Sto dana Vlade Cvetkovića

Kabinet srpskog premijera Cvetkovića „proslavio" je u sredu prvih sto dana. Stručnjaci daju konkretne pohvale i zamerke na rad kabineta Cvetkovića. A predstavnici Srpske radikalne stranke (SRS) i Demokratske stranke Srbije (DSS) Vladi dali čistu jedinicu

Kabinet srpskog premijera Cvetkovića „proslavio" je u sredu prvih sto dana. Cvetković je svojim ministrima dao najvišu ocenu, rekavši da vlada nije napravila nijednu grešku. Koalicija Demokratske stranke (DS) i Socijalističke partije Srbije (SPS), uz podršku drugih partija, koju su posle formiranja mnogi nazivali neprirodnom i prognozirali joj kratak život, „preživela" je prve izazove i sumirala rezultate tromesečne vladavine.

Potpisivanje ugovora sa Fiatom, ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), usvanjanje energetskog aranžmana sa Rusijom, izručivanje haškog optuženika Radovana Karadžića, usvajanje rezolucije Srbije o ispitivanju legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, najveći su uspesi kabineta premijera Cvetkovića. Premijer je ovoj listi dodao i povećanje penzija za deset odsto, rebalans budžeta, izgradnju koridora 10, borbu protiv korupcije i stvaranje povoljne klime za privlačenje investicija.

„Vlada funkcioniše kao tim, atmosfera je odlična, a odluke se usvajaju jednoglasno" rekao je Cvetković na konferenciji za novinare na kojoj je javnost upoznao sa stepenom ispunjenosti obećanja koje je pre nešto više od tri meseca predstavio u ekspozeu. Cvetković je istakao da će vlada Srbije u narednom periodu intenzivirati evropske integracije, nastaviti odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta, obezbeđivati uslove za ekonomsku stabilnost, uticati na smanjenje negativnih efekata svetske ekonomske krize, kao i ojačati borbu protiv kriminala i korupcije. Sto dana Vlade biće obeleženo i konferencijama svih ministara koji će javnosti predočiti rezultate rada iz svake od 25 oblasti koliko ministarstava broji jedna od najvećih srpskih vlada.

Premijerov optimizam ne dele lideri opozicionih partija. Dok su predstavnici Srpske radikalne stranke (SRS) i Demokratske stranke Srbije (DSS) Vladi dali čistu jedinicu, Liberalno demokratska partija (LDP) je bila malo šire ruke i Cvetkovićev kabinet ocenila klimavom dvojkom, pravdajući ovu „visoku" ocenu nastavkom evropskih integracija i hapšenjem Radovana Karadžića.

Prethodni premijer Koštunica smatra da Vlada nije uradila ništa od obećanog u ekspozeu, ocenivši da bolje da takva Vlada nije ni sastavljena. Funkcioner DSS Slobodan Samardžić, u izjavi za B92, kaže da ne može da pronađe „baš nijedan razlog" zbog kojeg bi Vladi dao prelaznu ocenu. „Naša ocena je negativna. Tu ima jako puno i međunarodnih i unutrašnjih političkih, ekonomskih, insitucionalnih pokazatelja" dodao je Samardžić. Interesantno je da DSS vladajućoj koaliciji zamera, kako navode, prekomernu reakciju prema Crnoj Gori, odnosno uskraćivanje gostoprimstva ambasadorki Crne Gore u Beogradu. Da političko pamćenje u Srbiji ne seže daleko, dobro je poznata stvar, te podsećamo da je prethodna Vlada čiji je premijer bio lider DSS Koštunica takvu meru „izrekla" ambasadorima svih zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo.

Srpska radikalna stranka, iako na papiru najjača opoziciona partija, ima važnije brige od 100 dana Vlade. Radikali su, poslovično, Vladi dali najniže ocene. Radikali Vladu optužuju za izdaju nacionalnih interesa, jačanje separatizma u Vojvodini, lošu ekonomsku situaciju i niz drugih stvari. Ipak, radikale trese kriza u sopstvenim redovima, pa umesto da detaljnije analiziraju učinak Vlade, iz SRS pljušte krivične i prekršajne prijave protiv Tomislava Nikolića, dojučerašnjeg zamenika predsednika ove stranke.

