Slađana Stanković e Jovica Stepić
Osim što je nejasno kako i gde su ubijeni službenici iz ambasade Srbije u Tripoliju još uvek nije poznato iz kojih razloga su oteti
Jedino što se pouzdano zna je da su Slađana Stanković i Jovica Stepić, zaposleni u ambasadi u Libiji, u Srbiju stigli u mrtvačkim kovčezima. Od dana kada su oteti, 8. novembra 2015, sve informacije o njihovoj sudbini su nejasne, nepotpune i protivrečne.
Tog dana oni su bili u koloni vozila ambasadora Srbije u Libiji Olivera Potežice koji je iz Tripolija krenuo za Tunis. U izjavi za medije ambasador je opisao da se ceo događaj odigrao „kao na filmu“. Sa suprugom i sinovima od 14 i 8 godina, nalazio se u prvom vozilu, dok su u drugom bili vozač Jovica Stepić i Slađana Stanković. U napadu je učestvovalo najmanje dvoje kola, isceniran je sudar, vozač Stepić je izašao iz kola da bi video šta se dogodilo, maskirani napadači su ga uvukli u svoja kola a zatim su, kako je ambasador Potežica ispričao agenciji Tanjug, “Slađanu Stanković ljubazno zamolili da izađe i uđe u ta druga kola i odmah su nestali".
Bilo je i pucnjave kada su pokušali da zaustave napadače i jedan od Libijaca iz pratnje ambasadora je ranjen. Ambasador se sa porodicom i ostatkom pratnje sklonio u, kako je rekao “kuću libijskog prijatelja, lidera jednog od plemena, koji nam je pružio punu zaštitu i koji sarađuje s nama, gde su odmah stigli i gradonačelnik i komandant bezbednosti Sabrate”.
Dan kasnije ambasador Potežica je saopštio da je jedna osoba uhapšena, a iz Ministarstva spoljnih poslova se čulo da su od libijskih zvaničnika dobijena uverevanja da će se oteti službenici u narednih 48 časova vratiti, što je, kako je rečeno, značilo da su otmičari locirani.
U međuvremenu se saznalo da je Slađana Stanković već jednom bila oteta, u maju 2015, ali su je otmičari oslobodili posle nekoliko sati. Zvanično ova informacija nikada nije potvrđena ali ni demantovana.
Pokušaji oslobađanja
Vesti su u danima nakon otmice bile oskudne a spekulacije brojne. Medijima je saopšteno da su operativci Bezbednosno informativne agencije Srbije (BIA) i Ministarstva spoljnih poslova na terenu u Libiji, da otkup za otete nije tražen ali da su Slađana i Jovica živi. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je 17. februara izjavio da srpske vlasti nijednom nisu stupile u kontakt ni sa otetima kao ni sa otmičarima.
Tri dana kasnije, 20. februara, mediji u Libiji preneli su da su oteti srpski državljani stradali u vazdušnom napadu američkih snaga u Sabrati. Meta napada bili su borci ISIL-a. Cilj je bilo smaknuće vodećeg teroriste tuniskog porekla Nuredina, poznatijeg kao Sabir, potvrđeno je u Pentagonu a preneli su srpski mediji.
Kada je istog dana premijer Vučić potvrdio ovu vest, objašnjenja koja je dao samo su dodatno unela konfuziju u brojna pitanja koja su postavljana od kako su Slađana i Jovica oteti.
Premijer je naveo da smatra da se “otmica nije dogodila slučajno”. Razlog ipak nije naveo ali je kao najodgovrnijeg za kidnapovanje označio izvesnog Ahmeda Dabašija, zvanog Amon, koji blisko sarađuje sa ISIL-om i poznat je kao krijumčar ljudi.
