Smederevo, između zagađenja i geopolitike

Građanski Pokret Tvrđava od 2018. godine bori se za smanjenje zagađenja koje proizvodi železara u Smederevu, u centralnoj Srbiji, u vlasništvu kineskog giganta HBIS. Ova borba tiče se ne samo lokalnih i nacionalnih nego i globalnih ravnoteža

Nikola Krstić, diplomirani politikolog, poreklom iz Smedereva, gde i danas živi, jedan je od osnivača udruženja građana Pokret Tvrđava . U ovom intervjuu za OBC Transeuropa govori o korenima, razlozima nastanka i ciljevima organizacije koja deluje u jednoj od najzagađenijih regija na Zapadnom Balkanu.

Kako je nastao Pokret Tvrđava?

Pokret Tvrđava osnovan je 2018. u Smederevu. Tokom ovih godina, naše aktivnosti bile su fokusirane na ekološke probleme, ali borili smo se i protiv korupcije i za veću transparentnost institucija. U poslednje četiri i po godine naša glavna aktivnost bilo je podizanje svesti o zagađenju vazduha u Smederevu. Ovde imamo veliki problem po pitanju zagađenja vazduha i, da budem iskren, ne samo zagađenja vazduha nego i zemljišta i vode, za koje je prevashodno odgovorna železara u selu Radinac, nadomak Smedereva, koja je trenutno u vlasništvu kineske kompanije HBIS.

Zašto se osnivanje Pokreta Tvrđava pokazalo nužnim? Da li su postojale slične inicijative koje su se bavile ovim problemima u Smederevu?

Ne, i to je jedan od razloga zbog kojeg smo osnovali našu organizaciju. U početku smo bili neformalno udruženje, desetak osoba koje su delile svoje ideje i vizije putem društvenih mreža. Objavljivali smo fotografije i video snimke na Facebooku i kada smo videli da ljudi veoma pozitivno reaguju, počeli smo organizovati inicijative na licu mesta, uglavnom u selima Radinac, Vranovo i Ralja, koja su najpogođenija zagađenjem koje proizvodi železara. Potom, 2020. godine, kada smo već bili aktivni kako na lokalnom tako i nacionalnom nivou, odlučili smo da je vreme da osnujemo formalno udruženje, odnosno nevladinu organizaciju.

Ko čini vaše udruženje?

Aktivisti imaju oko trideset godina, srednju ili visoku školsku spremu i snažnu želju da promene situaciju u našoj zajednici. Prosečan aktivista nije član nijedne političke stranke, uglavnom je angažovan u civilnom sektoru i pokušava da pomogne zajednici u kojoj živi. Zasad imamo pedeset aktivista spremnih da učestvuju u našim akcijama, protestima, blokadama i javnim raspravama, plus tri osobe zaposlene u nevladinoj organizaciji, koje čine operativno osoblje udruženja. U ovom trenutku ne radimo na tome da povećamo broj aktivista – verovatno za tako nešto nismo spremni – već da ojačamo jezgro udruženja.

Možete li nam ukratko opisati stanje po pitanju zagađenja u Smederevu? Kako se razvijala situacija tokom proteklih godina?

Najveća promena koja se desila od 2018. jeste to što ljudi otvoreno govore o zagađenju. Da smo 2018. na Google pretraživaču ukucali “zagađenje vazduha u Smederevu”, verovatno ne bismo dobili nijedan rezultat. Zbog toga smo odlučili da se usresredimo na javnu svest i mislim da smo postigli dobre rezultate po tom pitanju. Sledeći korak svakako bi trebalo biti poboljšanje situacije.

Pitanje zagađenja u Smederevu nije novo: problemi su prisutni od 1960, kada je otvorena železara, ali pogoršali su se nakon što je 2016. fabriku kupila kineska kompanija HBIS, koja povećanje proizvodnje nije propratila tehnološkim ulaganjima u mere za ograničenje emisija. Naša strategija usmerena je na vršenje pritiska na HBIS. Ne želimo da obustave proizvodnju, želimo samo da zaustave zagađenje koje dolazi iz fabrike. Nadamo se – i po ovom pitanju smo optimisti – da će tužba koju smo podneli protiv kompanije HBIS dovesti do smanjenja zagađenja vazduha za 20-30 odsto.

