Tadic e Nikolic
Za Srbiju su ovo još jedni sudbinski ili sudbonosni izbori. Opšte je mišljenje da Srbija bira između povratka u devedesete i nastavka evropske budućnosti. Biračko telo je polarizovano kao nikada do sada.
Kampanja za predsedničke izbore u Srbiji koji su zakazani za 20. januar ulazi u poslednju fazu. Predsednički kandidati upućuju poslednje poruke biračima. Bitka za glasove u prvom krugu zvanično prestaje u petak 18. januara kada počinje izborna tišina. Birači će odahnuti, mediji će po sili zakona prestati da objavljuju propragandne / predizborne poruke kandidata, a izborni štabovi će početi da smišljaju govore za dan izbora. No, tu nije kraj. Prema planovima izbornih štabova koji se drže u strogoj tajnosti poslednja 72 sata su ključna za proveru sigurnih glasova", kampanju od vrata do vrata" i privlačenje neopredeljenih birača.
Za Srbiju su ovo još jedni sudbinski ili sudbonosni izbori. Opšte je mišljenje da Srbija bira između povratka u devedesete i nastavka evropske budućnosti. Biračko telo je polarizovano kao nikada do sada. Ili drugačije: ako nisi sa nama, protiv nas si.
Svim srcem za jaku i stabilnu Srbiju u kojoj je život zakon. To bi bila poruka srpskih radikala, demokrata i liberala kada bi se njihovi slogani spojili. Uz to, Velimir Ilić, kandidat koalicije Nova Srbija - Demokratska stranka Srbije (NS - DSS) nam poručuje da izaberemo Srbiju, a Milutin Mrkonjić, čuveni socijalistički graditelj, jedan od ponajboljih drugova počivšeg Slobodana Miloševića, nam kaže da je on Naš Drug i da Dela govore.
U predizbornoj utakmici učestvuje, za Srbiju, izrazito mali broj kandidata. Svi se sa setom sećamo vremena kada smo na listi imali po najmanje dvadeset pretendenata na predsednički presto. Danas, 2008. godine, baš smo utanjili. Sa biračkog listića u nedelju će nam se smešiti: Tomislav Nikolić, Srpska radikalna stranka (SRS), Čedomir Jovanović, Liberalno demokratska partija (LDP), Boris Tadić, Demokratska stranka (DS), Milutin Mrkonjić, Socijalistička partija Srbije (SPS), Velimir Ilić (Nova Srbija), Ištvan Pastor, kandidat mađarskih stranaka, Milanka Karić, Pokret snaga Srbije (PSS) i još dva potpuna autsajdera, od kojih Marjan Rističević, kandidat građana, predstavlja nezaobilaznu ikonografiju predsedničkih izbora.
Devet kandidata koji trče izbornu trku na cilj će stići 20. januara. Međutim, samo će dvojica prvoplasiranih po glasovima birača imati priliku da trče i drugi krug. Prema opštim procenama, u drugi krug ulaze Nikolić i Tadić. Da podsetimo, predsednik Srbije postaje kandidat koji u drugom krugu dobije većinu glasova izašlih birača.
Osim što je kandidata manje nego ranije i kampanja je dosadnija nego što se očekivalo. Razmena paljbe svim sredstvima, pretpostavlja se, uslediće u drugom krugu koji svi predviđaju. Za meku" kampanju kriv je glavom i bradom Tomislav Nikolić, kojeg u Srbiji niko ne može da prepozna. Čak ni njegovi radikali, mada su oni skloni da mu sve oproste jer se čovek bori svim srcem" za Srbiju. A, Toma nikada umiljatiji. Sa bilborda se biračima čak smeši, skinuo je sve nepoželjne detalje, pre svega bedž sa likom Vojislava Šešelja, govori pomirljivo, ne protivi se Evropskoj uniji. Prilikom gostovanja u izuzetno gledanom Utisku nedelje, Toma Nikolić je rekao da on nikada nije želeo da od Srbije napravi rusku guberniju. Nikolić je tom prilikom rekao da se samo šalio" kada je to izjavio.
