Rudarenje litijuma: rizik od “kratkovidog i neokolonijalističkog” pristupa EU

Kada ekonomski interesi prevladaju nad demokratskim principima, EU pokazuje svoje najzloslutnije lice u trećim zemljama. Intervju sa slovenačkim evroposlanikom Vladimirom Prebeličem (Zeleni/EFA), jednim od najaktivnijih po pitanju odnosa vladavine prava i eksploatacije mineralnih resursa na Balkanu

Od Srbije do Bosne i Hercegovine, eksploatacija nalazišta litijuma jedna je od najaktuelnijih tema ne samo u kontekstu zaštite životne sredine nego i kada je reč o poštovanju principa vladavine prava. Naime, ova tema tiče se i Evropske unije i pojedinačnih država članica, koje bi mogle pokazati svoje manje demokratsko lice u potrazi za sirovinama neophodnim za zelenu tranziciju evropske industrije, ekonomije i društva u celini.

“Ugrožavanje osnovnih demokratskih principa zarad kratkoročne ekonomske dobiti je kratkovidan i neokolonijalistički pristup”, ističe slovenački evroposlanik Vladimir Prebelič (Zeleni/EFA) u intervjuu za OBCT, ponavljajući optužbe koje je izneo Valter Bajer, predsednik Partije Evropske levice, protiv strategije Evropske komisije koja, u svojim odnosima sa trećim zemljama, daje prednost profitu nad vladavinom prava.

U centru pažnje i dalje je projekat iskopavanja litijuma u rudniku Jadar u zapadnoj Srbiji, koji je okosnica sporazuma potpisanog u julu 2024. između Brisela i Beograda. Međutim, nazire se mogućnost da se isti problematični aspekti pojave i u Bosni i Hercegovini, tačnije u opšini Lopare (Republika Srpska), u srcu planine Majevica.

Eksploatacija nalazišta litijuma postaje važna tema ne samo u Srbiji nego i u Bosni i Hercegovini. Kakav bi trebalo da bude stav Evropske unije?

Stranim akterima izuzetno je teško da intervenišu kako bi sprečili neku zemlju da iskorištava sopstvene prirodne resurse, pogotovo kada poseduje tako vredne sirovine. Nismo u poziciji da zabranimo Srbiji ili Bosni i Hercegovini da eksploatišu vlastita nalazišta litijuma.

Međutim, ono što možemo učiniti jeste usprotiviti se iskorištavanju ovog resursa u svoju korist. Sklapanje dogovora o tuđim prirodnim bogatstvima može lako poprimiti obeležja neokolonijalističkog pristupa.

Pored toga, budući da obe zemlje teže ulasku u EU, možemo jasno definisati svoja očekivanja. Svaka eksploatacija prirodnih resursa mora se odvijati transparentno, a ne isključivo u korist političke elite. Neophodno je takođe da sve aktivnosti budu u skladu sa ekološkim propisima. Iskorištavanje prirodnih resursa ne sme nadjačati volju građana.

Da li se upravo ovo dešava u Srbiji?

Da, u Srbiji se ovo jasno vidi. Ako je određena politička ličnost – u ovom slučaju predsednik Aleksandar Vučić – izgubila legitimitet u sopstvenoj zemlji, logično je da ljudi nemaju poverenja u sporazume koje je dotična ličnost potpisala sa međunarodnim akterima. Nedostatak transparentnosti takođe je doveo do problema po pitanju projekta rudarenja litija.

Neshvatljivo je da su [nemački kancelar Olaf] Šolc i [predsednica Evropske komisije Ursula] fon der Lajen hvalili “značajan napredak” Srbije, kada zapravo nije načinjen nikakav napredak ne samo po pitanju ključnih reformi nego i upravljanja.

Ova situacija uslovljena je ekonomskim interesima i čitavo pitanje smatram snažno frustrirajućim. U Evropskom parlamentu ostajemo na oprezu jer se čini da neke zemlje EU daju prednost vlastitim nacionalnim interesima dok govore u ime cele Unije.

Da li Komisija ekonomske interese dovodi u vezu sa napretkom u pregovorima o pristupanju EU?

Teško je dokazati ovu pretpostavku. U svakom slučaju, sklapanje ugovora sa ​​autokratama ili autoritarnim liderima isključivo u cilju pristupa sirovinama treće zemlje nikada ne bi trebalo da bude strategija EU.

Svaki oblik pomoći ili saradnje mora biti ukorenjen u osnovnim demokratskim vrednostima. Iako demokratije nisu savršene, daleko su bolje od autokratskih režima.

Ako želimo ostati pošteni prema svojim partnerima, moramo ih ohrabriti da podržavaju demokratske principe. Zapadni Balkan nam je geografski blizak i svako pogoršanje političke situacije imalo bi direktne posledice po čitav kontinent. Bilo bi krajnje nepromišljeno ignorisati ga.

Kako se ovo odražava na eksploataciju mineralnih resursa?

EU bi trebalo da preuzme proaktivnu ulogu. Ako nam nedostaju osnovne sirovine, moramo ih nabaviti negde drugde.

Moramo biti mnogo aktivniji na globalnom tržištu, ali odgovorno, poštujući međunarodne i ekološke zakone i izbegavajući da ponovimo greške koje su obeležile kolonijalnu prošlost Evrope. U Evropskom parlamentu nikada nećemo podržati eksploataciju prirodnih resursa ako se kosi sa voljom naroda i demokratskim principima.

Širom sveta postoje veliki resursi i brojni potencijalni partneri. Ako budemo težili izgradnji modela zasnovanog na međusobnom poštovanju i saradnji, a ne na izrabljivanju, svi će imati koristi.

Ono što možemo uraditi jeste podići svest javnog mnjenja, podržati one koji se bore za svoja prava i dobrobit svoje zemlje i osigurati da put država kandidata bude u skladu sa evropskim vrednostima.