Pouke i poruke „Ekološkog ustanka“

Ekologija je posle ovog okupljanja gradjana definitivno postala par excellence političko pitanje. I vlast i opozicija bi morale da razumeju zašto su se građani okupili u tolikom broju. Ko bude bolje razumeo poruke “Ekološkog ustanka”, sasvim sigurno će izvući i određenu političku korist iz ovog nepolitičkog okupljanja

„Ekološki ustanak“, protest nekoliko hiljada građana održan 10. aprila u Beogradu, otvorio je mnogobrojna pitanja u ovdašnjoj javnosti od kojih je ključno ono koje se zapravo i ne odnosi isključivo na želju organizatora da upozore na opasnosti koje prete očuvanju zdrave sredine od sve vidljivijeg pretvaranja Srbije u „sigurnu kuću“ za prljave tehnologije. Vlast je, naime, možda po prvi put, pokazala da nema efikasan odgovor na poruke i zahteve očigledno antivladinog skupa.

Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredne je, doduše u prvoj reakciji, posegnula za oprobanim receptom koji je do sada korišćen u sličnim prilikama.

„Iza lažne brige za životnu sredinu kriju se protagonisti propale politike i lažni zaštitnici životne sredine, koji su često potpomognuti spolja. Šta god da uradim kao ministarka zaštite životne sredine i koju god meru da donese Vlada Srbije, oni će se držati svoje političke agende“, ocenila je Vujović “Ekološki ustanak”.

Nešto drugačiji pristup ali sa sličnom porukom je uputila i premijerka Ana Brnabić. Ona je napomenula da je ekologija „izuzetno važna“ tema i da ona pokazuje koliko se Srbija promenila. „Ta tema pokazuje da u Srbiji prioritet više nisu radna mesta i penzije, jer kada počnete da se bavite životnom sredinom, to su problemi prvog sveta“, kazala je ona.

Zanimljivo je da se po ovom pitanju nije oglašavao Aleksandar Vučić iako je njegovo ime unekoliko puta pomenuto na protestu u izrazito negativnom kontekstu. Predsednik Srbije, umesto žestokog odgovora, što je bio njegov dosadašnji manir, pokušao je da minimizira značaj okupljanja građana tako što je na društvenoj mreži Instagram objavio fotografiju “laganog branča” iz jednog restorana sa Brnabić, Sinišom Malim, ministrom finansija, i Suzanom Vasiljević, njegovom medijskom savetnicom.

Izgleda, međutim, da Vučiću ovaj obrok nije baš prijao, naročito nakon što je dobio istraživanja o reakcijama gradjana Srbije. Poznat kao pasionirani poštovalac ispitivanja stavova javnog mnjenja, odnosno biračkog tela, odmah je preuzeo konkretne korake.

Samo tri dana kasnije, rudnik Jama u Boru, u istočnoj Srbiji, koji pripada kineskoj kompaniji Ziđin, zatvoren je u cilju zaštite životne sredine . Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je Ziđinu naložila da ne mogu da rade ništa bez odobrenja Ministarstva rudarstva i da moraju da imaju sve potvrde od Ministarstva životne sredine.

Mihajlović je takodje istakla je da joj je “drago da postoji aktivizam i da ljudi razmišljaju o kvalitetu vazduha ili o rekama u Srbiji”.

U isto vreme, izostala je tabloidna hajka protiv učesnika “Ekološkog ustanka” što je do sada bilo nezamislivo i u slučajevima bitno benignijim po vlast od ovog okupljanja.

Sve ovo govori da je “Ekološki ustanak”, odnosno ekologija u Srbiji postal par exelence politička tema čije pouke i poruke mogu biti vrlo značajne i za vlast, ali pre svega za opoziciju koja, kako trenutno stoje stvari, ni u snu ne bi mogla da okupi ovoliki broj ljudi bez obzira na narastajuće nezadovoljstvo u društvu.

“Ekološki ustanak” je, pre svega, oslonjen na niz gradjanskih inicijativa širom Srbije, od pokreta “Odbranimo reke Stare planine”, pobune građana istočne Srbije protiv izgradnje malih hidrocentrala, nezadovoljstva zbog zagađenog vazduha u Beogradu i nekim drugim manjim gradovima, do investicije kompanije Rio Tinto na eksploataciji rude jadarit na samoj granici sa BiH. Ti pokreti su autohtoni, oslonjeni na građanski eko aktivizam. I ono što je najvažnije, ne zasnivaju se na ideologiji “Dole Vučić” već na konkretnim problemima.

Aktivista udruženja „Odbranimo reke Stare planine“ i jedan od organizatora “Ekološkog ustanka” Aleksandar Jovanović Ćuta kazao je da je na protest je “došla cela Srbija i region, oni koji su vakcinisani i koji nisu, oni koji su glasali za SNS kao i oni koji nisu izlazili na izbore”.

Ništa manje važno je što su organizatori ovog skupa, oko 70 organizacija, uputili vlastima 13 konkretnih zahteva, svima jasnih, racionalnih i razumljivih gotovo svakom građaninu Srbije.

Sve su to političke lekcije iz kojih mnogo pouka mogu izvući i vlast i opozicija. Vlast, da iako u Srbiji ne postoji Zelena stranka koja bi politički baštinila ovaj protest, nema adekvatan odgovor kada su u pitanju građanske inicijative i da preko puta sebe ima mnogo opasnijeg protivnika nego li što su njihovi dosadašnji politički protivnici svrstani u političke stranke.

Opoziciji, sa druge strane, “Ekološki ustanak” je jasno pokazao da umesto jalovih rasprava i borbe sujetnih lidera, ako želi da se suprotstavi Vučiću, mora da se okrene, mnogo više nego što je činila do sada, građanima i njihovim konkretnim problemima. Ekologija je, pri tom, samo primer kako treba da se odnose prema svim drugim problemima koji muče gradjane Srbije.

Ko bude bolje razumeo poruke “Ekološkog ustanka”, sasvim sigurno će izvući određenu političku korist iz ovog nepolitičkog okupljanja.

Izvesno je, međutim, da su već najveći dobitnici “Ekološkog ustanka” građani Srbije koji su mogli da se suoče sa surovom istinom o svim opasnostima koja im donose nekontrolisane investicije i nebriga o životnoj sredini. Čak i ako ostane samo na tome, ekološka pitanja su definitivno stavljena na sto i ni vlast ni opozicija neće moći da ih zanemaruju.