U početku je sve izgledalo kao mali prolazni performans - desetak studenata Univerziteta u Beogradu se 13. septembra zaključalo u zgradu Rektorata zahtevajući da se Univerzitet konačno izjasni da li je doktorski rad ministra finansija Siniše Malog plagijat ili ne.
Nisu imali masovnu podršku drugih studenata, a tek sporadično su se pojavljivali profesori koji su imali hrabrosti da javno govore u korist studenata i njihovog zahteva. Vlasti su očekivano stale u odbranu ministra, a manja grupa pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) pokušala je silom da onemogući studentski protest.
Funkcioneri vladajućeg bloka i vlastima bliski mediji tvrdili su da je reč o akciji koju je podstakla srpska opozicija, očekujući da se protest, u nedostatku šire podrške, brzo ugasi. Profesori beogradskog univerziteta mahom su se držali po strani, a rektorka Ivanka Popović u prvim reagovanjima nije pokazivala razumevanje za njihovu akciju i zahteve, pa je sve ukazivalo da će ostati usamljeni i da akcija neće doneti nikakav rezultat. Uprkos svemu, oni su uspešno držali blokadu prostorija Rektorata više od 10 dana, ne dozvoljavajući nikome ulazak.
Obrt je nastupio sedam dana nakon početka protesta, kada je rektorka Ivanka Popović, najpre uzdržano, a onda i otvoreno, počela da podržava studente. Ona je javno obećala da će sve dileme u vezi sa doktoratom ministra Siniše Malog biti rešene do 4. novembra, što je studentima bilo dovoljno. Tako je lavina pokrenuta malom grudvom snega, odnosno grupom od desetak studenata, privremeno zaustavljena. Sad se čeka rasplet afere koja bi mogla da ima dalekosežne posledice na srpsko društvo i akademsku zajednicu.
Rektorka
Rektorkin stav je uzburkao duhove i potpuno promenio situaciju. Njeni odnosi sa studentima su se bitno popravili, a protest je i zvanično prekinut 25. septembra, kada su joj vratili ključeve Rektorata. Istovremeno, odnosi izmedju rektorke i vlasti su bitno zaoštreni. U kampanju protiv nje su se uključili najpre premijerka Ana Brnabić, a potom i predsednik Aleksandar Vučić. Ana Brnabić je optužila rektorku da nije reagovala na to što, kako tvrdi, desetak politički motivisanih studenata iz grupe "Jedan od pet miliona" drži blokadu prostorija Rektorata.
Rektorki se naročito zamera što se saglasila sa stavom studenata da je grupa aktivista vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koja je na početku protesta upala u Rektorat i pokušala da spreči blokadu, narušila autonomiju Univerziteta. Ni premijerka ni drugi funkcioneri vladajućeg bloka nisu ponudili objašnjenja za upad pristalica vladajućeg bloka (koji nisu studenti) u Rektorat, ali su bili izričiti u oceni da su studenti opozicioni aktivisti i da je rektorka trebalo da osudi njih. Time joj je poručeno da su vlasti duboko razočarane što je podržala studente, a ne njih.
Još oštriji od premijerke je bio predsednik Vučić koji je iz Njujorka, gde prisustvuje zasedanju Generalne skupštine UN, rekao da "podržava ljubav izmedju rektorke Beogradskog univerziteta Ivanke Popović i studenata iz organizacije "Jedan od pet miliona" koji su blokirali Rektorat. "Meni da neko ne da 15 dana da udjem u svoj kabinet, ja ne znam kako bih reagovao", veoma je ciničan bio Vučić. Rektorka Ivanka Popović, čija popularnost u redovima studenata je naglo narasla, je ostala potpuno mirna i nije komentarisala optužbe.
Posledice
Za mnoge neočekivani uspeh studenata podstaknut je činjenicom da se već godinama u akademskim krugovima intenzivno spekuliše o plagiranom doktoratu ministra Malog, ali Univerzitet nikako da smogne snage da definitivno raščisti stvar. Formirana je komisija koja treba da utvrdi činjenice o doktoratu, ali ona nije završila posao u roku. Činjenica da je mala grupa studenata, makar privremeno, uspela da probudi savest akademske zajednice pokazuje da se unutar te zajednice, kao i u obrazovanijim slojevima društva, gomila nezadovoljstvo zbog toga što partijski i politički interesi preuzimaju primat i u poslovima poput visokog obrazovanja.
Vlasti su rektorkin istup razumele kao poruku da je jedna važna institucija, odnosno Univerzitet, na putu da počne da se otima njihovoj kontroli i zato su reagovale veoma oštro. Nije, dakle, reč samo o potrebi da se spreči iznošenje dokaza da je ministar finansija plagijator (što može da dovede do rasprave o njegovoj smeni), nego i o strahovanju da bi primer Univerziteta mogao da pokrene i neke šire procese. Otuda vladajući krugovi intenzivno nastoje da studente povežu sa opozicionim strankama i tako sve prebace na teren dnevne politike, gde dominiraju i diktiraju pravila.
Dalji razvoj dogadjaja zavisiće od toga da li će rektorka dobiti podršku kolega sa Univerziteta ili će ta podrška izostati. Za očekivati je da vlasti pokrenu (ili su već pokrenule) mehanizme za "potkopavanje" njene pozicije na Univerzitetu i eventualni izbor neke njima naklonjenije ličnosti na rektorsku funkciju. Takav pokušaj bi možda mogao da bude preveliki zalogaj, pogotovo ako komisija koja analizira doktorat ministra Malog izadje sa zaključkom da je zaista reč o plagijatu. Postoji, dakle, realna opasnost od jačanja otpora unutar akademske zajednice, što vlast čini krajnje nervoznom.