Prema nezvaničnim podacima na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji najviše glasova osvojila je Lista za evropsku Srbiju Borisa Tadića. Strah od povratka u mračne devedesete očigledno je uticao na opredeljenje birača, te u tome treba tražiti neočekivano loš rezultat radikala
Prema nezvaničnim podacima na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji najviše glasova osvojila je Lista za evropsku Srbiju Borisa Tadića. Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) u ponoć je saopštio da je na osnovu 85 posto obrađenog uzorka Lista za evropsku Srbiju osvojila 38,7 posto glasova birača, Srpska radikalna stranka (SRS) 29,1, koalicija Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija (DSS - NS) 11,3 posto, koalicija Socijalističke partije Srbije - Pokret ujedinjenih penizionera Srbije - Jedinstvena Srbija (SPS - PUPS - JS) 7,9 posto, Liberalno demokratska partija (LDP) 5,2 odsto.
Prema rezultatima CESID-a u republičkom parlamentu koji sačinjava 250 poslanika Lista za evropsku Srbiju imaće 103 poslanika, SRS 77, DSS - NS 30, SPS - PUPS - JS 20, LDP 13. Mađarska koalicija Ištvana Pastora osvojila je 4 mandata, Lista za evropski Sandžak Sulejmana Ugljanina dva mandata, a Albance sa juga Srbije će u novom parlamentu predstavljati jedan poslanik. Prema navodima Zorana Lučića, programskog direktora CESID-a objavljeni podaci su verodostojni, sa mogućim odstupanjima za jedan ili dva mandata.
CESID procenjuje da je na nedeljne izbore izašlo 60,7 posto upisanih birača, što je gotovo identična izlaznost kao u januaru 2007. godine kada su građani Srbije glasali na parlamentarnim izborima.
Zvanične rezultate saopštiće Republička izborna komisija (RIK) najkasnije do srede. Do ponoći je RIK obradio nešto više od 28 posto biračkog tela, a rezultati ove komisije ne razlikuju u mnogome od CESID-a.
Iz Beograda izveštavamo o rezultatima koje je malo ko očekivao ili se barem nije usuđivao da javno izgovori. Sva istraživanja javnog mnenja ukazivala su na drugačiji raspored snaga, a srpski radikali su za nekoliko procenata bili iznad koalicije okupljene oko Demokratske stranke (DS). Preokret koji su priredili građani Srbije zatekao je sve poznavaoce političkih prilika u Srbiji. Najveće iznenađenje je svakako loš rezultat SRS koja je ne samo podbacila u odnosu na istraživanja javnog mnenja, već pala ispod rezultata ostvarenog na prethodnim parlamentarnim izborima u 2007. godini.
Strah od povratka u mračne devedesete očigledno je uticao na opredeljenje birača, te u tome treba tražiti neočekivano loš rezultat radikala. Istovremeno, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i konkretnije, potpisivanje sporazuma sa Fiatom i liberalizacija viznog režima su proevropskim snagama dali vetar u leđa i omogućili im najbolji izborni rezultat u poslednjih nekoliko godina.
Početak izbornog dana nagoveštavao je burnu noć. Na birališta je do 10 časova izašlo oko 15 posto građana, što je ukazivalo na vrlo visoku izlaznost. Sredinu dana obeležio je znatan pad izlaznosti, najpre u Vojvodini a zatim i u Beogradu, što su mnogi protumačili kao loš signal za proevropske stranke, ako se ima u vidu da Vojvođani i Beograđani tradicionalno više naginju strankama koje programe zasnivaju na priključenju Srbije Evropskoj uniji. Građani Vojvodine i Beograda su se probudili u poslednja dva sata kada je na birališta izlazilo skoro 6 posto građana na sat vremena.
Izborni dan u Srbiji je protekao u mirnoj i, kako se često navodi, demokratskoj atmosferi. Nisu zabeleženi veći incidenti, a pojedinačni ispadi nisu uticali na tok glasanja i rezultate.
Već oko 22 časa bilo je jasno da Lista za evropsku Srbiju koju, da podsetimo, čine Demokratska stranka (DS), G17 plus, Sandžačka demokratska partija (SDP), Srpski pokret obnove (SPO) i Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) ubedljivo vodi. Da stvari ne stoje dobro za SRS videlo se već po tome što se na prvo obraćanje Dragana Todorovića, šefa izbornog štaba radikala čekalo do 22:15. Iako prividno miran, Todorović je rekao da, prema njihovim podacima, na republičkim izborima vodi Lista za evropsku Srbiju. U SRS nije bilo slavlja, baš kao i u Demokratskoj stranci Srbije (DSS) u kojoj je, do obraćanja premijera u ostavci Koštunice, bilo gotovo nemoguće dobiti komentar.
