Srbija, potreban je program za budućnost zemlje

Dok studenti nastavljaju blokadu univerziteta i ulica tražeći poštovanje vladavine prava i povećanje sredstava za javno obrazovanje, javlja se potreba da se Evropskoj uniji pokaže da postoji alternativa Vučiću. Intervju sa Jelicom Minić, potpredsednicom Evropskog pokreta u Srbiji

U Srbiji još uvek traju protesti studenata, koji traže transparentnost, poštovanje vladavine prava, borbu protiv korupcije i finansiranje javnog obrazovanja. Ove vrednosti u skladu su sa temeljnim principima na kojima počiva projekat Evropske unije.

Međutim, u ovom diskursu upadljiva je odsutnost upravo Evropske unije i njenih institucija. Iako se načelno zalaže za slobodu izražavanja i demonstracija u Srbiji, Evropska komisija, posebno kada je reč o političkim i ekonomskim pitanjima, ne pruža nikakvu konkretnu podršku građanima koji zahtevaju da režim Aleksandra Vučića preuzme punu odgovornost za petnaest žrtava nesreće na novosadskoj stanici i za temeljne uzroke ove tragedije koja se dogodila 1. novembra 2024. godine.

Stoga je u Srbiji došlo vreme da se građani zapitaju kako izaći iz ovog ćorsokaka i ubediti EU da je jedini demokratski put onaj koji podrazumeva evropsku podršku mladima koji već mesecima okupiraju univerzitete i ulice.

“Verujem da bi Evropskoj uniji bilo mnogo lakše da podrži promenu režima kada bi postojali jasni znakovi da definišemo nacrt programa za budućnost Srbije u skladu sa ciljevima EU“, objašnjava u intervjuu za OBCT Jelica Minić, potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji.

Koji je stav Evropskog pokreta u Srbiji po pitanju studentskih zahteva?

Kao jedna od najstarijih i najaktivnijih NVO u oblasti evropskih integracija u zemlji, Evropski pokret u Srbiji snažno podržava studentske proteste i okupacije.

Svesni smo zabrinutosti mladih ljudi i možemo im ponuditi konkretnu podršku. Naša četiri prioriteta – evropske integracije, regionalna saradnja, lokalni razvoj i konkretna podrška nacionalnim preduzetnicima – dopunjena su širim inicijativama, poput Foruma mladih.

Međutim, poštujemo odluku studenata da se distanciraju od opozicionih stranaka i nevladinih organizacija i tražimo alternativne načine da im pomognemo.

Šta vam je najveći izazov u ovom kontekstu?

Spoljna politika ostaje jedno od najsloženijih pitanja. Mnogi studenti i građani koji se protive aktuelnom populističkom režimu imaju proruske stavove, koje delom podstiče upravo stranka predsednika Vučića. Moramo pažljivo pristupiti ovoj situaciji, promovišući evropsku budućnost Srbije često u nepovoljnim okolnostima.

Naš cilj je pronaći kreativne načine da uključimo građane u evropski projekat, i one koji protestuju protiv korupcije, ali možda ne dele naše stavove.

Ali svi studenti traže poštovanje vladavine prava, a to je srž evropskog projekta…

Bilo da su toga svesni ili ne, svi studenti žele da se poštuju temeljne vrednosti EU. Ovo što oni rade – na plebiscitaran način – jeste promocija ovih vrednosti i evropske budućnosti Srbije.

Međutim, ne možemo zanemariti duboko razočaranje Zapadom, a posebno Evropskom unijom. Proces evropskih integracija veoma je spor i čini se da je EU izgubila interesovanje za nas nakon početnog snažnog zamaha.

Pored toga, otkad je Vučić došao na vlast, propaganda protiv EU znatno je intenzivirana. Ova šizofrena politika sada je očiglednija nego ikada. Na nacionalnom nivou, Vučić tvrdi da je Zapad uložio milijarde evra u nevladine organizacije kako bi ga svrgnule. Istovremeno, uverava diplomate EU i SAD u Beogradu da proteste finansira Rusija.

Zašto institucije EU nisu u stanju da jasno podrže studente?

Zato što su Vučić i njegov režim od samog početka spoljnoj politici pristupili kao pitanju trgovine sa partnerima. Sklopili su sporazume ne samo sa Rusijom i Kinom, već i sa EU i pojedinim zemljama članicama, poput onog o litijumu. Srbija je bogata i drugim rudama, uključujući zlato i bakar.

Reč je o konkretnim trgovinskim sporazumima, koji vrlo često daju političke rezultate. EU trenutno ne podržava proteste upravo iz ovog razloga, kao i zbog snažnog interesovanja za srpski litijum.

Postoji još jedan razlog. Evropska unija trenutno ne vidi jasnu alternativu Vučiću. Iako razume nezadovoljstvo stanovništva, ne vidi druge validne partnere s kojima bi mogla sarađivati. Ovo je ključno pitanje i u Beogradu: ko će doći posle Vučića?

Postoje li šanse da se pozicija Brisela promeni?

Podrška EU u velikoj meri zavisi od razvoja događaja u Srbiji. Briselske institucije pokušavaju da shvate šta se dešava kroz kontakte sa organizacijama civilnog društva i nezavisnim medijima.

Zato je važno što pre osmisliti programe i alternative Vučićevom režimu. Studenti znaju šta ne žele, ali još uvek nisu jasno rekli šta žele.

Trenutno su fokusirani na pitanja vezana za vladavinu prava i povećanje sredstava za obrazovanje. Ovo su naravno ključne teme. Međutim, potrebno je početi raditi i na pripremi konkretnih ideja za buduću strategiju za sledeću vladu.

Koji bi trebalo da budu prioriteti ove strategije?

Pristalice evropskih integracija već su uključene u osmišljavanje ovih programa sa mnogo ideja u različitim oblastima, ali povezivanje svih komponenata na koherentan način nije jednostavan zadatak.

Pre svega, bitno je fokusirati se na neke ključne oblasti: pravosuđe, borba protiv korupcije, ljudska prava, mediji, obrazovanje, poljoprivreda i zelena agenda. Spoljna politika, koja je takođe važna, nesumnjivo postavlja najviše izazova. Moramo raditi brzo i predstaviti solidne programe, pokušavajući uključiti sve aktere.

Da li smatrate da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji?

Nema drugog izbora, globalna situacija pokazuje da ne možemo biti na više frontova u isto vrijeme. Živimo u multipolarnom, a ne multilateralnom svetu: moramo izabrati stranu i uvek imati na umu da smo evropska zemlja.

Istina je da imamo kulturne veze sa Rusijom i u izvesnoj meri podeljen identitet, ali sistem vrednosti srpskog naroda je evropski i duboko je ukorenjen u nama. Dovoljno je reći da Srbi gotovo uopšte ne emigriraju u Rusiju, oni koji su primorani da napuste zemlju zbog posla, studija ili drugih razloga, uvek biraju Zapad.

Sve što sada radimo vezano je za naš evropski identitet. Možemo reći da smo implicitno već deo Evropske unije. A ako bi Evropska unija preduzela konkretne korake u cilju pružanja podrške studentima i građanima Srbije, to bi moglo navesti one koji su trenutno skeptični ili protiv članstva u EU, pa čak i one koji su proruski orijentisani, da promene mišljenje.