Reakcije na presudu Ratku Mladiću

Pritisak međunarodne javnosti i još jedno suočavanje sa monstruoznim zločinima počinjenim u Srebrenici predstavljali su teret koji bi većina srpskog društva želela da skine sa leđa i gurne u zaborav. Vlast je upadljivim ćutanjem vodila računa pre svega da se ne zameri onom delu glasačkog tela poteklom iz radikalskog fundusa

Presuda Ratku Mladiću, ratnom komandantu bosanskih Srba, pokazala je, još jednom, da u Srbiji ne postoji jasna volja da se suoči sa posledicama i razmerama genocida u Srebrenici. Ton takvom ponašanju davala je pre svega vlast, zatim provladini tabloidi i onaj deo političke scene koji se kolokvijalno naziva ”patriotskim“. Oni su, bez izuzetaka, Mladića predstavljali kao heroja, a odluku Međunarodnog rezidualnog suda u Hagu objašnjavali kao rezultat pristrasnosti Haškog tribunala i međunarodne antisrpske zavere.

U celini gledano, u srpskom javnom mnjenju se osećala neka vrsta nelagode i želje da se ovaj događaj što pre zaboravi. Pritisak međunarodne javnosti i još jedno suočavanje sa monstruoznim zločinima počinjenim u Srebrenici predstavljali su teret koji bi većina srpskog društva želela da skine sa leđa i gurne u zaborav.

Vlast se, sa druge strane, ponašala u skladu sa teorijom “kontrole štete”, vodeći računa pre svega da se ne zameri onom delu glasačkog tela poteklom iz radikalskog fundusa.

Generalni okvir uspostavio je sam predsednik Aleksandar Vučić koji, prethodno rekavši da je to “izuzetno težak dan za Srbiju”, u obraćanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) u danu kada je potvrđena doživotna kazna zatvora, nije uopšte spomenuo Mladića i genocid u Srebrenici.

Umesto toga, predsednik Srbije je izneo optužbe na račun članica tog tela koje su kritikovale Beograd zbog nesaradnje sa međunarodnim sudom u Hagu za primenu dvostrukih aršina .

”Uglavnom su Srbi osuđeni i to na kaznu od ukupno 1.138 godina zatvora i osam doživotnih kazni. Istovremeno nijedan Hrvat nije osuđen za zločin nad Srbima za akcije Medački džep, Bljesak ili Oluja. Politički lukavo od Tribunala je to uviti u formalno pravne okvire“, poručio je u govoru Vučić.

Zbog toga su neki od ovdašnjih analitičara Vučićevo obraćanje Savetu bezbednosti UN okarakterisali kao govor za “unutrašnje potrebe”.

“On je govorio tako da bude prihvatljiv i za jednu i za drugu i za treću stranu u Srbiji. Ja mislim da je to to. On nije mogao drugačije da govori. To je u ovom trenutku najpraktičniji i najnormalniji govor koji bi mogao da dođe iz Srbije“, smatra novinar Milivoje Mihajlović.

Premijerka Srbije Ana Brnabić najavljujući, kako je rekla, “istorijski” nastup Aleksandra Vučića u UN nije takođe komentarisala presudu. Istakla je, onako usput, da je Srbija posvećena istraživanju svih ratnih zločina, kao i privođenju optuženih i kažnjavanju odgovornih za zločine. Ovo je Srbija, kazala je Brnabić, pokazala u prethodne tri decenije.

Jedan od retkih koji je izneo sasvim jasan stav bio je ministar unutrašnjih poslova i lider Pokreta socijalista (PS) Aleksandar Vulin koji je rekao je da je presuda generalu Mladiću presuda pravdi .

On je rekao da je ovo osveta, a ne presuda, i da je Haški tribunal “Srbe proglasio genocidnim, a narode bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije dodatno posvađao i zakrvio", navodi se u pisanoj izjavi Vulina.

Ni opozicija se nije utrkivala u iznošenju stavova o presudi Mladiću. Svesni rizika koji bi donelo izjašnjavanje, oni su se uglavnom odlučili za ćutanje.

Jedan od retkih među “pravom” ili “lažnom “ opozicijom koji je jasno izneo svoj stav bio je Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV). On je izjavio da će “pravosnažna presuda ratnom zločincu Ratku Mladiću, koji je osuđen na doživotnu robiju zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina, sprečiti nove zločine”.

Iz ovakvog jednoglasja odskakali su pojedinci iz nevladinog sektora.

Osnivačica nevladinog Fonda za humanitarno pravo u Srbiji Nataša Kandić ocenila je da presuda Ratku Mladiću smanjuje prostor na negiranje zločina.