Nešto pre pola jedanaest iz sedišta Demokratske stranke obratio Boris Tadić, aktuelni predsednik Srbije i nosilac Liste za evropsku Srbiju. Praćen aplauzima, Tadić je rekao da su na izborima pobedili građani Srbije koji su nedvosmisleno poručili da žele da vide Srbiju u Evropskoj uniji. Tadić je građanima poručio da će insistirati na principima njegove koalicije koji se sastoje od priključenja Srbije Evropskoj uniji, očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta države na Kosovu, otvaranju novih radnih mesta i jačanju ekonomije i borbi protiv kriminala i korupcije. Tadić je naglasio da neće dozvoliti formiranje vlade koja će Srbiju vratiti u devedesete. Kako prenosi B92 Tadić je stranke koje su izgubile na izborima upozorio da se ne igraju voljom građana".
I dok su demokrate već uveliko slavile, iz štaba SRS se oglasio zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić. Vidno iznerviran, Nikolić je lideru DS poručio da se ne raduje unapred, te upozorio da Tadić takvim izjavama najgrublje krši Ustav i poziva na građanske nemire. Nikolić je naveo da radikali ostaju potpuno otvoreni za koaliciju sa DSS i NS, a ni SPS im nije neprihvatljiv partner. Nikolić je naveo da će radikali pregovarati strpljivo i dodao da će u Srbiji biti formirana vlada SRS - DSS - NS - SPS ili će uskoro biti novih izbora.
Lider DSS Vojislav Koštunica je u bledom i nerazumljivom govoru izjavio da su građani Srbije pokazali visok stepen odgovornosti i da će naredni dani pokazati koje će stranke sačiniti novu vladu. Koštunica je, ipak, naglasio da su razlike između DSS - NS i DS nepremostive.
Prema opštoj oceni veliko dobitnici izbora su stranke okupljene oko Socijalističke partije Srbije. Čini se da se njihov izborni slogan počnimo ljubav ispočetka" obistinio, te da će SPS sa osvojenih skoro 8 posto biti ključni faktor u formiranju nove vlade. Lider SPS Ivica Dačić istakao je da će ova koalicija prvo razgovarati sa DSS i NS. Sa druge strane, Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, koja je na istoj listi sa SPS je za B92 naveo da bez saradnje sa Evropom nema napretka za Srbiju".
Slab rezultat je zabeležila Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića. LDP je jedva prešao cenzus, a ova stranka je podbacila u svim mestima, osim u Beogradu gde imaju najjače uporište. Na konferenciji za novinare Jovanović je istakao da LDP očekuje razgovore sa DS i isključio mogućnost saradnje sa SPS, DSS - NS i SRS.
Osim Borisa Tadića koji je najavio da odmah počinje razgovore o formiranju nove vlade i to sa svim političkim partijama, ne isključivši DSS - NS, iz svih ostalih stranaka su stizale vrlo tvrde poruke. LDP je tako isključio mogućnost saradnje sa SPS i SRS, Koštunica je negirao da će pregovarati sa DS, SPS je rekao da nikada neće u istu vladu sa LDP. Analitičari, međutim, podsećaju da su takve izjave obično kratko daha, te da se partije u postizbornom ciklusu uglavnom vode pragmatičnim interesima.
Svaka kombinatorika je moguća. Lista za evropsku Srbiju ne može da formira vladu sa LDP i strankama manjina, dok SRS, DSS - NS i SPS imaju dovoljno mandata da formiraju vladu. Sa druge strane, SPS može da odluči da podrži Listu za evropsku Srbiju u kom slučaju bi, sa strankama manjina, mogla da se formira nova vlada. Kako navodi Jovo Bakić sa Fakulteta političkih nauka, SPS će se verovatnije prikloniti onom ko pobeđuje jer im to na duže staze omogućava dalju stabilizaciju partije. Novinar Miša Brkić smatra da koalicija okupljena oko DS ne može biti zaobiđena prilikom sastavljanja vlade. Brkić je rekao da tako nešto ne može da prenebregne ni Koštunica, koji, po njegovim rečima, već ispoljava odsustvo smisla za realnost i trgovački duh po kojem je prepoznatljiv.
Da podsetimo, rok za konstituisanje skupštine je mesec dana od dana proglašenja izbornih rezultata, a rok za formiranje nove vlade ističe u septembru. Nepodeljeno je mišljenje da ulazimo u dane neizvesnosti i dugačkih pregovora. Moguće je očekivati i formiranje manjinske vlade, koja bi kako navodi Sonja Licht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, bila nedostupna i mnogo koštala građane Srbije.
Na ulice Beograda, Niša, Čačka, Novog Sada izašle su pristalice Liste za evropsku Srbiju koje su bučno proslavljale izborni rezultat. Najveselije je bilo u centru Beograda, ispred sedišta gradskog odbora DS gde se skupilo nekoliko stotina ljudi. Okupljenima su se obratili Boris Tadić, Dragan Đilas, kandidat DS za gradonačelnika Beograda i Vuk Drašković iz SPO. Oni su poručili da je pobedila želja za životom i da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji. Građani su skandirali ovo je za Zorana" (Đinđića), pobeda, pobeda", a na krovu zgrade je organizovan vatromet.
