Posle odbijanja Saveta ministara EU da odmrzne sporazum sa Srbijom naša zemlja se našla pred izborom da, poput Kalimera, bespomoćno jadikuje nad učinjenom nepravdom, ili da odlučno nastavi evropskim putem, dokazujući da je spremna i sposobna da ispuni sve svoje obaveze - pre svega jer je to u interesu njenih građana
Odnosi Evropske unije u Srbije sve više podsećaju na drevnu, među balkanskim narodima veoma popularnu sportsku igru "nadvlačenja konopca", u kojoj takmičari većinu vremena provode posrćući napred-nazad dok pokušavaju da pobede protivnika povukavši ga na svoju stranu. U najnovijem slučaju, Beograd je stekao poen ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) u Skupštini Srbije, da bi zatim, 15. septembra, Brisel pretegao odlukom Saveta ministara EU da taj dokument zasad ostane tek "slovo na papiru", odnosno da do daljeg ne "odmrzne" primenu na njemu zasnovanog Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Ovdašnja javnost, međutim, nikako ne može da razume zašto EU istrajava na nečemu što njoj samoj ne koristi, a Srbiji i Balkanu itekako šteti. Trgovinskim sporazumom Srbije i Unije, naime, trebalo je da počne smanjenje i postepeno ukidanje carina na robu koja ovamo stiže iz EU, što bi bilo dobro pre svega za evropske kompanije (donekle i za srpske potrošače). Time bi, takođe, bila potvrđena spremnost EU da podrži napredak Srbije ka članstvu u ovoj organizaciji (naravno, kad za to obe budu spremne) i odato priznanje njenim građanima, institucijama i demokratskim snagama za dosad učinjene napore u ispunjavanju evropskih standarda, što je najbolji način da EU ohrabri i podrži svoje prirodne saveznike u Srbiji. Najzad, to bi bio i doprinos bezbednosti i saradnji u ovom delu Evrope, jer bi podstakao zemlje zapadnog Balkana da ozbiljnije, uz uvažavanje suseda i poverenje u Brisel, nastave putem evropskih integracija.
Umesto toga, dogodilo se da je, na insistiranje Holandije (koju je podržala Belgija) Srbija ostala uskraćena za stupanje na snagu prvog zvaničnog dokumenta kojim stupa u ugovorne odnose sa EU. Šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen ocenio je da naša zemlja još nije ispunila "haški uslov", te da je nužan dalji pritisak na Srbiju za dostizanje pune saradnje s Tribunalom. On je rekao da su pozitivni koraci već učinjeni, i da se nada da će biti nastavljeni i u budućnosti, kao bi doveli do hapšenja Ratka Mladića".
Ohrabrenje ili poniženje
Kada je u aprilu potpisan SSP jednoglasno je dogovoreno da će on biti stavljen na snagu kad bude ostvarena puna saradnja Srbije s Haškim sudom. Ako neko smatra da je to ostvareno, u redu. Ali mi to ne smatramo", preneo je Ferhagen stav svoje vlade.
Većina članica EU nije delila ovo mišljenje, ali za odluku je potrebna jednoglasnost. Tako je građanima Srbije, umesto očekivanog "zelenog svetla" za SSP, iz Brisela upućeno utešno obećanje da će ministri "nastaviti pritiske na Holandiju" (kako bi možda već narednog meseca EU preinačila odluku), kao i preporuka da, u međuvremenu, Srbija počne sa jednostranom primenom Sporazuma. Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da bi to povećalo šanse da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU u 2009. godini, što je i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo naveo kao "mogući rok".
Predsedavajući Saveta ministara, francuski šef diplomatije Bernar Kušner, izrazio je žaljenje što na sastanku nije postignut konsenzus mada se velika većina" članica EU zalaže za deblokiranje sporazuma sa Srbijom, a visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana veruje da će u narednih par nedelja biti vođeni dalji sastanci (uključujući i one na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku) kako bi to bilo postignuto u oktobru. Istome se nada i šef francuske diplomatije Bernar Kušner, koji je predsedavao zasedanjem.
Ova ohrabrenja nisu naročito utešila proevropski orijentisane političare, građane i stručnjake u Srbiji (jedan od njih, bivši ministar spoljnih poslova SRJ Goran Svilanović, konsultant u Ekonomskoj komisiji UN za Evropu, smatra da je odluka EU pored ostalog loša i zato što se u srpskoj javnost stvara utisak da je sve u Evropi pod političkom voljom jedne grupe ljudi koji donose odluke van utvrđenih kriterijuma), ali su zato izazvala lavinu protesta evroskeptične i antievropske opozicije.
Demokratska stranka Srbije (DSS) ocenila je stav premijera Mirka Cvetkovića da bi Srbija trebalo da prihvati preporuku Brisela i počne jednostranu primenu sporazuma sa EU kao nastavak štetočinske politike vlade Srbije, usmerene protiv ekonomskog razvoja i svih njenih građana" i "početak sistematskog uništenja srpske privrede zarad ostvarenja ekonomskih interesa velikih kompanija iz EU i njihovih emisara u redovima srpske vlade". Ova stranka smatra da su građani Srbije prvo obmanuti lažnim najavama da će sporazum biti odmrznut u Briselu, da bi im zatim "kao vrhunac licemerja i cinizma zvaničnika EU", bila ponuđena njegova jednostrana primena, a "prihvatanje toga biće samo još jedno u nizu poniženja koje je Vlada Srbije doživela od Evropske unije", navedeno je u saopštenju DSS-a.
