Tomislav Nikolic
Kandidat Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izabran je na mesto predsednika parlamenta Republike Srbije. Negativne reakcije iz sveta su počele da pristižu odmah nakon izbora predsednika parlamenta
Kandidat Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izabran je na mesto predsednika parlamenta Republike Srbije. Na sednici koja je počela u ponedeljak 07. maja, a završena u ranim jutarnjim satima za zamenika šefa radikalne stranke glasalo je 142 poslanika iz redova Srpske radikalne stranke, koalicije Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija (DSS-NS) i Socijalističke partije Srbije (SPS). Za kandidatkinju Demokratske stranke (DS), glasalo je 99 poslanika te partije, G17 plus, Liberalno demokratske partije (LDP) i stranaka manjina.
Glasanju je prethodila iscrpljujuća petnaestočasovna diskusija koju su karakterisale uvrede i međusobne optužbe poslanika DSS-a i DS-a o tome ko je odgovoran za neuspeh pregovora o formiranju vlade. Izbor predsednika parlamenta izvršen je pojedinačnim izjašnjavanjem poslanika putem prozivke, pa je široka javnost mogla da stekne uvid u to ko je za koga glasao. U nastavku sednice, u sredu, u ranim popodnevnim satima izabrana su tri potpredsednika parlamenta, Nataša Jovanović (SRS), Rade Obradović (DSS) i Milutin Mrkonjić (SPS), dok su predstavnici ostalih stranaka odbili da predlože svog kandidata. Dodajmo i to da poslanici G17 bojkotuju rad skupštine od trenutka izbora Nikolića za predsednika parlamenta.
Nakon prebrojavanja glasova, privremena predsedavajuća Borka Vučić, koja je sa velikim teškoćama vodila skupštinsko zasedanje i dozvolila da se skupština pretvori u cirkus zbog nepoznavanja Poslovnika, je pozvala Nikolića da preuzme funkciju. U prvoj izjavi posle izbora, Nikolić je rekao da on nije opasnost za Srbiju i njen dalji demokratski razvoj. On se zahvalio na iskazanom poverenju, obećavši da će biti najdemokratskiji predsednik parlamenta od uvođenja višestranačja u Srbiji. Nikolićevom svojevrsnom polaganju zakletve nisu pristustvovali poslanici DS, G17 plus i LDP, koji su odmah po proglašenju rezultata napustili salu.
Pre glasanja poslanicima su se još jednom obratili šefovi poslaničkih klubova sa svojim završnim porukama. Dušan Petrović (DS) poručio je da je Srbiji potrebna demokratska vlada, Miloš Aligrudić (DSS) je pokušao da ubedi poslanike, a pre svega javnost, da izbor predsednika parlamenta nema veze sa dogovorom o formiranju vlade, Čedomir Jovanović (LDP) je najavio podršku kandidatkinji DS i pozvao predsednika Srbije da ne napravi koaliciju sa DSS, a Aleksandar Vučić (SRS) je trijumfalno zaključio da će izbor Tomislava Nikolića označiti prekretnicu u demokratskom razvoju zemlje.
Poslednji pokušaj uveravanja poslanika DSS da ne podrže Nikolićevu kandidaturu učinio je predsednik G17 plus Mlađan Dinkić, koji je pre samog glasanja, pozvao Koštunicu da ne sklapa nikakav savez sa radikalima. Dinkić nije krio razočaranje i zatečenost zbog ovakvog Koštuničinog poteza, ponavljajući da mu je premijer u najmanje sto navrata" potvrdio da koalicija sa radikalima ni u jednom scenariju ne dolazi u obzir. Dinkić je dodao da izbor Nikolića smatra skandaloznim. Kao treći pregovarač i posrednik, Dinkić je naveo da Tadić ne snosi odgovornost za neuspeh pregovora, te da se predsednik Srbije ponašao konstruktivno. Dinkić je odbacio kao neprihvatljivu ocenu da Tadiću nalozi stižu iz Brisela, poručivši da Tadić nije ništa manji patriota od Koštunice.
Petnaestočasovnu raspravu obeležila je žestoka, mučna i na momente krajnje neprimerena rasprava poslanika. Najteže optužbe razmenjivali su poslanici DS i DSS koji su u verbalnim duelima jedni drugima zamerali odgovornost za neuspeh pregovora. Miloš Aligrudić (DSS) je naveo da je DS jedina odgovorna zbog toga što Srbija nema demokratsku vladu i to zbog insistiranja na potpunoj kontroli u sistemu bezbednosti. Aligrudić je dodao da briselski zvaničnici insistiraju da Tadić kontroliše bezbednosne strukture kako bi se završila saradnja sa Hagom i isporučio haški optuženik Ratko Mladić, naglašavajući DSS ne prihvata naloge koji dolaze iz inostranstva.
