Srbija: Radnici plaćaju ceh ekonomskog razvoja

Ima još mnogo sličnih primera, ne tako drastičnih kao u Linglongu, ali ono što je očigledno je da ubrzani ekonomski rast Srbije ne prati istim tempom i nivo prava zaposlenih u svim tim fabrikama. Ovo pitanje postaje jedno od ključnih kad se govori o ekonomskoj budućnosti Srbije i koliko god vlast pokušavala da minimizira ovaj problem, čini se da će morati vrlo brzo da se suoči sa posledicama ekonomske politike koja se zasniva na dovođenju stranih investitora po svaku cenu

Nehumani uslovi smeštaja i života radnika Linglonga, jedne od najvećih kineskih investicija u Srbiji, suočili su ovdašnju javnost, brutalnije nego inače, još jednom sa problemom prava zaposlenih u mnogobrojnim fabrikama koje su otvorene u poslednjoj deceniji. Potresne slike iz napuštenih zgrada, bez vode, struje, kreveti bez dušeka, u kojima žive zaposleni u ovoj fabrici, otvorile su mnoge dileme u vezi ubrzanog ekonomskog rasta Srbije, oslonjenog uglavnom na strana ulaganja.

Ekološki aspekt izgradnje fabrike guma u Zrenjaninu, u Vojvodini, koji je bio povod još u junu za proteste gradjana i aktivista, ostao je u drugom planu kada su u ovdašnjim medijima osvanule gotovo neverovatne slike iz svakodnevice nekoliko stotina Vijetnamaca angažovanih na poslovima u Linglongu.

O uslovima u kojima žive radnici iz Vijetnama se pričalo proteklih meseci, ali tek kada su barake u kojima su smešeni posetili aktivisti nevladinih organizacija „Astra“ i „A11″ i novinari postalo je jasno da je situacija ozbiljna.

„U objektu postoje samo dva toaleta, kreveti nemaju dušeke, a fekalije se izlivaju na desetak metara od baraka“, navodi se u saopštenju ovih organizacija. Takođe, oni navode da su radnicima odmah po dolasku u Srbiju oduzeti pasoši, što „ukazuje na mogućnost trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije“.

Radnici iz Vijetnama, kojih trenutno u Zrenjaninu ima oko 500, u Srbiju su dolazili tokom marta, aprila i maja meseca ove godine. Transport su organizovale agencije iz Vijetnama, koje su za svoje usluge (prevoz, pribavljanje vize i smeštaja) unapred potraživale od radnika 2.200 do 4.000 US dolara, što su radnici kroz zaduživanje pribavljali i isplaćivali agenciji.

Radnici su angažovani na osnovu ugovora sa firmom China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co. LTD, ogranak, Beograd. Prema dobijenim informacijama, kineska kompanija Linglong International Europe d.o.o. Zrenjanin na svom gradilištu fabrike automobilskih guma u Zrenjaninu angažovala je izvođača radova China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction koja preko desetak agencija iz Vijetnama regrutuje radnike za rad u Srbiji. Nikome od radnika koji su potpisali ugovor nije naznačen datum započinjanja rada, a na osnovu njihovih izjava novac im je isplaćivan „na ruke“.

Rad se odvija u smenama koje traju 9 sati, sa jednom pauzom za ručak u trajanju od sat vremena. Poslodavac ne obezbeđuje korišćenje svih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, te od plate je radnicima odbija troškove za deo opreme za rad (čizme, rukavice, radno odelo). Svakih 10 dana radnici dobijaju radne rukavice, a ukoliko se iste ranije oštete, radnici moraju sami da pokriju troškove pribavljanja novih.

Radnici su u obavezi da rade 26 dana u mesecu, a ukoliko iz bilo kog razloga ovo ne ispune, te imaju makar i dan manje, neće biti isplaćeni za ceo taj mesec. Takođe, ukoliko na posao ne dođu na vreme, biće novčano kažnjeni, tako što će im biti uskraćena dnevnica.

Nakon dolaska u Srbiju, radnici su pasoše morali da predaju poslodavcu, jer im je rečeno da je takva praksa kada su strani državljani u pitanju.

Reakcija vlasti mogla bi se sumirati u nekoliko rečenica predsednika Srbije Aleksandra Vučića posvećenih ovom problemu.