Funkcioner DSS-a Miloš Aligrudić je ishod ministarskog sastanka u Briselu nazvao očekivanim nastavkom ucenjivačke politike EU prema Srbiji", koja se svodi više na pitanje nezavisnosti Kosova nego na problem saradnje sa Hagom, a predsednik DSS-a Vojislav Koštunica smatra da nastavak suspenzije Prelaznog sporazuma sa EU pokazuje da Srbija ne može očekivati da je druge države poštuju, ako sadašnja vlast nema snage da ispolji ni elementarno samopoštovanje u odbrani državnih interesa.
Nova Srbija naglašava da je sada više nego jasno da EU ne želi partnersku saradnju sa Srbijom", a Demohrišćanska stranka uverava građane da je EU "bez razloga kaznila Srbiju" i traži da potpredsednik Vlade Božidar Đelić podnese ostavku jer je obmanjivao narod lažnim optimizmom.
Šamar proevropskim snagama
A kako je vlast u Srbiji reagovala na poruke iz Brisela i kritike u sopstvenoj zemlji?
Šef države Boris Tadić je priznao da se naša zemlja, kada su u pitanju evropske integracije, suočava sa preprekama i nerazumevanjem tog procesa, koje iskazuju pojedine države EU, pre svega Holandija, i da "od velikih reči da ćemo lako i brzo ući u EU nema mnogo koristi, ali od velikog rada na procesu integracija u EU ima mnogo koristi za sve građane".
Holandija je danas učinila nepravdu Srbiji. Naša zemlja je učinila sve što je u njenoj moći da zaokruži saradnju s Haškim tribunalom" rekao je novinarima potpredsednik Vlade Božidar Đelić, nezadovoljan što je "jedan ministar (holandski šef diplomatije) uzeo u ruke celokupnu procenu saradnje koju naša zemlja ima s Haškim tribunalom, a to ni na koji način nije pravi put ni za EU ni za naš put ka njoj".
Ipak, dodao je, Srbija ne odustaje od svog evropskog puta. Jednostrana primena SSP može da bude u interesu Srbije ukoliko se i formalno uvaži u Evropskoj komisiji, jer, kad iduće godine bude razmatran naš zahtev za status kandidata za ulazak u EU, Brisel će svakako gledati koliko smo ispunili uslova iz pomenutog sporazuma", objasnio je Đelić, primetivši da "predlog Olija Rena predstavlja pokušaj da se prevaziđe zastoj naše zemlje u evropskim integracijama. Cilj je da steknemo iskustvo u primeni sporazuma, jer to je ono što se vrednuje u dodeljivanju statusa kandidata". Po njemu, naredna šansa za deblokiranje Privremenog sporazuma sa EU je u decembru, nakon što glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc podnese izveštaj Savetu bezbednosti UN.
Premijer Cvetković izjavio je da Srbija i pored svega ostaje čvrsto na trasi koja vodi ka EU, jer je to put za bolji život gradana i nema odstupanja od tog puta, i primetio da bi najbolje bilo da se haški optuženici Goran Hadžić i Ratko Mladić dobrovoljno predaju. On je ubeđen da je naša zemlja spremnija za EU nego mnoge države koje su već njene članice, ali da je "razuman rok" od pet- šest godina za ulazak Srbije u Uniju.
Zamenik premijera Srbije i ministar policije Ivica Dačić ocenio je da je mala granica između evropskog i antievropskog raspoloženja u Srbiji i da je EU sad osnažila zamajac antievropskih snaga u Srbiji", a na pitanje da li njegovo ministarstvo zna gde bi mogao da se krije Mladić, on je kazao da o tome ne raspolaže nikakvim operativnim saznanjima".
Direktorka Vladine kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević poručuje da Srbija ne treba da očajava, već da nastavi da ide dalje i dublje u proces pridruživanja, dok je šefica poslaničkog kluba i članica Predsedništva G17 plus Suzana Grubješić je za predlog Rena kazala da je "bez ikakve političke pozadine" i da ga treba prihvatiti. Ona smatra da "to nije poniženje za Srbiju" te da bi, umesto da čekamo da Holandija popusti, trebalo da uradimo sve što se od nas traži po međunarodnom pravu i našem domaćem zakonodavstvu".
Posebno je zanimljivo stanovište srpskog šefa diplomatije Vuka Jeremića, da treba shvatiti da se "Holandija zapravo principijelno protivi proširenju EU", i da protivljenje u slučaju Srbije i uslovljavanje saradnjom s Hagom, predstavlja samo izgovor. .Bez ikakve dileme možemo da kažemo da su unutrašnjepolitički razlozi u Holandiji bili ti koji su presudili da baš na ovom sastanku ne bude napravljen taj korak (odmrzavanje Sporazuma), izjavio je Jeremić. Doduše, on veruje da nepovoljna odluka ministara spoljnih poslova EU "ne predstavlja poraz, već samo odlaganje" narednog koraka ka punopravnom članstvu Srbije u Uniji.
Ministar ipak nije rekao da bi predugo odlaganje, na žalost, moglo biti pogubno po međunarodni položaj, ekonomski rast i socijalnu stabilnost naše zemlje, a iznad svega po proevropsko raspoloženje građana.