Za promenu imidža večitog radikalskog kandidata zadužena je čuvena američka lobistička firma Kvin Gilespi and asocijates" koja u Vašingtonu važi za jednu od najuticajnijih. Informacija koju su dan nakon pravoslavne Nove godine (14. januar) objavile dnevne novine Blic" navodi da je ova kompanija radila predsedničke kampanje za Džordža Buša i Bila Klintona. Kako navodi Blic", američki lobisti su u kampanji koja je nazvana Novi radikali" Nikoliću sugerisali da bude mekši povodom brojnih pitanja i da ne zateže oko Kosova i Evrope. Sugerisano mu je da se što češće pojavljuje okružen porodicom i prijateljima, kako bi se stvorila slika ozbiljnog i familijarnog čoveka, ali da po svaku cenu izbegne pominjanje Šešelja i skloni bedževe sa njegovim likom. Jednom rečju, kampanja ne sme da podseća na radikale iz vremena Karlobag - Karlovac - Virovitica". Da podsetimo, to je period sa početka devedesetih godina kada je vojvoda Šešelj crtao granice Srbije do pomenuta tri grada u Hrvatskoj. Nikolić je mudro poslušao. Drugo mu ništa nije preostalo. Ako i treći put izgubi predsedničku trku, neće ga oprati ni Sava ni Dunav. Ipak, nije mogao Toma da odoli da ne pokaže deo svoje stare retorike, pa je premijera Republike Srpske Milorada Dodika nazvao idiotom", što je istim rečima potvrdio i broj dva srpskih radikala, Aleksandar Vučić.
Boris Tadić, predsednik Srbije od 2003. godine takođe vodi civilizovanu" i umerenu kampanju. To je uostalom imidž koji je predsednik godinama gradio. Tadić birače poziva da se ne vraćaju u devedesete godine, da mu ukažu poverenje jer on najbolje zastupa interese građana i uživa podršku širom sveta. Tadića podržavaju brojne ličnosti iz sveta kulture, umetnosti i sporta, najpoznatiji srpski glumci i pevači. Tadiću je podršku uputio i predsednik Rusije Vladimir Putin, od nedavno najveći prijatelj Srbije. Putin je u telegramu čestitao Tadiću pedeseti rođendan i naveo da mu želi još puno uspeha u odbrani Kosova i drugim državnim poslovima. Putinov telegram je izazvao čuđenje. Sve se čini drugačijim. Za radikale rade Amerikanci, a veliki Vladimir podržava Tadića.
Tadić ne napada nikoga. Dabome, ni Velju ni Čedu, ni narodnjake ni liberale. Biće mu njihovi glasovi potrebni u drugom krugu. Ne dira ni svog koalicionog partnera Vojislava Koštunicu i njegovu Demokratsku stranku Srbije (DSS), jer zna da će od glasova Koštuničinih pristalica u mnogome zavisiti izbor novog predsednika. Još jedna zanimljivost - iako je DSS zvanično podržao Velimira Ilića, Koštuničine stranačke kolege ni u čemu ne doprinose Ilićevoj kampanji. Nema ih nigde. Naprotiv, iz Srbije stižu informacije da je iz beogradske centrale DSS stigla usmena preporuka da članovi ove stranke već u prvom krugu glasaju za Tadića. Šta je pripremio najveći kalkulant srpske politike, premijer Koštunica, ostaje da vidimo do 03. februara za kada je zakazan drugi krug izbora.
Ostali kandidati nemaju nikakvu šansu. Neki će na ovaj način proveriti svoj birački potencijal. To se, pre svega, odnosi na Čedomira Jovanovića koji će ponovo proveriti da li njegova popularnost raste.
Srpska politička scena je i dalje vrlo zanimljiva. Ko koga podržava ne može da shvati ni onaj ko se svakodnevno bavi analizom političkih dešavanja. Nekoliko ilustrativnih primera govori u prilog toj tezi. G17 plus podržava Tadića, kojeg je do pre nekoliko meseci oštro kritikovao, baš kao da je on kandidat njihove partije. Rasim Ljajić, ministar za socijalnu politiku i rad, predsednik Sandžačke demokratske partije je čitavu izbornu skupštinu svoje stranke pretvorio u predizborni skup Borisa Tadića. Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koalicioni partner LDP je, na opšte čuđenje podržao Tadića a ne Jovanovića. Kako prenosi B92, Čanak je izjavio - ja glasam za Tadića, a ko neće neka glasa za Nikolića".
Politički analitičari i agencije za istraživanje javnog mnenja ne saopštavaju nam mnogo. Prema njihovim prognozama u drugi krug će Nikolić i Tadić. Nikolić, baš kao i 2003. godine ima prednost u prvom krugu. Kako piše Politika, Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID), saopštava da će razlika između dva kandidata biti između sto i dvesta hiljada glasova". Stratedžik marketing tvrdi da će na izbore izaći 3,1 milion birača, što nam ne govori mnogo, osim da je to svakako izlaznost koja je manja od 50 posto. Međutim, CESID-ovi podaci objavljeni pet dana pred izbore kažu da će izlaznost biti preko pedeset posto i da će građani ozbiljno shvatiti važnost izbora". Prema njihovim najavama, Tadić ima dobre šanse da pobedi u drugom krugu. No, o drugom krugu kada za to dođe vreme. Sada nam ostaje da sačekamo kako će se birači u Srbiji ponašati u nedelju, te ko će se radovati, što zbog izbornog uspeha, što zbog slave Svetog Jovana.
