Nova vlada Srbije

Srbija je dobila novu vladu na čijem se čelu nalazi dosadašnji ministar finansija Mirko Cvetković. Premijer je naglasio da je prioritet vlade da, do kraja godine ili najkasnije do sredine iduće, Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji

Srbija je dobila novu vladu na čijem se čelu nalazi dosadašnji ministar finansija Mirko Cvetković. Vladu sačinjava 27 članova i za nju je javnim izjašnjavanjem glasalo 127 poslanika, protiv je bilo 27, nije glasalo 10 od ukupno 164 prisutna poslanika.

Nova vlada ima 24 resora, jednog ministra bez portfelja, zamenika predsednika vlade i tri potpredsednika. Demokratskoj stranci (DS) pripalo je 8 ministarstava, G17 plus ima 6, Socijalistička partija Srbije (SPS) 4, a Srpski pokret obnove (SPO) i Sandžačka demokratska partija (SDP) po jednog, kao i Sandžačka demokratska akcija (SDA).

Za izbor pete vlade od pada Miloševićevog režima glasali su predstavnici koalicije Za Evropsku Srbiju kao i njihovi partneri iz koalicije Socijalističke partije Srbije (SPS) - Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) - Jedinstvene Srbije (JS). Za vladu su glasali i poslanici mađarske koalicije i Bošnjačke liste. Protiv su bili predstavnici koalicije Demokratska stranka Srbije (DSS) - Nova Srbija (NS). Deset poslanika Liberalno demokratske partije (LDP) koji su bili u sali nisu glasali, kao ni poslanici Srpske radikalne stranke (SRS). Jedini predstavnik manjina koji nije glasao za vladu je poslanik albanske zajednice Riza Halimi.

Skupštinska rasprava počela je ekspozeom mandatara Mirka Cvetkovića. Ključni principi Cvetkovićevog programa su opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti Kosova i Metohije, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti vlade, pooštravanje borbe protiv korupcije i kriminala i poštovanje međunarodnog prava.

Prvi zadatak nove vlade, prema rečima premijera, je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Cvetković je naglasio da je prioritet vlade da, do kraja godine ili najkasnije do sredine iduće, Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Istovremeno, Srbija će nastaviti ubrzani put reformi kako bi po isteku četvorogodišnjeg mandata mogla da konkuriše za punopravno članstvo u EU.

Strateško opredeljenje Srbije je jačanje saradnje Beograda sa Briselom, Vašingtonom i Moskovom. Srbija će učvrstiti dobre odnose sa Rusijom, uključujući i ratifikaciju gasnog aranžmana.

Iako je jasno da Kosovo nije prioritet Cvetkovićeve vlade, novi premijer je podvukao opredeljenje Srbije za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, dodajući da se Srbija nikada neće pomiriti sa nezavisnošću Kosova. Cvetković je najavio pokretanje novih pregovora sa kosovskim Albancima i dodao da će država nastaviti da ulaže u srpsku zajednicu na Kosovu u cilju njenog ekonomskog jačanja i opstanka.

Osnovni ekonomski ciljevi vlade su dinamičan ekonomski rast, smanjenje nezaposlenosti, ravnomerniji regionalni razvoj, povećanje standarda građana i smanjenje inflacije.

Socijalna pravda će, po rečima Cvetkovića biti jedan od prioriteta vlade, što se očitava u planiranom povećanju penzija za 10 posto i to već od septembra 2008. godine, kao i briga o socijalno ugroženim kategorijama stanovništva.

Nakon Cvetkovićevog ekspozea usledila je skupštinska rasprava. Za zamenika predsednika SRS Tomislava Nikolića Srbiji sa ovakvom vladom može „samo Bog da pomogne". Nikolić je, kako prenosi Politika, rekao da Cvetković nema autoritet i da radikali ne razumeju kako će Srbija braniti Kosovo.

Šef poslaničke grupe DSS-NS Miloš Aligrudić ponovio je optužbu da vladu nije sastavljao Cvetković već Boris Tadić, ali i još neki drugi, strani moćnici. Prema njegovoj oceni „vladom će upravljati Boris Tadić, uz konsultacije sa Kamenorom Manterom (ambasadorom SAD), Stivenom Vudsvordom (ambasadorom Velike Britanije) i srpskim tajkunima Milanom Bekom i Miroslavom Miškovićem". Kako piše Politika, Aligrudić je dodao da „su garanti vlade van ove države, pa ona ima velike šanse da ostvari pun mandat".

