11. maja građani Srbije će ponovo odlučivati o putu kojim će zemlja ići u narednom periodu. Osim ranije raspisanih lokalnih i pokrajinskih izbora, početkom maja će građani birati i novi saziv republičke skupštine, odnosno buduću vladu
11. maja građani Srbije će ponovo odlučivati o putu kojim će zemlja ići u narednom periodu. Osim ranije raspisanih lokalnih i pokrajinskih izbora, početkom maja će građani birati i novi saziv republičke skupštine, odnosno buduću vladu.
Nakon višemesečne agonije i tinjajućih sukoba na relaciji Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) premijer u ostavci Vojislav Koštunica saopštio je javnosti da vladajuća koalicija više ne deli principe na kojima je formirana. Da podsetimo, neposredni povod za krizu koju Vlada nije preživela bila je rezolucija Srpske radikalne stranke u kojoj se navodi da Srbija može da nastavi evropske integracije samo ako Evropska unija nedvosmisleno potvrdi celovitost državne teritorije Srbije. Rezolucija je navodila da će Srbija nastaviti pregovore o pridruživanju samo ako Evropska unija prihvati ovaj, kako se navodilo, najmanji mogući uslov Srbije. Rezoluciju su podržali DSS i Nova Srbija (NS), kao i Socijalistička partija Srbije. Predsednik parlamenta Oliver Dulić odbio je da rezoluciju stavi na dnevni red jer se o njoj prethodno nije izjasnila Vlada.
Da su izbori neminovni videlo se nekoliko dana kasnije. Na sednici Vlade puklo je po svim šavovima. Ministri iz redova DS i G17 su glasali protiv rezolucije, dok su ministri iz narodnjačke koalicije (DSS-NS) glasali za usvajanje teksta koji su sačinili radikali.
Optužbe nekadašnjih koalicionih partnera počele su odmah da pljušte. Iako predizborna kampanja još nije zvanično počela najviše šamara do sada je lupio ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, poznat po nepristojnim izjavama i incidentnom ponašanju. Ilić je prvo optužio Mlađana Dinkića iz G17plus za izdajništvo, da bi tokom proteklog vikenda rekao da će se na predstojećim izborima kandidovati dva bloka - patriotski i neki bućkuriš.
Premijer Koštunica je izlaz iz krize našao u zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Konačnu odluku doneo je predsednik Srbije Boris Tadić koji je odmah nakon jasne podele u Vladi rekao da neće odugovlačiti sa raspisivanjem izbora.
Predsednik Tadić se odlučio za, kako je naveo, najracionalniju odluku i vanredne parlamentarne izbore zakazao istovremeno sa lokalnim i pokrajinskim. Tadić je 13. marta potpisao ukaz o raspuštanju republičke skupštine. U izjavi koju su preneli svi mediji Tadić je naveo da su "izbori demokratski put na kojem će građani reći kako Srbija treba da se razvija u godinama koje dolaze". Tadić je tom prilikom pozvao sve stranke na fer i pošteno ponašanje na izborima.
Međutim, već prvi dani nakon raspisivanja izbora govore da će ovo biti najprljavija kampanja u poslednjih pet godina. Stručna javnost je saglasna da će se Srbija tokom kampanje i definitvno podeliti na dva pola - na takozvani patriotski i takozvani evropejski blok - čime će građani svojevrsnim vremeplovom biti vraćeni u 2000. godinu.
Nije sasvim jasno ni zbog čega je Vlada pala. Premijer Koštunica kaže da je vlada pala zbog prinicpa o Kosovu, dok predsednik Tadić kaže da je Vlada pala zbog prinicpa o Evropi. Da podsetimo, dojučerašnja Vlada republike Srbije temeljila se na pet principa - očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nastavak evropskih integracija, saradnja sa Tribunalom u Hagu, poboljšanje socijalne i ekonomske situacije i borba protiv kriminala i korupcije. Poslednje tri teme skoro da nisu ni došle na red tokom kratke vladavine Vlade Vojislava Koštunice.
