Boris Tadic e Vojislav Kostunica
Parlamentarni izbori održani u Srbiji 21. januara 2007. godine, prema ocenama većine stručnjaka, nisu doneli velika iznenađenja. Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije (RIK) na parlamentarnim izborima je glasalo 60,55 odsto birača
Parlamentarni izbori održani u Srbiji 21. januara 2007. godine, prema ocenama većine stručnjaka, nisu doneli velika iznenađenja. Očekivano, pojedinačno najjača stranka i dalje ostaje Srpska radikalna stranka (SRS), dok je Demokratska stranka (DS) osvojila skoro duplo više glasova u odnosu na izbore održane decembra 2003. godine. Najveće iznenađenje bez sumnje predstavlja Liberalno demokratska stranka (LDP) Čede Jovanovića koja je uspela da preskoči cenzus.
Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije (RIK) na parlamentarnim izborima je glasalo 60,55 odsto birača. Na osnovu prvih rezulata kojima raspolaže RIK šest lista je prešlo cenzus, a raspored snaga je sledeći: Srpska radikalna stranka (SRS) 28,7 odsto glasova, Demokratska stranka (DS) 22,6 odsto, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija (DSS-NS) 16,3 odsto, G17 plus 6,8 odsto, Socijalistička partija Srbije (SPS) 5,6 odsto, Koalicija Liberalno demokratska stranka, Građanski savez Srbije, Socijaldemokratska unija, Liga socijal demokrata Vojvodine (LDP-GSS-SDU-LSDV) 5,3 odsto. U novom sazivu parlamenta učestvovaće i stranke nacionalnih manjina. Savez vojvođanskih mandata - Jožef Kasa (SZV) osvojio je 1,57 odsto glasova, koalicija Lista za Sandžak - dr Sulejman Ugljanin 0,91 odsto, Unija Roma Srbije dr Rajko Đurić 0,42 odsto i Romska partija - Srđan Šajn 0,39 odsto.
Prema preliminarnim rezultatima Koalicija Albanaca Preševske doline nije osvojila dovoljno glasova za ulazak u parlament, ali ostaje da se sačekaju konačni rezultati kako bi ovaj podatak bio potvrđen. Nacionalne manjine će imati svoje predstavnike i na listama velikih stranaka koje su prešle cenzus, te će tako Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića koji je nastupao na izbornoj listi DS-a imati tri mandata. Ispod cenzusa se, između ostalih, nalaze Srpski pokret obnove Vuka Draškovića (SPO), Socijaldemokratska partija Nebojše Čovića (SDP) i Pokret snaga Srbije (PSS) odbeglog Bogoljuba Karića. Kada se procenti pretvore u mandate u novom sazivu parlamenta sedeće 81 poslanik SRS-a, 65 poslanika DS-a, 47 poslanika koalicije DSS-NS, 19 poslanika G17 plus, 16 poslanika SPS-a, 15 poslanika koalicije LDP-GSS-SDU-LSDV, 3 poslanika SZVM-a, 2 poslanika SDA i dva predstavnika romskih partija (Udruženja Roma Srbije i Romska partija).
Upravo završeni izbori protekli su bez većih incidenata i nepravilnosti, ocena je domaćih i međunarodnih posmatrača. Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) je sinoć naveo tek nekoliko slučajeva kršenja izborne procedure koji ne mogu da utiču na ukupan rezultat. Posmatrači OEBS-a ocenili su da su parlamentrani izbori bili pravedni i dobro organizovani, izražavajući svoje zadovoljstvo zbog mirnog toka izbora i kampanje.
Prema proceni većine analitičara ovi izbori nisu mnogo izmenili političku sliku Srbije. Zoran Lučić, izvršni direktor CESID-a navodi da se u zemlji ništa nije promenilo od 2003. godine. SRS i SPS i dalje zbirno imaju 1,4 miliona glasova, dok su stranke takozvanog demokratskog bloka zajedno osvojile 2,6 miliona glasova što je za oko 200.000 glasova više nego na prethodnim izborima. U brojnim nastupima tokom izborne večeri analitičari su procenili da takozvani demokratski blok (DS, DSS-NS, G17 plus) ima dovoljnu većinu u parlamentu da formira stabilnu vladu, a u tom procesu podršku mogu da očekuju i od stranaka nacionalnih manjina. Ipak, niko sa sigurnošću ne može da prognozira izgled buduće vlade, niti da li će pomenute stranke prevazići svoje velike programske razlike i lične sujete. Istovremeno, nepodeljeno je uverenje da će pregovori o formiranju vlade biti dugi i naporni, te da se demokratski orijentisani političari nalaze pred novim testom.