Srpska napredna stranka (SNS) „reformisanih i umivenih" Nikolića i Vučića Vladi je takođe dala negativnu ocenu, ističući da će uvek kritikovati režim Borisa Tadića.

I u LDP tvrde da Vlada nije ispunila očekivanja građana. Funkcioner te partije Zoran Ostojić je za Blic izjavio da je „samo to što je Vlada sastavljena nekakav uspeh, jer je time sprečen opstanak na vlasti Vojislava Koštunice". Ostojić je dodao da „teško da bilo koji građanin koji vidi budućnost u EU, i svoju ličnu, i svoje porodice, može time da bude zadovoljan".

I dok političari ocenu rada Vlade temelje na svojim stranačkim programima, a svoje (ne)zadovoljstvo iznose u formi predizborne kampanje, jer se nikada ne zna kada će se Tadić i Dačić posvađati, stručnjaci daju konkretne pohvale i zamerke na rad kabineta Cvetkovića.

Nesporni uspesi za stručnjake su potpisivanje ugovora sa Fiatom, ratifikacija SSP, izručenje Radovana Karadžića, nesumnjiva evropska orijentacija Vlade, usvajanje rezolucije u Generalnoj skupštini UN. Tačke mimoilaženja su, čini se, brojnije i pre svega se odnose na loše rezultate u ekonomiji.

Rebalans budžeta, rast javne potrošnje, pad industrijske proizvodnje, nezavršena privatizacija, baš kao i slab odgovor države na kriminal i korupciju, najslabije su tačke Cvetkovićevog kabineta. Uz to, mnogi zameraju i blokadu rada parlamenta, na šta, ruku na srce, Cvetković i ministri ne mogu mnogo da utiču, osim da državom upravljaju uredbama, što je nedemokratska praksa i nepopularna mera.

Prema pisanju srpskog Ekonomista, svaki od ključnih elemenata programa Vlade (evropske integracije, očuvanje Kosova, jačanje ekonomije i socijalne odgovornosti i pooštravanje borbe protiv korupcije) je „barem zagreban". Međutim, Vladu u prvih sto dana „proganja" makroekonomska nestabilnost izazvana visokom javnom potrošnjom, baš kao i rast inflacije koju Vlada ne može da obuzda sve dok nastavlja da ispunajva želje potpredsednika Krkobabića koji je penzionerima obećao rast penzija do iznosa od 70 posto plate u Srbiji. Danica Popović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu upozorava da su posledice takve politike sporiji rast, manje novih radnih mesta i poreskih prihoda.

Poslednji izveštaj MMF za Srbiju, koji je nastao nakon posete delegacije MMF Srbiji od 17. do 24. septembra, navodi da privreda ne može da ojača i da inflacija smanji sve dok se novac troši na potrošnju umesto na investicije. MMF je Beogradu preporučio snažan rebalans budžeta za 2008. godinu, usvajanje restriktivnog budžeta za 2009. godinu, kao i nastavak privatizacije.

Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da su ostvareni veliki pomaci za privlačenje investicija, ali da Srbiji naredne godine preti ekonomska katastrofa zbog povećanja penzija. U izjavi za Blic Zdravković Vladin rad ocenjuje kao„odličan sa uslovima za poslovanje, ali će sve biti ugroženo zbog obećanja sa penzijama. Tako je minus ovoj vladi upravo njen koalicioni sporazum".

Stručnjaci nisko ocenjuju i borbu protiv kriminala i korupcije. Iako je kao bomba odjeknula vest o hapšenju gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića i delova građevinske mafije, bitnijih pomaka nema, a deo javnosti smatra da su pomenuta hapšenja rezultat odluke Borisa Tadića da „očisti" svoju stranku, pre nego sistemska odluka vlade da se razračuna sa korpucijom. Profesor Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka kaže da se „ne radi ništa na antimonopolskom zakonodavstvu i sprečavanju sistemske korupcije". Zbog toga i zbog izostanka socijalnog dijaloga Stojiljković rad Vlade ocenjuje trojkom.