Premijer i predsednik su u svojim izjavama jasno označili šta će biti teme kampanje. Kosovo i Evropska unija. Oko ove dve teme imamo da očekujemo suočavanje stavova i borbu za svaki glas.
U Srbiji se o izborima još uvek ne razmišlja. Daleko su, a građani su umorni od tek završene predsedničke trke. Kosovo ne silazi sa naslovnih stranica i udarnih vesti, svaki dan se organizuju protest i tribine, zabrinjavajuće vesti sa severa Kosova bude alarm. Mnogi građani u istraživanjima javnog mnenja kažu da su maske konačno pale i da se sada zna ko je ko na srpskoj političkoj sceni. Stručna javnost smatra da Srbija sve više ide ka dvopartijskom političkom sistemu.
Još je rano prognozirati koliko će se lista naći na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima. Ipak, nešto je već sada jasno. Dugogodišnji partneri Vojislav Koštunica i njegova Demorkatska stranka Srbije (DSS) i Velimir Ilić sa Novom Srbijom i ovoga će puta nastupiti zajedno. Na njihovoj listi neće biti Dragana Markovića Palme iz partije Jedinstvena Srbija (JS), koji je u nemilosti premijera i ministra kapitalnog od trenutka kada je izjavio da je povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova besmislena i štetna mera.
Demokratska stranka na izbore izlazi u koaliciji sa Sandžačkom demokratskom partijom (SDP) Rasima Ljajića. Tokom vikenda postignut je sporazum o zajedničkom nastupu i sa G17plus. Ove stranke nastupaće pod imenom "Za evropsku Srbiju" - Boris Tadić. Predsednici dve stranke, Tadić i Dinkić, dogovorili su se da G17 plus na izbornoj listi ima 60 od 250 kandidata za poslanike, ili 23 posto. Demokratska stranka nastavlja pregovore sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i sa Srpskim pokretom obnove (SPO). Tadić je oštro odbacio mogućnost predizborne koalicije sa LDP ili DSS. U izjavi koju je preneo dnevni list "Danas" Tadić je rekao da "ne može da veruje onima koji ga nisu podržali na predsedničkim izborima".
Srpska radikalna stranka (SRS) na izbore, kao i do sada, izlazi samostalno. Jedina novost je da će donedavna potpredsednica Srpske radikalne stranke i gradonačelnica Novog Sada izaći sa svojom listom na lokalne izbore. Gojkovićeva je navela da neće imati listu na parlamentarnim izborima. Socijalistička partija Srbije (SPS) blizu je postizanja dogovora sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), a nezvanično se saznaje da je dogovor napravljen i sa Palminom Jedinstvenom Srbijom. Takođe se šuška da Milanka Karić iz klana Karićevih pokušava da porodičnu partiju Pokret snaga Srbije (PSS) udene na listu SPS-a. Borba oko mesta na listi socijalista govori u prilog tezi da će ova partija, a ne više DSS i NS biti jezičak na vagi prilikom sastavljanja buduće vlase.
Liberalno demokratska partija (LDP) će praviti koalicije sa programski i vrednosno sličnim strankama. Prema rečima Zorana Ostojića, funkcionera LDP, na listi ove stranke će se naći Demohrišćanska stranka Srbije (DHSS) i Socijaldemokratska unija (SDU). Gostujući u Utisku nedelje, lider LDP Čedomir Jovanović je naveo da je "politička realnost da samo tri stranke mogu samostalno da nastupe na izborima - DS, LDP i SRS". Jovanović je rekao da nakon izbora "vidi LDP u Vladi, ali ne po svaku cenu". Jovanović je dodao da je jasno da "LDP mora biti spreman za saradnju sa DS i sa strankama koje će zajedno sa njom dobiti podršku građana na toj evropskoj listi kako su je nazvali".
Ako je verovati najavama, Vojislav Koštunica može da zaboravi na premijersko mesto. Takvu su mu poruku poslali i Boris Tadić i Tomislav Nikolić.