Petrović (DS) je uzvratio rekavši da ta stranka ne želi monopol već međusobnu kontrolu u tom sektoru. Do kraja dana su poslanici DS i DSS optuživali jedni druge, često koristeći pogrdne i uvredljive reči. Aligrudić je u jednom momentu poslaniku DS Draganu Šutanovcu rekao da nema veze sa mozgom, na šta mu je Šutanovac poručio sledeći put kad kažete da ja nemam veze sa mozgom, skinite hulahopke pre toga pa se pripremite da vam ja izvučem uši".
Da podsetimo, kada se učinilo da je formiranje vlade gotova stvar, javio se problem kontrole nad bezbednosnim strukturama. Tadićev pregovarački tim je pristao na niz kompromisa, uključujući podršku Koštunici za izbor na premijersko mesto. Takođe, DS je, nevoljno, pristala na novi ministarski mandat za Velju Ilića.
Nesuglasice su počele kada je došlo u pitanje mesta ministra unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA) na čijem čelu je do sada bio Rade Bulatović, Koštuničin čovek od poverenja. Dodatne komplikacije izazvao je i pritisak iz Brisela, čiji su predstavnici naglasili da je Bulatović neprihvatljiv. U DSS tvrde da umesto DS o vladi pregovara neko treći, a DS odgovara da Brisel ne utiče na njih ni na tok pregovora.
Poslanici radikala tokom dana su izricali optužbe iz svog dobro poznatog arsenala uvreda. U njihovoj retorici i dalje su najbrojniji izdajnici, mafijaši, lopuže, strani plaćenici, a nisu izostale ni uvrede na račun ubijenog premijera Đinđića. Poslanici LDP, čini se, najmirnije su i najspremnije dočekali sednicu, a njihova je trenutna pozicija relativno povoljna.
Negativne reakcije iz sveta su počele da pristižu odmah nakon izbora predsednika parlamenta. Osim ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Aleksejeva koji je odmah pohitao da lično pozdravi Nikolića, čestita mu izbor i naglasi da se Rusija ne meša u unutrašnje odluke Srbije, većina drugih evropskih i svetskih zvaničnika izrazila je zabrinutost zbog povratka ultranacionalističkih snaga na politčku scenu. Kako prenosi Blic, evropski komesar za proširenje Oli Ren je izjavio da Srbija prolazi kroz veoma tešku političku situaciju, ali da smatra da reformski opredeljeni lideri i evropski orijentisane demokratske snage moraju učiniti još jedan konačni napor za formiranje nove vlade jer je to želja većine srpskih birača koji su na izborima glasali za reforme i za budućnost Srbije u EU". Rena je ipak iznenadio ton i priroda diskusije u skupštini i često apostrofiranje Evrope kao neprijatelja Srbije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel u telefonskom razgovoru sa premijerom Koštunicom je još jednom ukazala na važnost formiranja prodemokratske vlade. Američki zvaničnici su takođe izrazili zabrinutost zbog kursa kojim je krenula Srbija, dodavši da će sačekati da vide kakav će biti razvoj situacije.
Sa druge strane, Evropska komisija je još u ponedeljak, zbog najave da će Nikolić biti izabran za predsednika parlamenta odmah otkazala dolazak predstavnika EU u Beograd i parafiranje sporazuma o viznim olakšicama, te to odložila, kako je saopšteno, za bolja vremena u Srbiji. Odmah nakon toga, Savet Evrope je iz istog razloga otkazao ceremoniju podizanja zastave EU ispred Doma Narodne skupštine, koja je trebalo da se održi u čast obeležavanja početka predsedavanja Srbije u Komitetu ministara Saveta Evrope.
Srbija je u stanju anestezije, a analitičari predviđaju turbulentna vremena. Trenutno su u opticaju tri varijante - postizanje dogovora između DSS-NS, DS i G17 do 15. maja, stvaranje koalicije između DSS-NS, SRS i SPS i podrška većinskoj ili manjinskoj vladi i raspisivanje novih izbora. Većina ipak veruje da je treći scenario najverovatniji, dok se najmanje šanse daju stvaranju radikalsko narodnjačke koalicije. Predsedik Tadić je, kako prenosi Beta, uputio pisma predsednicima SRS, DSS, NS i SPS u kojem pomenute stranke poziva da ga obaveste ukoliko pored kandidata za predsednika Narodne skupštine imaju i zajedničkog kandidata za predsednika vlade najkasnije do petka 11. maja, pre nego što po Ustavu Narodnoj skupštini predloži mandatara za sastav vlade ili donese ukaz o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju izbora za narodne poslanike.
