Talas štrajkova zaposlenih u državnim institucijama se svakodnevno širi. Prvi su štrajk organizovali zaposleni u pravosuđu, njihov primer su sledili zaposleni u zdravstvu, a najorganizovaniji su svakako zaposleni u prosveti
Štrajk prosvetnih radnika u Srbiji, koji je traje već dve nedelje, biće nastavljen do dogovora sa Vladom o povećanju plata u prosveti. Štrajkači zahtevaju da plate prosvetarima i nenastavnom osoblju budu povećane za 15, odnosno 7,5 posto. Ukoliko prosvetari i vlada u narednoj nedelji ne postignu sporazum, sindikati prosvetnih radnika najavljuju potpunu obustavu rada i prekid nastave u srpskim osnovnim i srednjim školama.
Štrajk zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju organizovali su Sindikat obrazovanja Srbije, Unija prosvetnih radnika Srbije i Granski sindikati prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost koji okupljaju zaposlene u 1.200 od 1.748 škola u Srbiji. Njihovi zahtevi odnose se na povećanje plata ne samo nastavnom već i nenastavnom osoblju koje, prema njihovim rečima, živi na rubu egzistencije. Na početku štrajka, tri sindikata su od Vlade zahtevala povećanje plata nastavnom kadru za 20 posto, da bi nakon nekoliko rundi pregovora sindikati zahteve snizili na 15 posto, dok je zahtev za povećanje plata nenastavnog osoblja ostao na istom nivou od 7,5 posto. Vlada je, sa druge strane, u ovom trenutku spremna da za rast plata izdvoji 5 posto, uz nekoliko stimulativnih mera koje bi zaposlenima u prosveti trebalo da olakšaju život".
Talas štrajkova zaposlenih u državnim institucijama se svakodnevno širi. Prvi su štrajk organizovali zaposleni u pravosuđu, njihov primer su sledili zaposleni u zdravstvu, a najorganizovaniji su svakako zaposleni u prosveti. Od pre nekoliko dana u štrajku upozorenja su i naučni radnici koji su u nadležnosti Ministarstva nauke. Njihovi zahtevi su identični sa početnim zahtevima prosvetnih radnika u osnovnom i srednjem obrazovanju. Naime, naučni radnici traže povećanje plata za 20 posto, odnosno izjednačavanje plata naučnih radnika i pomoćnog osoblja sa platama u visokom školstvu. Po njihovim rečima, prosečna plata doktora nauka je oko 40.000 dinara (oko 500 eura), dok laboranti ili tehničari imaju 22.000 dinara (oko 300 eura).
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i stručnjak iz oblasti sindikalnog organizovanja Zoran Stojiljković u izjavi za B92 kaže da je štrajk u javnom sektoru očekivan" jer je država i dalje najveći poslodavac. Prema njegovim rečima štrajk zaposlenih u državnim institucijama je posledica toga što i dalje živimo u obrnutoj ekonomiji u kojoj je država najveći naručilac posla". Istovremeno, Stojiljković navodi da je serija štrajkova tempirana" u ovom periodu zbog očekivanih predsedničkih i lokalnih izbora. To je više puta viđeno u srpskoj političkoj i socijalnoj praksi Srbije. Jednostavno, radi se o tome da su zaposleni i sindikati prepoznali izvesnu osetljivost političkih struktura za proteste pred izbore i pred usvajanje budžeta i to je nešto što prepoznaju kao vruću sindikalnu jesen" navodi Stojiljković, dodajući da ne veruje da će česti štrajkovi državi naneti nenadoknadivu materijalnu štetu.