“Iza porodice Dabaši stoji jedan čovek veoma moćan, koji je bio protiv Gadafija, pa odatle njegov odnos i prema Srbiji”, objasnio je premijer Vučić. Srbija je naime, još od vremena Jugoslavije Josipa Broza Tita zadržala bliske političke, vojne i ekonomske odnose koje sa režimom Moamera el Gadafija sve do njegovog pada i ubistva.
Srbija je, ispričao je premijer, zajedno sa obaveštajnim službama Rusije, Austrije, Češke, Malte, kao i sa CIA i FBI, pokušavala da oslobodi otete građane. U kontaktima su bili i sa oba krila vlasti u Libiji, nuđeno im je od strane Gadafijevih sledbenika da upadnu u navodno sedište otmičara, tražen je veliki novac za njihovo oslobađanja, bilo je susreta sa “jednim izuzetno opasnim čovekom” ali 90 odsto informacija koje su dobijali su bile neupotrebljive, naveo je premijer.
Bez odgovora
Premijer Aleksandar Vučić nije, međutim, odgovorio na kojim poslovima su radili ubijeni službenici ambasade. U raznim vestima Slađana Stanković je administrativni ataše, zatim oficir za vezu odnosno šifrant, a najčešće službenica. Sumnje da je razlog otmice trgovina oružjem o čemu su u međuvremenu pisali mediji kao i da se u napadnutom konvoju nalazila velika količina novca, premijer Vučić je odlučno demantovao.
Pitanje na koje odgovora i dalje nema je zašto je Srbija uopšte zadržala ambasadu u Tripoliju gde se nalazi sedište libijske vlade koju ne priznaje međunarodna zajednica i zašto je istovremeno održavala kontakte i sa vladom u Tobruku koja je međunarodno priznata, što je moglo da izazove nezadovoljstvo suparnika u Tripoliju?
Činjenica koja je data kao odgovor - da se u Libiji nalazi oko 250 građana Srbije koji rade na različitim poslovima nije dovoljno ubedljiva kada se zna da su ambasador Potežica i zaposleni u ambasadi tražili pre nekoliko meseci da se ambasada zatvori. Njihovo pismo je “procurelo” u medije i dalo osnov za sumnju da je država imala neki poseban interes da zadrži diplomatsko predstavništvo u Tripoliju iako su iz tog grada povučene diplomate zapadnih zemalja.
Ostalo je takođe bez odgovora zašto je ambasador, u pratnji službenika išao u Tunis. Za taj put, kako se saznalo, a nije demantovano, on nije imao putni nalog Ministarstva spoljnih poslova Srbije niti je ispoštovana procedura o kretanju po Libiji. Napad i otmica su se dogodili u regionu na obalskom putu ka Tunisu, 60 kilometara zapadno od Tripolija, poznatom kao području u kome deluje nekoliko naoružanih lokalnih grupa povezanih sa vladom “Libijske zore” ali i sa ISIL-om i gde su se nedavno događala kidnapovanja.
Ko je odgovoran
Težište polemike koja je nastala po objavljivanju vesti da su Slađana Stanković i Jovica Stepić mrtvi, preusmereno je na odnos Srbije i SAD i spekulacije da li su oni ubijeni tokom bombardovanja.
Premijer je u već pomenutom obraćanju ustvrdio: “Potvrđeno je na osnovu fotografija da su stradali u vazdušnom udaru, od američkih bombi, koje su bombardovale ISIL”.
Stigao je demanti iz Vašingtona. Piter Kuk (Peter Cook), portparol Pentagona je naveo: “Naše su snage posmatrale taj kamp nedeljama, što je vodilo ovoj operaciji, i u vreme napada nije bilo pokazatelja da tamo ima i civila“.
I dok se čeka zvaničan izveštaj koji su najavili i SAD kao i srpsko Ministarstvo spoljnih poslova o stradanju službenika srpske ambasade, jedan od mogućih odgovora na pitanje gde i kako su ubijeni, dao je ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot: “Meta koja je gađana nije ista meta koju su sa nama podelile srpske službe bezbednosti”.