Odgovarajući na pitanja novinara, nakon svečanog otvaranja fabrike BAS Boysen Abgassysteme u Subotici, predsednik Aleksandar Vučić je kazao da je pitanje oko slučaja Linglong komplikovano.

"Poslata je inspekcija. Šta onda ljudi hoće. Hoćete da uništimo investiciju od 900 miliona dolara, da Zrenjanin ne napreduje?", kazao je, predsednik i nastavio: “To se tiče kampanje koja se vodi protiv Linglonga, kao što se protiv svake kineske kompanije vodila kampanja. Ja sam po celom svetu molio da nađemo investitora za Smederevsku železaru, koja nije radila i nije doprinosila, imali smo finansijsko krvarenje i jedva smo namolili predsednika Sija za to. Tih 5.500 ljudi koji tamo radi generiše i nova radna mesta za sve koji rade sa železarom”.

Kako je to već uobičajeno, provladini mediji su se uglavnom trudili da prećute sve što se tiče Linglonga, a najdalje je otišla TV Pink reportažom kojom se prikazuje sasvim suprotna slika od one koju su beležili brojni domaći i strani mediji.

Kako će se dalje razvijati situacija oko položaja zaposlenih u Linglongu ostaje da se vidi ali ono što je očigledno je da ova fabrika nije izuzetak i da se već odavno Srbija suočava sa nivoom radnih prava u mnogim fabrikama i to ne samo kineskim, kako bi se ovih dana mogao steći utisak.

Još 2016. godine radnica italijanskog Geoksa je dobila otkaz jer je optužila poslovodavce „Geox“-a u Vranju za psihičku torturu i mobing, a da u toalet mogu samo dva puta u toku radnog vremena.

U isto vreme, ni situacija u južnokorejskoj Juri nije bila ništa bolja. Jura je 2010. godine otvorila fabriku elektrokablova u Leskovcu, a privučena velikim subvencijama države od 7.000 do 10.000 evra za novootvoreno radno mesto, jeftinom radnom snagom kojom se vlast hvali, kao i drugim povlasticama lokalnih samouprava, otvorila je u Srbiji još tri fabrike, dve i Nišu i jednu u Rači Kragujevačkoj. Radnici u tim fabrikama, njih oko 6.000, plaše se da pričaju o onome šta preživljavaju kako ne bi ostali bez posla i plate od 200 do 300 evra kojom prehranjuju porodice. A trpe svašta, od toga da nemaju pravo da organizuju sindikate, već Savet radnika koji kontroliše uprava, da potpisuju ugovore u kojima piše da će dobiti otkaz ako javno pričaju o onome šta se dešava u fabrici, da se plaše otkaza ako odu na bolovanje, da rade tokom praznika i prekovremeno više nego što zakon dozvoljava, da žene moraju da prijavljuju kad će morati da češće idu u toalet.

U takvim okolnostima gotovo da je nezapaženo prošao štrajk kragujevačkih radnika zaposlenih u Manjeti Mareli , Fijatovoj fabrici za proizvodnju branika, auspuha i plastike za enterijer, koja posluje u okviru Fijatovog sistema proizvodnje. U junu ove godine 2.000 radnica i radnika se organizovalo u dve smene ulazeći u štrajk takođe zbog malih plata. Zahtevalo se povećanje bruto iznosa osnovice zarade sa 38.000 na 50.000, bonusi za efikasnost, bolji uslovi rada i obezbeđivanje noćnog prevoza za radnike i radnice koji rade prekovremeno.

Pored ovog štrajka, treba pomenuti još i pobunu kragujevačkih radnica u Fori tekstilu zbog prekovremenog rada od dvanaest sati za minimalnu nadnicu, te radnika Falc Easta  u Knjaževcu, zbog neplaćenog prekovremenog rada.

Ima još mnogo sličnih primera, ne tako drastičnih kao u Linglongu, ali ono što je očigledno je da ubrzani ekonomski rast Srbije ne prati istim tempom i nivo prava zaposlenih u svim tim fabrikama. Ovo pitanje postaje jedno od ključnih kad se govori o ekonomskoj budućnosti Srbije i koliko god vlast pokušavala da minimizira ovaj problem, čini se da će morati vrlo brzo da se suoči sa posledicama ekonomske politike koja se zasniva na dovođenju stranih investitora po svaku cenu.