Gendarmeria

Gendarmeria

“Građani Srbije, braćo i sestre, očigledno je da nekome smeta moj starosrpski način ophođenja i moje izjašnjavanje kao Srbina u svojoj i našoj zemlji Srbiji. Doći će vreme kada će se i to promeniti”, poručio je komandant srpske Žandarmerije general Bratislav Dikić nakon što je objavljena odluka o njegovoj smeni

23.07.2013. -  Dragan Janjić Beograd

Komandant srpske Žandarmerije, policijski general Bratilsav Dikić, ekspresno je smenjen jer je pripadnik te jedinice ubio i u automobilu spalio dvojicu ljudi kako bi izbegao da im vrati novac koji je dugovao. Nema izveštaja da je zvanično vođena istraga koja bi utvrdila da li, osim očigledne komandne odgovornosti, postoji i neka druga odgovornost. Umesto toga, Dikić postavljen je na mesti pomoćnik Milorada Veljovića, direktora policije.

Već sam način smene je bio krajnje neuobičajen. Odmah nakon što je istraga utvrdila da je pripadnik Žandarmerije ubio i spalio dvojicu ljudi, direktor policije Veljović se oglasio u medijima i rekao da je uputio ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću zahtev za smenu Dikića. Dačić je hitro reagovao, saopštivši medijima da će potpisati zahtev. Cela procedura se, dakle, odvijala kao neka vrsta predstave za javnost, što je neuobičajeno za ovakve prilike.

U tako osmišljenu „proceduru“ odmah se umešao Dikić koji se direktno obratio javnosti. "Građani Srbije, braćo i sestre, očigledno je da nekome smeta moj starosrpski način ophođenja i moje izjašnjavanje kao Srbina u svojoj i našoj zemlji Srbiji. Doći će vreme kada će se i to promeniti", naveo je on. Negirao je da je razlog njegove smene to što je pripadnik Žandarmerije ubio dvojicu ljudi, naglasio da je još pre godinu dana tražio smenu komandanta jedinice u Kraljevu (centralna Srbije) iz koje je žandarm-ubica, ali da je direktor policije Veljović odbio zahtev.

Ni Veljović ni Dačić nisu reagovali na izjavu koja je snažno nabijena nacionalizmom, a može se protumačiti i kao mešanje u politiku, pa čak i prikrivena pretnja. Takav nastup čoveka koji komanduje moćnom oružanom silom u svakom demokratskom društvu bi trebalo da izazove ozbiljno preispitivanje, ali u Srbiji tako nešto, bar za sada, nije slučaj.

Žandarmerija, posle Vojske Srbija, najjača formacija u zemlji, sa više od 3.000 dobro obučenih i opremljenih pripadnika naoružanih dugim cevima. Otuda prilično labav odnos vlasti oprema celom slučaju nemonovni izaziva spekulacije o slaboj civilnoj kontroli nad naoružanim formacijama.

Politika

Politička prepucavanja oko Dikića traju još od formiranja sadašnje vlade, dakle više od godinu dana. Dačić, koji nema snažniji operativni uticaj na policiju, želeo je da smeni Dikića, verovatno sa ciljem da na njegovo mesto dovede nekoga ko je njemu blizak. Veljović, koji je bio direktor policije i u prethodnoj vladi, u kojoj je Dačić takođe bio ministar unutrašnjih poslova, sprečio je smenu zahvaljujući tome što je u međuvremenu uspeo da uspostavi dobre odnose sa vrhom nove vladajuće partije, Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića.

Dikić je pažnju izazvao javnim nastupima u kojima je stavljao do znanja da Žandarmeriju smatra silom koja prvenstveno treba da brani srpsku naciju. U zakletvi koju su polagali pripadnici te jedinice upadljivo se insistira na njihovoj spremnosti da daju život za odbranu Kosova. To se baš i ne uklapa u novi kurs politike Beograda čiji glavni cilj je da do kraja godine primeni sporazum potpisan sa Prištinom i tako otvori put ka početku pregovora Srbije sa Evropskom unijom (EU).

