Stručnjaci procenjuju da su dve jasno suprotstavljene perspektive - demokratska i radikalska - podelile glasače. Naglašava se da je zbir glasova demokratskih kandidata jednak zbiru glasova kandidata radikala i socijalista. Srbija je polarizovana i u pat poziciji.
Pobednik prvog kruga predsedničkih izbora u Srbiji je Tomislav Nikolić, kandidat Srpske radikalne stranke (SRS) sa osvojenih 39,96 posto glasova. Drugu poziciju zauzeo je Boris Tadić aktuelni predsednik Srbije i kandidat Demokratske stranke (DS) za kojeg je glasalo 35,41 posto izašlih birača. Ovo su podaci Republičke izborne komisije na osnovu obrađenih 90 posto biračkog tela.
Poredak dvojice kandidata koji idu u drugi krug predsedničkih izbora ni za koga ne predstavlja iznenađenje. Međutim, prvorazredno iznenađenje priredili su građani Srbije koji su u izuzetno visokom procentu izašli na nedeljne izbore. Izlaznost od preko 60 posto niko od ovdašnjih analitičara nije očekivao, a takve podatke nisu imali ni članovi izbornih štabova ali ni mnogobrojni predstavnici ambasada i diplomtskog kora.
Već oko podneva je bilo izvesno da će izlaznost prevazići sva očekivanja te da se trend izlaznosti neće smanjivati. Neoubičajena atmosfera i gužve na biračkim mestima pamte se samo tokom glasanja 24. septembra 2000. godine, kada je na referendumskom glasanju Vojsilav Koštunica pobedio Slobodana Miloševića. Ovim su sve prognoze analitičara pale u vodu, baš kao i strepnje pojedinih političara da su izbori zakazani u vreme kad im nije vreme, to jest u sred zime i na dan svetog Jovana, velike slave u Srba. Kao u inat skepticima, u nedelju je u Srbiji bio pravi prolećni dan, a građani su odlučili da prvo glasaju pa onda da se upute na slave.
Da podsetimo, srpski analitičari su prognozirali da će se izlaznost, u najboljem slučaju, kretati oko 50 posto. Najbliži" istini su bili stručnjaci iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) koji su najavili da će na birališta izaći oko 52 posto građana sa pravom glasa. Strateški marketing je procenio da će glasati 46 posto građana, a Centar za proučavanje alternativa je predvideo izlaznost između 40 i 45 posto. Najdalje je bio politički analitičar Dejan Vuk Stanković koji je očekivao odziv ispod 40 posto. U izjavi za Politiku Marko Blagojević, programski direktor CESID-a kaže da je ova organizacija podbacila za pola miliona. Naše predviđanje za drugi krug je bilo 3,3 miliona. Zaista ne znam u ovom trenutku šta da mislim".
Na to se u najkraćem može svesti prognoza domaćih analitičara. Nema danas nikoga u Srbiji ko će se usuditi da da bilo kakvu procenu rezultata drugog kruga. No, analitičari čija imena i likove napamet znamo i danas se smenjuju na svim medijima.
Čeka nas uzbudljiva kampanja", biće to referendumska atmosfera", biti ili ne biti srpske budućnosti", samo su neke od rečenica kojima pomenuti stručnjaci opisuju drugi krug izbora. Opšta je ocena da će pobednik u drugom krugu imati tesnu većinu, da će o budućem predsedniku odlučivati svaki glas, a da će razlika biti manja nego ikada. Prognoze čak govore da razlika između dva kandidata neće preći 50.000 glasova.
Nasuprot očekivanjima pred prvi krug, stručna javnost sada smatra da postoje velike šanse da u drugom krugu izlaznost bude još veća. Gostujući na RTS-u Zoran Lučić iz CESID-a je izjavio da se može očekivati izlaznost do 4.700.000 građana, što bi bio rezultat ravan onom iz septembra 2000.godine. Lučić je dodao da je teško očekivati da je moguće animirati više birača, naročito imajući u vidu da 10 posto birača nikada i ni na koji način ne učestvuje u političkom životu. Lučić, međutim, smatra da će građani drugi krug shvatiti kao referendum sa pitanjem - da li želite nastavak evropskih integracija ili povratak u devedesete godine.
Hajde da se trenutak osvrnemo na pitanje povratka u devedesete godine. Ma kako paradoksalno zvučalo za jedan, očito veliki deo građana, povratak u devedesete ne označava povratak u gori život. Razloge za to treba tražiti u nekoliko činjenica. Prvo, Srbija beleži veliki broj tranzicionih gubitnika koji su se osećali sigurnije za vreme bivšeg, socijalističkog režima koji je nastojao da kupi" socijalni mir. Drugo, veliki broj mladih ljudi koji glasaju prvi ili drugi put ne pamti devedesete godine i njih je nemoguće zaplašiti pričom o povratku u mračna vremena. Istovremeno, taj korpus mladih je frustriran i zatvoren u četiri zida države Srbije". Naposletku, procenjuje se i da su radikali uspeli da mobilišu jedan deo glasača SPS-a koji od 2000. nije izlazio na izbore i koji je bio razočaran. To su oni koji nikada nisu delili Šešeljevo i Nikolićevo srbovanje, ali im je sada umiveni i lepo upakovani Nikolić prihvatljiv.