"Presuda smanjuje prostor za laži, nacionalistička tumačenja i negiranje zločina", napisala je Kandić 8. juna na svom Tviter nalogu.

Ona je ocenila i da je to "Pirova pobeda ".

"Ni Srebrenice ni Tomašice (masovna grobnica u blizini Prijedora) ne bi bilo da Srbija nije finansijski i vojno, moralo i ideloški podržavala vojsku čiji su generali osuđeni za genocid", napisala je Kandić.

"Ova presuda pokazuje da je Mladić odgovoran za genocid, progon i teror u Sarajevu, a ne da je narod odgovoran. I ta manipulacija činjenicama dolazi sa vrha, ne dolazi ona od običnog naroda. Ona dolazi sa vrha. Mi treba da kažemo da na to ne pristajemo, odgovornost je na onima koji su činili zločine, a mi kao društvo, narod, država, ne želimo da delimo to sa njima", podseća Ivan Đurić iz Incijative mladih za ljudska prava.

I u Republici Srpskoj dominirali su tonovi podrške Ratku Mladiću.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da haška presuda Ratku Mladiću nema mnogo veze sa pravom i pravdom. Dodik je ocenio da Haški tribunal ”nije ostvario osnovne ciljeve svog nastanka, odnosno povećanje poverenja među narodima“.

”Kakva je to pravda, ako ovu presudu u svojim domovima slušaju sa slobode Naser Orić, Ante Gotovina, Ejup Ganić, Atif Dudaković i mnogi drugi koji su počinili zločine prema Srbima“, istakao je on.

Prema njegovim rečima, ovakvom presudom se pokušavaju postići mnoge stvari, a prva od njih je ”očuvanje karijere onih koji su satanizovali srpski narod , zastupajući navode da su Srbi silovali 60.000 muslimanki“.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, premijer tog entitata u BiH Radovan Višković i predsednik parlamenta RS Nedeljko Čubrilović oštro su kritikovali pravosnažnu presudu Haškog tribunala bivšem generalu Vojske RS Ratku Mladiću, kojom je osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH.

Predsednica Cvijanović izjavila je da je Haški tribunal drugostepenom presudom Mladiću još jednom potvrdio ulogu antisrpskog suda koji odgovornost za ratne zločine ne utvrđuje prema dokazima, već prema nacionalnoj pripadnosti optuženika.

”Da je suprotno, današnju presudu ne bi sa slobode pratili neki od najzloglasnijih haških optuženika, poput Nasera Orića, Ramuša Haradinaja, Ante Gotovine, kao i brojni drugi iz čijih zona odgovornosti su Srbi zauvek nestali“, istakla je Cvijanovićeva.

U drugom entitetu su sasvim suprotni tonovi.

Član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović izjavio je povodom presude Ratku Mladiću da je "važno je da su pred cijelim svetom njegovi zločini nazvani pravim imenom i da će ga celi svijet pamtiti kao ratnog zločinca i ništa više".

Džaferović je izrazio žaljenje jer drugostepenom presudom nije dokazano počinjenje genocida u još šest bosanskohercegovačkih opština.

"Značaj presude je što je zaokružena slika o vojnom rukovodstvu Republike Srpske i što je utvrđeno da je to bio udruženi zločinački poduhvat s ciljem stvaranja etnički čistih teritorija", dodao je Džaferović.

Direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić izjavio je, povodom presude Mladiću, da je izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će to biti jako težak dan za Srbiju, dokaz da je reč o ”državnom zločinu“.

”To vam govori o tome da je ovo državni zločin . Transparenti, murali (u znak podrške Mladiću)… Ne rade to slobodni i neodgovorni pojedinci. To rade grupe koje su uvek povezane s nekim institucijama i organima države. Devedesetih godina, a verovatno i danas, to je bio Resor državne bezbednosti, danas je to BIA ili MUP Republike Srpske. Dakle, to dolazi od države, kao što je i klanje došlo od države“, rekao je Suljagić.

Reklo bi se, na kraju, sudeći prema reakcijama, da presuda Ratku Mladiću barem za sada nije donela, sem pravde, onaj željeni efekat koji bi makar naznačio da se Zapadni Balkan kreće u pravcu međusobnog razumevanja i tolerancije. Političke elite, sa svoje strane, nisu skoro ništa učinile da presuda Mladiću bude korak ka pomirenju. I to je ono što zabrinjava sve one koji ovaj dan posmatraju iz ugla duga prema žrtvama genocida u Srebrenici ali i svih zločina počinjenih u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.