Dikić se, osim toga, u javnim nastupima predstavljao kao tvrdokorni srpski nacionalista, naglašavajući da Srbiju “čuvaju Bog i Žandarmerija”. Takva formulacija je prilično daleko od željenog modela ponašanja moćne naoružane jedinice u jednoj demokratskoj zemlji ustrojenoj na principima građanske države, ali Dikića iz krugova vlasti tim povodom ni povodom drugih sličnih ispada, niko nije zvanično kritikovao. Naprotiv, Žandarmerija i on lično su redovno dobijali zvanične pohvale i najviše ocene.

Vučiću je početak pregovora sa EU prioritet i ne odgovara mu što tako moćna jedinica kao što je Žandarmerija u tekstu zakletve koji je napisao njen komandant na prvo mesto stavlja odbranu Kosova, sa kojim Srbija treba da normalizuje odnose, a ne da ide u sukob. Verovatno je da je i Veljović počeo da shvata da Dikić postaje problem, pa je iskoristio monstruozni zločin pripadnika Žandarmerije da ga smeni.

Direktoru policije u odmeravanju snaga sa Dačićem Dikić više nije naročito bitan, budući da je jasno da o novom komandantu Žandarmerije neće odlučivati oni, nego Vučić, koji je u medjuvremenu ojačao i učvrstio pozicije, postavši neosporno najmoćnija politička ličnost u Srbiji.

Imenivanjem Dikića za svog pomoćnika izbegava njegove eventualne nepredvidive reakcije. Osim toga, u svom kabinetu moći će da ga kontroliše mnogo efikasnije nego dok je bio komandant Žandarmerije.

Kriminal

Dikić je, inače, često u javnosti označavan kao “mali Legija”, što je aluzija na Milorada Ulemeka Legiju, nekadašnjeg komandatna rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO), čiji pripadnici su 2003. godine ubili reformskog premijera Zorana Đinđića. Odmah nakon što je saopštena odluka o smeni Dikića, na sajtu rasformirane JSO mu je pružena podrška. U tekstu se insistira na stavu da je Dikić smenjen jer je stavio ne želi da prihvati zahteve vlasti o hapšenju radijkalno raspoloženih Srba na severu Kosova koji se protive sporazumu sa Prištinom.

JSO više zvanično ne postojio, ali mnogi ljudi iz te jedince su u Žandarmeriji, zbog čega politička poruka sa sajta ipak zaslužuje pažnju. JSO se uvek krila iza politike i političara, ali su se njeni pripadnici zapravo bavili kriminalom. Već više od godinu dana mediji dovode i Žandarmeriju u vezu sa kriminalom, spekulišući da je Dikićev brat Dragan Dikić, koji je šef informativne službe Žandarmerije u Nišu (centralna Srbija) tesno povezan sa podzemljem i da se bavi reketiranjem i iznudama.

Mediji su tokom ove godine u više navrata pisali da je Uprava Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova sastavila izveštaje o navodnim kriminalnim aktivnostima dvojice Dikića i još petnaestak žandarma, a ti izveštaji dostavljeni su ministru Dačiću. Istraga o zloupotrebama pripadnika Žandarmerije pokrenuta je u septembru 2012, a ubrzana je nakon 27. januara kada je u Nišu ubijen Đorđe Stojanović, sin vlasnika menjačnice. Stojanović je nekoliko dana pre smrti dao izjavu i dokaze inspektorima tvrdeći da je žrtva ucenjivača iz Žandarmerije.

Prema nepotvrđenim informacijama koje su preneli mediji, Unutrašnja kontrola je došla i do saznanja da je „Dragan Dikić u Nišu, Vranju, Kruševcu i Prokuplju organizovao obezbeđenje lokala kontroverznih biznismena i kriminalaca“, za šta je „angažovao pripadnike Žandarmerije“, koji su na tome „dobro zarađivali“. U istrazi su „pribavljeni dokazi o umešanosti dela Žandarmerije u reketiranja i iznude“, a posumnjalo se i da su pojedinci navodno učestvovali u ilegalnoj trgovini narkoticima.

Dikić je sve ove navode negirao a pisanje medija ljudima iz državnog vrha nije bilo povod da se ranije ozbiljnije pozabave problemom. Činjenica da je Dikić sada smenjen zbog brutalnog ubistva koje je počinio pripadnik Žandarmerije povezan sa podzemljem praktično potvrđuje ranije medijske navode. Još, međutim, nema izveštaja o rezultatima provere tih navoda.