Post izborna kombinatorika je počela odmah po objavljivanju preliminarnih rezultata. Svi koji su se tokom izborne noći smenjivali na različitim medijima ukazuju da bi, uprkos brojnim razlikama, vladu trebalo da formiraju Tadićeve demokrate, Koštuničini i Ilićevi narodnjaci i stručnjaci Mlađana Dinkića. Ove tri liste bi, prema sadašnjim rezultatima, imale 131 poslanika što im obezbeđuje stabilnu većinu u skupštini. Da podsetimo, srpski parlament broji 250 poslanika, a za većinsku vladu je potrebna prosta većina plus jedan poslanik. Sa druge strane, gotovo nemoguće izgleda formiranje manjinske vlade u koju bi ušli DS, G17 plus i LDP. Liberale Čede Jovanovića i njegove koalicione partnere ćemo najverovatnije gledati u opoziciji jer su i Koštunica i Jovanović odbacili mogućnost zajedničkog nastupa u vladi. Radikali, koje mnogi doživljavaju kao pobednike ovih izbora, ni ovoga puta nisu u mogućnosti ni samostalno a ni sa SPS-om da formiraju vladu.
Postoji računica prema kojoj bi SRS, DSS-NS i SPS zajedno imali 144 poslanika i više nego stabilnu većinu, ali na to se malo računa. U tom smislu, većina ističe da bi takav potez bio loš za Koštunicu, da međunarodna zajednica ne bi blagonaklono gledala na takav potez, ali i da su radikali nekoliko puta do sada ponovili da neće ulaziti u koaliciju sa Koštunicom. Istovremeno, Koštuničino uporno odbijanje da se izjasni o svojim mogućim koalicionim partnerima izaziva izvesnu sumnju u tok pregovora o formiranju buduće vlade. Ipak, analitičari su iskazali izvesnu dozu optimizma u pragmatičnost i razumevanje državnih interesa ključnih igrača, Tadića, Koštunice i Dinkića. Politički analitičar i predsednik Transparentnosti Srbije Vladimir Goati ističe da će pregovori biti vrlo teški, a da će se najveća borba voditi oko pitanja izbora budućeg premijera, ministra finansija, policije i pravde. Goati ne isključuje mogućnost nepostizanja dogovora što bi vodilo ka novim izborima i ocenjuje da bi to išlo na štetu demokratskog bloka. U gostovanju na televiziji B92 novinar Dragan Bujošević je istakao uverenje da će DS, DSS-NS i G17 plus naći dovoljno interesa da formiraju vladu, istovremeno naglašavajući da ta vlada verovatno neće biti dugog veka i to pre svega zbog budućeg rešenja za Kosovo.
Sudeći po prvim reakcijama stranaka svi su zadovoljni, osim, paradoksalno SPS-a koji je očekivao bolji izborni rezultat. Prvi su konferenciju za novinare održali predstavnici SRS-a koji su istakli da je ova stranka pobedila te da Srbija mora još samo malo da se strpi do njihove konačne pobede i osvajanja dovoljno mandata za samostalno formiranje vlade. Iako ovakve izjave ne odgovaraju stvarnosti, izvesno je da su radikali ostvarili dobar rezultat te da mogu da budu zadovoljni svojim nastupom. Ova stranka je na jučerašnjim izborima osvojila 1.150.000 glasova što je njihov drugi najbolji rezultat. Istovemeno, pokazalo se pogrešnim uverenje pojedinih analitičara da velika izlaznost ide u prilog demokratskom korpusu, a takođe je postalo očito da ovdašnji stručnjaci još uvek nisu kadri da predvide ponašanje birača. Demokrate Borisa Tadića su sinoć izrazile zadovoljstvo i to najviše zbog činjenice da je ova stranka osvojila najviše glasova od osnivanja, te skoro duplirala svoj birački potencijal.
Da podsetimo, u prethodnom sazivu demokrate su imale 37 poslanika, dok su na ovim izborima taj broj povećali na 65. Ako se taj rezultat pretvori u glasove, DS je na ovim izborima osvojila oko 920.000 glasova birača u Srbiji. Nezvanično saznajemo da je njihov cilj bio osvajanje milion glasova, te da je ova stranka osvarila veliki pomak na čitavoj teritoriji Srbije, uključujući i neka tradicionalno radikalski nastrojena mesta. Podbačaj, i to neočekivani, demokrate beleže u Beogradu, gde su radikali, prvi put od uvođenja višestranačja u Srbiji osvojili više glasova od DS-a. Razliku od projektovanih 80.000 hiljada glasova DS je izgubio najvećim delom upravo u glavnom gradu, gde im je glasove preoteo LDP koji je u Beogradu dobio skoro 2,5 posto više glasova nego na nivou republike. Ovaj podatak istovremeno ukazuje i na činjenicu da u Srbiji više ne postoje mesta koja tradicionalno glasaju za određenu partiju ili blok, te da je DS platio cenu zbog vrlo slabe kampanje koju je vodio u Beogradu.
Koštunica je u izbornoj noći delovao mirno, naglašavajući da je zadovoljan postignutim rezultatom i, kako je naveo, državotvornim ponašanjem birača u Srbiji. I Dinkićev i Jovanovićev štab su izjavili da su vrlo zadovoljni rezultatima. Jovanović je imao više razloga za slavlje sa obzirom da mu je malo ko u Srbiji predviđao preskakanje cenzusa, naročito sa ovako velikom izlaznošću. Jovanović je u obraćanju novinarima izjavio da je uspeh njegove koalicije pobeda za sve u Srbiji, pobeda politike Zorana Đinđića i znak da u Srbiji ima dovoljno pozitivne energije za rešavaje problema.