No, vratimo se prosvetarima i njihovim zahtevima. Ova, najogranizovanija grupacija u okviru zaposlenih u javnom sektoru, u poslednjih deset godina redovno organizuje štrajkove. Dok su u vreme prethodnog režima štrajkovi, osim zahteva za povećanjem plata, imali i karakter izražavanja protesta sa politikom tadašnje vlasti, u poslednjih nekoliko godina štrajkovi imaju isključivo socijalni karakter. Svesni snage kada ujedninjeno deluju, prosvetari obično početkom nove školske godine organizuju štrajk kako bi osigurali ispunjenje svojih zahteva. Zbog kasnog formiranja vlade, ove godine štrajk nije organizovan u septembru. Da podsetimo, tokom devedesetih godina štrajkovi u srpskim osnovnim i srednjim školama su trajali mesecima, a nastave više nije bilo nego što je bila organizovana. U većini slučajeva, štrajkači su poštovali minimum rada i držali čas 30 minuta umesto zakonom predviđenih 45 minuta, ali su često potpuno obustavljali nastavu. Generacije učenika koje su u školu išle u to vreme danas pokazuju zavidan nivo neznanja, te stoga javnost, a pre svega roditelji, sve manje imaju razumevanja za nove štrajkove prosvetara. Sudeći po anketama objavljenim u medijima, javnost je polarizovana. Dok jedni smatraju zahteve prosvetara opravdanim, drugi izražavaju nezadovoljstvo, podvlačeći da će deci morati da plaćaju dodatne časove kod privatnih profesora.
Gostujući protekle nedelje u Dizanju" na Radiju B92 predsednik Sndikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović je naveo da razume nezadovoljstvo dela javnosti, ali da svako mora da se bori za svoja prava. Zaposleni u prosveti su dobro organizovani, a njihovi reprezentativni sindikati su odlučni da za svoje članove izbore dobre materijalne uslove" kaže Pavlović". Govoreći o jačini štrajka on kaže da je prema njihovim informacijama u štrajku 1.517 osnovnih i srednjih škola što znači da su se štrajku priključile i neke od škola koje nisu članice jednog od tri sindikata koji organizuju štrajk. Štrajk ima i međunarodnu podršku sindikata Italije, Španije, Hrvatske i Grčke. Pavlović je dodao da su prosvetari razumni" i da ne traže nerealno povećanje plata. Naime, nakon nekoliko sastanka sa ministrima finansija i prosvete sindikalci su smanjili zahteve za rast plata sa 20 na 15 posto. Predstavnici sindikata prosvetnih radnika su, osim što su smanjili zahteve, izveli računicu koja ukazuje da sa povećanjem zarada u budžetu ostaje dve i po milijarde dinara. Zbog toga pregovarači iz redova sindikalaca ne vide ni jedan razlog da Vlada ne ispuni njihove zahteve. Kako prenosi Politika, sekretar Unije prosvetnih radnika Mirko Skrbonja kaže da je organizator štrajka zapravo ministar prosvete. Skrbonja je izajvio da su reprezentativni sindikati uspeli da dokažu predstavnicima Vlade Srbije da je realno da plate zaposlenih u obrazovanju u narednoj godini iz budžeta budu povećane za 15 posto. Skrobonja dodaje da je stručni tim sindikata pokazao da u budžetu postoje sredstva od dve i po milijarde dinara koja su dovoljna za povećanje naših zarada u narednoj godini, a predstavnici Ministarstva finansija su potvrdili tu računicu". Ukoliko ne bude pomaka, prosvetari će pokušati da u pregovore uključe potpredsednika Vlade Đelića i premijera Koštunicu. Skrbonja dodaje da nema više nikakvog odstupanja od zahteva".
Vlada, odnosno ministarstvo prosvete i finansija za sada ne zaoštravaju retoriku. Nakon svakog sastanka predstavnici resornih ministarstava navode da je došlo do pomaka u pregovorima, te da će se razgovori nastaviti. Ponuda vlade koja je još uvek na stolu" je povećanje zarada za pet posto, Božićni stimulans u iznosu od 5.000 dinara (oko 60 eura) i povoljniji uslovi kredita za kupovinu stana za prosvetne radnike.
Ovakvu ponudu sindikati prosvetara smatraju nepristojnom". Oni su se Vladi zahvalili na Božićnoj stimulaciji i povoljnim stambenim kreditima naglašavajući da su to vrlo važne podsticajne mere, ali da to nije predmet ovih pregovora.
Rasplet situacije se očekuje u narednim danima. Stručna javnost očekuje da će vlada popustiti pod pritiscima štrajkača, jer mora da vodi računa o budžetu za 2008. godinu koji valja usvojiti u skupštini, o predsedničkim i lokalnim izborima, te Kosovu kao ključnom problemu. Srbija - iz vruće političke jeseni u vrelu zimu.