Brojni stanovnici Smedereva i okolnih sela rade u železari…

Da, i to je veliki problem. Mnoge osobe se boje da će izgubiti posao ako se priključe protestima za bolji kvalitet vazduha. U železari je zaposleno oko 5000 osoba, a u gradu Smederevu ima oko 25.000 radnika, što znači da je od ukupnog broja radnika koji žive u gradu 20 odsto zaposleno u železari. Oko 40 odsto stanovnika Smedereva ima direktne ili indirektne ekonomske veze sa fabrikom.

Koja je vaša strategija kada je reč o povećanju svesti o zagađenju u Smederevu? Koje ste praktične akcije i inicijative preduzeli?

Imamo dva kanala aktivnosti. Prvi obuhvata angažman na institucionalnom nivou. U tom kontekstu, nedavno smo podneli krivičnu tužbu protiv kompanije HBIS pred jednim sudom u Srbiji. Pored toga, nastavljamo svakodnevno vršiti kontrole stanja životne sredine. Drugi kanal je vaninstitucionalnog tipa i obuhvata ulične proteste, blokade, itd. Imamo čvrstu saradnju ne samo sa stanovnicima sela Ralja, Vranovo i Radinac, u kojima su posledice zagađenja najočiglednije, nego i sa brojnim stanovnicima Smedereva, koji su takođe aktivni.

Kako institucije na lokalnom i državnom nivou pristupaju problemu zagađenja vazduha?

Glavni problem je u tome što se kinesko prisustvo u Smederevu ne tiče samo lokalnih i državnih institucija nego zadire u područje globalnih politika, dakle u nešto što je veće od Srbije i Balkana. Stoga, kada pokušavamo razgovarati s našim lokalnim vlastima ili s Ministarstvom zaštite životne sredine, imamo utisak da su političari izloženi snažnom pritisku. Ne postoji istinska volja da se uhvati u koštac s problemom železare, nije reč samo o ekonomskom ili ekološkom pitanju, već čisto političkom, imajući u vidu snažan uticaj Kine kako u Srbiji tako i u ostatku Evrope.

Pristup pouzdanim podacima izuzetno je važan kada je u reč o zagađenju vazduha. Kakva je situacija po tom pitanju u Smederevu?

Nakon prvog protesta organizovanog 2019. godine, jedan od zadataka koje smo sebi postavili bilo je instaliranje stanice za merenje zagađenja vazduha u selu Radinac, i uspeli smo. Potom smo pokušali instalirati mernu stanicu u selu Salinac, koje se takođe nalazi u blizini Smedereva. Dakle, trenutno imamo merne stanice za kontrolu zagađenja koje nam pružaju pouzdane podatke. Selo Radinac, na primer, postalo je “šampion” u Srbiji po pitanju zagađenja vazduha, sa 148 dana prekoračenja dozvoljenih graničnih vrednosti. Zvanični podaci su veoma bitni: sada imamo dokaz da je naš problem realan, da nije samo u pitanju subjektivni osećaj. Upravo na osnovu ovih podataka podneli smo tužbu protiv kompanije HBIS.

Da li Evropska unija ima pozitivan ili negativan uticaj kada je reč o podršci ekološkim bitkama u Srbiji?

Mislim da je uloga Evropske unije u Srbiji pozitivna, ne samo kada su u pitanju lokalne organizacije poput Pokreta Tvrđava nego i opšta situacija u zemlji. Međutim, smatram da bi EU trebalo da bude aktivnija na Balkanu, posebno na području zaštite životne sredine.

 

 

Projekat "Klimatske promjene, ambijentalni rizik i socijalna mobilizacija na Balkanu" sufinanciran je sredstvima Ministarstva vanjskih poslova i međunarodne saradnje (MAECI) Republike Italije. MAECI ni na koji način nije odgovoran za informacije i stavove iznete u sklopu projekta. Sadržaji su isključiva odgovornost OBC Transeuropa. Posjetite stranicu projekta