Evropska Srbija, kako se često navodi, dobila je izuzetno veliki broj glasova. Nije sasvim jasno odakle je Tadić izvukao birače, od koga je otkinuo, ko je za njega glasao, ali je izvesno da je ostvario neočekivano dobar rezultat, najbolji do sada. Tadić je dobio preko milion i četristo hiljada glasova, što za celih 600.000 nadilazi rezultat DS sa parlamentarnih izbora 2007. godine.
Stručnjaci procenjuju da su dve jasno suprotstavljene perspektive - demokratska i radikalska - podelile glasače. Naglašava se da je zbir glasova demokratskih kandidata jednak zbiru glasova kandidata radikala i socijalista. Srbija je polarizovana i u pat poziciji.
Da podsetimo, Tomislav Nikolić je i na predsednički izborima 2004. godine u prvom krugu dobio najviše glasova, a Tadiću je bežao" za 87.000 glasova. U drugom krugu za Tadića je glasalo 275.055 građana više nego za Tomislava Nikolića. Ovoga puta, zbog velike izlaznosti, razlika između dva kanidata je oko 180.00 glasova. Da li će Tadić i ovoga puta uspeti da pretekne Nikolića ili će radikal postati predsednik Srbije zavisiće od nekoliko stvari.
Oba kandidata imaju zadatak da mobilišu sve birače koji su za njih glasali u prvom krugu. Oni će svakako nastojati da mobilišu i one koji nisu iskoristili svoje biračko pravo. Poznavaoci političkih zbivanja tvrde da će pobednik izbora biti onaj koji može da izvuče" građane na glasanje u drugom krugu.
Istovremeno, rezultat zavisi i od podrške političkih partija koje su imale svoje kanidate ili su podržale kandidate svojih koalicionih partnera. Čedomir Jovanović (Liberalno demokratska partija) je već najavio da će podržati Tadića u nastojanju da se spreči povratak u devedesete. Prema rečima Dragana Bujoševića u Kažiprstu na B92 klasno svesni birači LDP i bez obzira na poziv njihovog lidera će glasati za Tadića jer su svesniji od drugih šta znači pobeda Nikolića" Ištvan Pastor je pozvao mađarske birače da glasaju za Tadića. Očekuje se odluka Socijalističke partije Srbije, a Dragan Bujošević navodi da podrška SPS Tadiću ne bi bila preveliko iznenađenje. Ipak, većina analitičara smatra da SPS neće otvoreno podržati ni jednog kanidata već da će svoje birače pozvati da glasaju po savesti. Očekuje se i da bi glasači SPS u većoj meri glasali za Nikolića.
Velimir Ilić, kandidat Nove Srbije i Demokratske stranke Srbije (NS - DSS) je najveći gubitnik ovih izbora. Iako je prvi krug završio na trećem mestu sa osvojenih 7,41 posto, Ilić nije krio bes i razočaranje. Ilić je dobio skoro duplo manje glasova nego koalicija NS - DSS na parlamentarnim izborima prošle godine. Ilić se u nedelju uveče nije pojavio pred novinarima a retkim srećnicima kojima je uspelo da dobiju telefonsku izjavu rekao je da ne veruje da će Tadić pobediti te da ne zna kome će dati podršku". Ilić je dodao da su ovo bili najgori izbori do sada i da su ga izdali njegovi koalicioni partneri.
Odlučiće, kažu stručnjaci u glas, Vojislav Koštunica. No, na tu ćemo odluku još malo sačekati. Redovna konferencija za štampu DSS koja se godinama održava ponedeljkom je otkazana, a novinarima nije prosleđeno nikakvo dodatno objašnjenje. Gostujući u Poligrafu na B92 analitičar Đorđe Vukadinović, poznat po svojim desničarskim i patriotskim" stavovima i bliskosti sa srpskim premijerom navodi da su birači DSS vrednosno opredeljeni ka SRS, ali politički ka DS". Zoran Lučić iz CESID-a za Politiku analizira da će birači Ilića i Koštunice migrirati ka Tadiću i Nikoliću u odnosu 3:1". U istom tekstu, Dušan Pavlović, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu navodi da će prevagnuti glasovi Koštunice i dodaje da Tadić ima dva problema u drugom krugu on mora da se bije za glasove koji su levo i desno od njega, i za glasove LDP i NSS i DSS, dok se Nikolić bori samo za glasove SPS". Funkiconer Pakta za stabilnost Goran Svilanović veruje da će Koštunica dati podršku Tadiću, dok je Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost za Blic izjavila da je ubeđena da će premijer ipak morati da se opredeli za ono što simbolizuje Boris Tadić".
Na kraju, birači u Srbiji će imati priliku da stavove dva kandidata čuju u TV duelu. Tadić je pozvao Nikolića na seriju televizijskih duela u kojima bi sučelili stavove, ali je Nikolić pristao samo na jednu emisiju i ta na Radio televiziji Srbije pod strogo dogovorenim uslovima.
