Mig 29 (foto di Krasimir Grozev )
Budući da nije bilo javne stručne rasprave, nije poznato da li je i kakve procene bezbednosnih rizika Srbija pravila pre donošenja odluke o nabavci novog oružja
Srpska vlada je započela proceduru za najveću nabavku naoružanja i vojne opreme u proteklih dvadesetak godina, na šta će potrošiti najmanje 300 miliona evra. Iz Rusije treba da stigne šest polovnih MIG-ova 29 i po 30 tenkova T 72S i izvidjačkih oklopnih automobila BRDM-2, a najavljena je i kupovina novih Erbasovih helikoptera H-145M – šest za potrebe vojske i tri za potrebe policije. Helikopteri treba da budu plaćeno oko 100 miliona evra, a oko 200 miliona će otići na remont MIG-ova koje Rusija poklanja, kao i na remont četiri MIG-a 19 koje Srbija već ima.
Pomenutih 300 miliona evra je 20 do 30 puta više novca nego što je Srbija na nabavke oružja i opreme trošila na godišnjem nivou u protekle dve decenije. Tako velika nabavka je, potpuno očekivano, izazvala podozrenje u regionu, a susedna Hrvatska je odmah najavila da će pokrenuti proceduru za nabavku borbenih aviona kojim namerava da zameni vremešne MIG-ove 21. Tako se postepeno stvaraju uslovi za neku vrstu regionalne trke u naoružanju.
Vojni analitičari u Srbiji se slažu u oceni da je nabavka MIG-ova dobar potez jer su Srbiji, da bi obezbedila zaštitu neba po medjunarodnim standardima, potrebni novi lovci. U protivnom bi morala da iznajmljuje eskadrile od nekih drugih zemalja, što je prilično skupo. Oni se pohvalno izražavaju i o nabavci Erbasovih helikoptera, ali ne nalaze razloge za nabavku polovnih ruskih tenkova, čega Srbija ima sasvim dovoljno, pa će većina biti u rezervi.
Za sada nema odgovora na pitanje koji su strateški i bezbednosni razlozi podstakli na ovako krupne nabavke oružja i vojne opreme. Jer, uprkos učestalnim verbalnim sukobljavanjima, naročito na relaciji Beograd – Zagreb, ne preti realna opasnost od invazije sa teritorije drugih država. Osim toga, većina susednih zemalja su članice NATO, pa bi ulazak u otvoreni sukob koji bi podrazumevao i potrebu avijacije značio otvaranje konflikta sa tim vojnim savezom, koji ne oskudeva ni u avijaciji ni u drugim vrstama oružja.
Rusko oružje
Srpski mediji bliski vlastima, a naročito tabloidi, su sa velikom pompom ispratili najavu nabavke oružja iz Rusije. Slavodobitno se govorilo o tome kako Srbija postaje vodeća regionalna vojna sila, čime se stanovništvu sugeriše ideja o ubedljivoj vojnoj dominaciji. Osim toga, naglašava se da oružje dolazi iz Rusije (sami MIG-ovi su poklon, a Srbija će platiti njihovu modernizaciju), koja brine o srpskoj bezbednosti. Tabloidi su u više navrata pisali kako je Vladimir Putin spreman da učini sve da odbrani Srbiju.
Vlasti nisu zvanično zastupale ovakve stavove, ali ih nisu ni demantovale, ostavljajući tako širok prostor za spekulacije da se Srbija sprema da, uz podršku Rusije, oružjem brani svoje interese u regionu. Takav pristup, sam po sebi, izaziva nelagodu u susednim zemljama i svakako neće doprineti širenju poverenja i razumevanja medju državama nastalim krvavim raspadom bivše Jugoslavije tokom devedesetih. Naprotiv, zveckanje oružjem može da podstakne otvaranje starih rana i da dodatno zakomplikuje ionako sve lošije odnose u regionu.
Činjenica je, takođe, da je zemlja okružena članicama NATO i da oružje koje je nabavila, u slučaju otvaranja novih sukoba, ne može biti garancija bezbednosti. Osim toga, odnosi izmedju Rusije i NATO se pogoršavaju, a procedura nabavke oružja i medijska kampanja koja je prati sugerišu da se u Srbiji računa na vojnu podršku Moskve, sa čim Srbija ima veoma neprijatno iskustvo. Beograd je, naime, tokom ratova devedesetih računao na vojnu podršku Rusije, ali je ta podrška izostala, a Srbija je izgubila nekoliko ratova.
Budući da nije bilo javne stručne rasprave, nije poznato da li je i kakve procene bezbednosnih rizika Srbija pravila pre donošenja odluke o nabavci novog oružja. Nema jasnog odgovora na pitanje da li kroz nabavku oružja objektivno raste ruski vojni uticaj u regionu, kao ni na pitanje kakve posledice tako nešto može da ostavi na međunarodnu poziciju Srbije. Stiče se utisak kako je osnovni cilj vlasti u Beogadu bio da pokažu domaćoj javnosti da će sve učiniti da sačuvaju vojnu neutralnosti, da neće u NATO i da će Srbija ostati otvorena za saradnju i sa Istokom i sa Zapadom.
Donacije
Rusija Srbiji donira šest lovačkih aviona Mig-29 koji se povlače iz ruskog vazduhoplovstva i koji su do kraja prošle godine leteli u 31. Gardijskom lovačkom puku u bazi Milerovo, u Rostovskoj oblasti (zamenili su ih avioni Su-30). Četiri su jednoseda (obrasca 9-12 i 9-13) i dva dvoseda (9-51). Modeli obrasca 9-12 i 9-51 se i sada koriste u Vojsci Srbije, dok je 9-13 neznatno bolja varijanta tog lovca koja nije nuđena za izvoz već je korišćena isključivo u Sovjetskom Savezu i državama nastalim raspadom te unije.
Premijer Aleksandar Vučić je najavio da avioni neće ostati u izvornoj varijanti već da se razmatra njihova modernizacija, koja će omogućiti duži period eksploatacije (do 14 godina ukupno) i znatno bolje borbene karakteristike. To podrazumeva postojećeg radara N0-19 sa radarom Žuk-ME, čime se u sistem upravljanja vatrom integriše i najnovija ruska radarski vođena raketa vazduh-vazduh R-77, koja ima deklarisani domet veći od 100 kilometra. Cena jedne takve rakete je oko 750.000 američkih dolara.
Nabavke tenkova i oklopnih vozila iz Rusije naišla je na otpor stručne javnosti. Tenkovi T-72S i izvidjačka oklopna automobila BRDM-2 se mogu smatrati zastarelim a Vojsci Srbije nisu potrebni. "Ta sredstva su u našoj vojsci u upotrebi od ranije, a većina je povučena još 2006. godine kada su proglašena neperspektivnim, tako da mi nije jasno da li je to deo nekog šireg aranžmana ili premijer Srbije nije dobio pravu informaciju o tome za šta bi ta sredstva mogla da se koriste", rekao je vojni analitičar i nekadašnji pomoćnik ministra odbrane Bojan Dimitrijević agenciji Beta.
“Imamo mnogo bolji tenk M-84, dok od preostalih T-72 koristimo samo jednu četu od 13 komada u Četvrtoj brigadi", kaže vojni analitičar Aleksandar Radić. Srbija u upotrebi ima ukupno četiri tenkovska bataljona sa po 53 tenka. Svi tenkovi, osim jedne čete od 13 tenkova T-72, su tipa M-84. Određeni broj tenkova M-84 nalazi se i u remontnoj rezervi. U rezervi se nalazi i 40-ak tenkova T-72 i oko 280 starijih tenkova T-55.
