Srbija: svedočenja i odbrana

U pokušaju odbrane, vođa kriminalnog klana izneo je svoje navodne veze sa vrhom države i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Braneći se od ovakvih izjava predsednik optužuje svakog ko kritikuje vlast i iznosi sumnje o povezanosti - da radi za kriminalce

Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu podiglo je 30. jula optužnicu protiv Veljka Belivuka i nekoliko pripadnika njegove kriminalne grupe koja se opisuje kao jedna od najopasnijih i najbrutalnijih u regionu. Otužnici je prethodila istraga protiv 31 osobe koje se terete za pet teških ubistava, trgovinu drogom i oružjem, jednu otmicu i jedno silovanje.

Od početka godine, kada su hapšenja otpočela, državni zvaničnici i njima bliski mediji objavljivali su detalje iz istrage i fotografije osakaćenih tela za koja se tvrdi da je reč o žrtvama Belivukove grupe. Do tada su široj javnosti ovi kriminalci bili poznati samo iz istraživanja nezavisnih medija, a najviše portala KRIK, koji se bavi organizovanim kriminalom i korupcijom i o Belivukovoj grupi i njenim vezama sa državnim vrhom izveštava od 2017.

Opasne veze

Od trenutka kada je 22. jula KRIK objavio delove svedočenja iz istrage, sada već optuženog Veljka Belivuka , postalo je jasno zašto je prethodnih dana otpočela kampanja ponovnog prikazivanja brutalnih snimaka ubistava i hvalisanja kako se država uspešno bori protiv organizovanog kriminala.

Naime, u svom iskazu, Belivuk je negirao optužbe za ubistva i kriminal ali je govorio, između ostalog, o vezama koje je tokom godina imao sa visokim državnim funkcionerima, pa i sa samim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Tvrdio je da je zajedno sa svojim prijateljima pomagao režimu u sprečavanju nasilja na Paradi ponosa, sprečavanju protesta taksista u Beogradu, organizovanju mitinga Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), kao i vezama sa grupama huligana.

Rekao je, kako navodi KRIK, da je kontakt sa predsednikom Vučićem održavao najviše preko huligana Aleksandra Vidojevića, a da se sa Vučićem navodno nekoliko puta i lično video. Bez obzira što se iskazu kriminalca ne može verovati, jer ima pravo da se brani lažima, delovi svedočenja koje je izdvojio KRIK poklapaju se sa nekim dosadašnjim saznanjima.

Belivuk je poznat kao jedan od vođa huliganske grupe navijača fudbalskog kluba Partizan koja kontroliše i druge huliganske grupe. Sin predsednika Vučića više puta je fotografisan sa huliganima i već pomenutim Vidojevićem, koji je bio navodna Belivukova veza.

Takođe Belivukova grupa označavana je kao bliska crnogorskom kavačkom kriminalnom klanu, po čijem je nalogu ubijala članove suparaničkog, takođe crnogorskog, “škaljarskog” klana. Na ulicama Beograda, širom regiona i u evropskim gradovima se izveštavalo o obračunima ova dva klana, a od 2015. do 2020. zabeleženo je preko 40 ubistava. KRIK je objavio istraživanje koje je pokazalo da srpska policija nije uhapsila ni jednog bitnog člana kavačkog kriminalnog klana.

Predsednik Vučić se često hvalio da je u mladosti bio huligan, a postoje indicije da je nastavio kontakte sa ekstremnim navijačima. Neki od njih bili su u obezbeđenju na njegovoj predsedničkoj inauguraciji 2017. godine , a neki održavali bliske veze sa istaknutim pripadnicima Žandarmerije. Kontrola huligana ali i njihovih “biznisa” bila je, kako se čini, u fokusu ove vlasti mnogo više nego institucionalne mere sprečavanja kriminala.

Mašina za mlevenje javnog mnjenja

Nakon teksta KRIK-a a zatim i objavljivanja svedočenja člana Belivukove grupe, takođe optuženog Marka Miljkovića, koji je takođe svoju “odbranu” u istrazi usmerio ka vezama sa državnim zvaničnicima, usledila je histerija u provladinim medijima. Danima su analitičari bliski vlastima sedeli u studiju TV Pink a tabloidi objavljivali izjave predsednika i njegovih saradnika o surovosti Belivukovog klana.

Iz sata u sat gledaoci su mogli da vide fotografije obezglavnjenih ljudi, video snimke ubistava, audio snimke presretnutih razgovora, detaljne opise o tome kako su ubijene mleli mašinom za mlevenje mesa, kao i o hrabrosti srpske policije, o kriminalcima koji uvek lažu i odlučnoj borbi vlasti da im zauvek stane na put.

Najpre su novinari KRIK-a optuženi da rade za Belivuka i da su “mafijaško-koljački” medij koji je “opalio prvi metak u predsednika i državu”, a zatim je svako ko je ukazivao na navodnu vezu kriminalaca sa vlastima proglašen da podržava ubice.

Poslanik Vučićeve Srpske napredne stranke Nebojša Bakarec objavio je na društvenim mrežama montiranu fotografiju na kojoj je jedna od istaknutih opozicionarki Marinika Tepić u društvu sa Belivukom. Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma optužio je predsednika opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa da kreira medijsku hajku na predsednika Vučića preko “svojih” medija. Pažnja javnosti u najgledanijim i najtiražnijim medijima se usmerava na večite “državne neprijatelje” i demonizuju se politički protivnici i kritička javnost.

Šta je prećutano?

Upadljivo je da u svom iskazu tokom istrage, po onome što je izašlo u javnost, Belivuk nije pominjao generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića za koga postoje podaci da je bio u kontaktu sa huliganima, kao ni neke istaknute pripadnike policije.

Još upadljivije, ne pominje se Nebojša Stefanović koji je u vreme kada su kriminalne grupe bile u svom zenitu bio ministar policije. Ovaj bliski Vučićev saradnik, visoki funkcioner SNS-a, nakon poslednjih izbora premešten je na mesto ministra odbrane.

Ipak, posle “afere prisluškivanja” pao je u nemilost predsednika do te mere da su pre nekoliko meseci brojni odbori SNS-a tražili njegovu smenu sa svih funkcija. Vučić se uzdržavao od komentara ali je bilo jasno i tada, kao i sada, kada je objavljen Belivukov iskaz, da “pušta” svoje bliske saradnike da i dalje prozivaju Stefanovića zbog ugrožavanja bezbednosti predsednika i države.

Neka od pitanja bez odgovora su: šta to Stefanović zna? Da li poseduje neke dokumente koji bi mogli da kompromituju Vučića i neke druge ministre i bliske saradnike? Zbog čega i pored nesumnjive odgovornosti ostaje na mestu ministra odbrane?

Šta znači Stefanovićeva izjava da je otkrivanju kriminalne grupe pomogao američki FBI dok ga predsednik Vučić odmah demantuje i tvrdi da “FBI nije radio ništa”, da je postojala podrška “evropskih službi”, te da je Stefanović “moguće pogrešio”? Kako je tek moguće da obojica nisu znali za dugogodišnje kriminalne veze, ubistva, trgovinu drogom i oružjem za šta je sada optužena Belivukova grupa? Ono što hronika organizovanog kriminala ne samo u Srbiji jasno pokazuje je da on nastaje i jača upravo u vezama sa moćnicima vladajućeg režima.