Ni Čedomiru Jovanoviću, lideru LDP ekspoze premijera nije bio po volji. Jovanović je rekao da postoji čitav niz zamerki na predlog rada vlade, a najviše se osvrnuo na izbegavanje pominjanja saradnje sa Haškim tribunalom. Jovanović je dodao da Srbija polako klizi u polupredsednički sistem, što se može „kritikovati, ali zaslužuje neku vrstu razumevanja, jer je dobro da predsednik republike preuzme odgovornost za budućnost i on to na ovaj način čini".

Poslednji sat rasprave obeležio je „novi obračun" predstavnika SRS sa ubijenim premijerom Đinđićem. Poslanica SRS Vjerica Radeta ponovo je ubijenog premijera nazvala mafijašem što je izazvalo burne reakcije poslanika LDP koji su od predsednice skupštine tražili da sankcioniše ponašanje radikala. Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe DS odgovorila je da ta stranka sa ponosom nastavlja da sledi viziju Zorana Đinđića.

U prilično iscrpljujućoj i na momente dosadnoj skupštinskoj sednici, valja izdvojiti još jednu zanimljivu prepirku i to između nesuđenih koalicionih partnera SPS i DSS. Lider SPS Ivica Dačić i šef poslaničke grupe DSS-NS Miloš Aligrudić međusobno su optuživali jedni druge za krah pregovora o vladi. I dok su pljuštale teške reči, stvar je smirio niko drugi do prvi radikal Tomislav Nikolić. Kako prenosi Politika, Nikolić je rekao „pustite sad to, treba da formiramo vlast u Beogradu. Kada mogu ja da ćutim, možete i vi valjda malo. Daće bog da formiramo vlast, samo još ponedeljak da prođe, pa ćemo, bože zdravlja, svašta da kažemo jedni drugima". Niko bolje od Nikolića nije mogao da objasni taktiku radikala o nenapadanju SPS. Iako im stoji kost u grlu zbog toga što ponovo nisu uspeli da sastave većinu na republičkom nivou, iako imaju punu košaru optužbi na račun SPS, radikali moraju da ćute i da hodaju „kao po jajima" kako ne bi čime uvredili SPS i doveli u pitanje koaliciju u Beogradu. Inače, i jedna i druga strana izjavljuju kako će glavni grad biti njihov, pa se veruje da do ponedeljka 14. jula niko neće sa sigurnošću znati kojem će se carstvu privoleti socijalisti.

Mandat vladi je počeo i definitivno da teče kada su svi članovi kabineta položili zakletve, nakon čega je organizovan koktel.

Već u utorak u ranim jutarnjim satima ministri su preuzeli dužnost od svojih prethodnika, dok su oni koji su zadržali resore imali uobičajeni radni dan. Premijer Cvetković je oko podneva preuzeo dužnost od Vojislava Koštunice, a već u 14h je održana prva sednica nove vlade Srbije. Novog premijera i ministre primio je i predsednik Republike Srbije Boris Tadić i najavio dobru saradnju između dva kabineta.

Prve reakcije u zemlji i svetu uglavnom su pozitivne. Svi međunarodni predstavnici i ambasadori u Beogradu izrazili su veliko zadovoljstvo sastavom i izborom vlade. Domaći analitičari, u zavisnosti kojoj stranci naginju, raznoliko komentarišu domete nove vlade. Dok jedni smatraju da će vlada kratko trajati, drugi tvrde da će ovo biti prva postoktobarska vlada sa punim mandatom.

Najviše komentara stiglo je od premijerovih kolega ekonomista. U izjavi za Blic Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora „Socijete ženeral banke" kaže da vladom očigledno dominiraju ekonomski ciljevi, a da su politički stavljeni u drugi plan. Pitić dodaje da je iz ekspozea jasno da je Srbija dobila socijalno odgovornu vladu. Ekonomista Vladimir Gligorov smatra da je premijerov ekspoze „bled i da ne pruža odgovore ni na jedno od gorućih pitanja ekonomske politike", dok prof. dr. Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka veruje da je Cvetković ciljeve postavio odmereno i realno.

Cvetković, koji u Srbiji važi za uglednog ekonomskog eksperta, jasno je naglasio da će evropske integracije i ekonomski razvoj biti prioriteti njegovog kabineta. Po opštoj oceni, ovaj mirni čovek kojeg mnogi zovu Deda Mraz, nije kadar političkog kova, već ekonomista koji će pažnju usmeriti na jačanje domaće ekonomije i povećanje životnog standarda. Hoće li voditi i politiku ili će to, kako se uveliko spekuliše, činiti Boris Tadić građani Srbije videće već za nekoliko meseci.