, već ukazuje na pripremu za tragični ishod epidemije. Snimci bolesnika koji leže po hodnicima, koji su objavljivani na društvenim mrežama, podsetili su na slike iz Italije i Španije od pre nekoliko meseci. Dok je vlast ćutala, sandžački lekari su javno tražili pomoć, deo je stigao od građana koji su je organizovali preko društvenih mreža.

Kada su, tek 30. juna, premijerka Ana Brnabić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar došli u Novi Pazar građani su ih dočekali zvižducima, povicima “lopovi“, “mafija“, a grupa lekara im je okrenula leđa u znak protesta. Premijerka je to prokomentarisala kao politizaciju koja je neće uplašiti, a nekoliko dana kasnije oglasio se i predsednik Vučić sa tvrdnjom da je novopazarska bolnica jedna od najboljih u Srbiji, da imaju svu potrebnu opremu te da je laž da respiratori koje je doneo ne rade. Vesti koje i dalje stižu iz Sandžaka ga demantuju, svakodnevno lekari i porodice obolelih svedoče o teškoj situaciji u bolnicama i domovima zdravlja.

Različite zvanične statistike

Dan nakon izbora istraživački portal BIRN je na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid-19 objavio da je broj umrlih i zaraženih višestruko veći od onoga što je do tada saopštavao Krizni štab Vlade Srbije. U tom dokumentu, od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla su 632 pacijenta, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244. U nedelji pred izbore, broj zaraženih se kretao između 300 i 340 dnevno, što je daleko više od broja koji se iznosio u javnost, da je bilo 97 novoobolelih.

Upadljivo je bilo i da se danima pred izbore objavljivalo da je umirala samo po jedna osoba dnevno. Sumnju da ih je bilo više unosi podatak iz izveštaja BIRN-a da su u danu kada je bilo najviše umrlih od korone, 12. aprila, preminule 23 osobe, dok je zvanično saopšteno šest. Lekari iz Kriznog štaba, koji su tada svakodnevno saopštavali informacije javnosti, ovu razliku sada pokušavaju da objasne različitim podacima koji su do njih stizali i drugačijim sistemima vođenja broja umrlih i zaraženih.

To ipak ne daje odgovor na pitanje kako je moguće da su zvanični podaci do kojih je došao BIRN o broju umrlih od korone na jugu Srbije, u Nišu, 77, dok su takođe zvanični podaci, ali iz drugog dokumenta, da ih je u istom periodu tamo bilo 243. Ko je i kako menjao podatke koje su javnosti od početka pandemije saopštavali stručnjaci iz Kriznog štaba, ostalo je nepoznato.

Vlast negira odgovornost

Premijerka Ana Brnabić upečatljivo je pokušala da objasni ovu razliku u zvaničnoj statistici. „Ja recimo imam simptome, odem u kovid ambulantu, testiram se i stigne pozitivan nalaz. […] Imam komplikacije, krenem na Infektivnu i udari me autobus […] Mislite da treba da se brojim kao da sam preminula od koronavirusa? I takvih ima XY slučajeva…”, rekla je premijerka.

Nije poznato koliko je građana stradalo od autobusa tokom pandemije, ali je i dalje teško utvrditi koliko je ljudi zaraženo, a koliko obolelo, a deo javnosti otvoreno sumnja u informacije o broju umrlih. Do kraja prošle nedelje u 10 gradova širom Srbije uvedene su mere tzv. vanredne situacije, koje podrazumevaju ograničenja okupljanja i kazne za one koji ne koriste maske u zatvorenom prostoru. Nisu, međutim, odloženi izbori koji su zbog nepravilnosti ponovljeni 1. jula na 234 biračka mesta.

Vlast i dalje tvrdi da je sve pod kontrolom, da su uslovi u bolnicama u Srbiji “kao u Nemačkoj” I neuporedivo bolji nego u regionu. Državni funkcioneri negiraju da porast obolelih i umrlih ima veze sa izbornom kampanjom, ne komentarišu ni vesti da je najmanje jedanaestoro funkcionera i bliskih saradnika predsednika Vučića, među kojima su donedavna predsednica parlamenta Maja Gojković i ministar odbrane Aleksandar Vulin, zaraženi koronom na slavlju priređenom u noći izborne pobede Srpske napredne stranke.

Jedna u nizu nerazumnih odluka vlasti da zatvori Studentske domove u Beogradu, u kojima su smešteni studenti iz gradova širom Srbije, dovela je do pobune studenata na ulicama. Da bi bili sprečeni nemiri, odluka je povučena a studenti su ostali u Beogradu i time je sprečeno eventualno dalje širenje korone, jer je upravo među studentima koji su na fakultetima tokom juna polagali ispite uočen porast obolelih.

U nezavisnim medijima i na društvenim mrežama i dalje kruže uznemirujući snimci ljudi koji ispred ambulanata čekaju na testiranje, svedočenja ljudi koje pod viskom temperaturom vraćaju iz bolnica na kućno lečenje, apeli lekara koji traže pomoć. Na početku pandemije, jedan od lekara iz Kriznog štaba Vlade Srbije objašnjavao je kako je korona “najsmešniji virus na svetu”. Četiri meseca kasnije, više nikome ništa nije ni malo smešno.