Tadićevo izvinjenje

Tadićevo izvinjenje u emisiji „Nedeljom u dva" sasvim je iznenadilo i hrvatsku i srpsku javnost. Sa sigurnošću se može tvrditi da niko u Srbiji nije očekivao da će predsednik Srbije, koji je u Zagreb otišao na Energetski samit na kojem su učestvovali šefovi zemalja jugoistočne Evrope i Rusije, tu priliku iskoristiti da se izvini građanima Hrvatske

„Svim građanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda koje su učinili nesrećnima pripadnici moga naroda upućujem izvinjenje i preuzimam za to odgovornost", reči su predsednika Srbije Borisa Tadića izgovorene u nedelju 24. juna prilikom specijalnog gostovanja u emisiji „Nedeljom u dva" Hrvatske televizije koju uređuje i vodi uticajni novinar Aleksandar Stanković.

Tadićeve reči, iako izgovorene u televizijskoj emisiji, su prvo izvinjenje nekog visokog zvaničnika iz Srbije građanima Hrvatske. Tadić je slično učinio na početku svog mandata decembra 2004. godine kada se u Sarajevu izvinio svima kojima su „zločin počinili pripadnici srpskog naroda". Tadić je tom prilikom izrazio uverenje da izvinjenje predstavlja dobar korak u pravcu poboljšanja odnosa u regionu, dodavši da slične gestove očekuje i za zlodela počinjena nad Srbima, Hrvatima i Bošnjacima u Bosni.

Pre Tadića, izvinjenja za stradanja uputili su tadašnji predsednik nekadašnje Državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, koji su to učinili tokom susreta u Beogradu septembra 2003. godine. Tom prilikom su dva predsednika u ime svojih građana uputila izvinjenje za sva zla ili štetu koje su građani dve zemlje činili jedni drugima, dodajući da odgovornost za počinjena zlodela mora biti individualna. Svega dva meseca kasnije, u novembru 2003. godine Svetozar Marović je uputio izvinjenje i građanima Bosne rečima „izvinjavam se za svako zlo ili nesreću koju je bilo ko u BiH pretrpeo zbog SCG". Iako je nekoliko puta boravio u zvaničnim posetama Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, srpski premijer Vojislav Koštunica se nijednom prilikom nije izvinio, a na pitanja novinara da li je spreman da to učini, odgovorio je da jednostrana izvinjenja nemaju vrednost, te da ne doprinose stabilizaciji odnosa u regionu.

Tadićevo izvinjenje u emisiji „Nedeljom u dva" sasvim je iznenadilo i hrvatsku i srpsku javnost. Sa sigurnošću se može tvrditi da niko u Srbiji nije očekivao da će predsednik Srbije, koji je u Zagreb otišao na Energetski samit na kojem su učestvovali šefovi zemalja jugoistočne Evrope i Rusije, tu priliku iskoristiti da se izvini građanima Hrvatske. Provokativni novinar hrvatske televizije Tadića je „rešetao" nezgodnim pitanjima, počinjući rečenice sa „stidite li se" i slično. U takvoj atmosferi je Tadić izrekao izvinjenje što su mnogi protumačili kao iznuđenu, a ne pripremljenu reakciju. Da dodamo, Tadić je u pomenutom intervjuu rekao da Ratka Mladića smatra jednom od najtamnijih stranica srpske istorije, dodajući da je odlaskom u Srebrenicu želeo da pokaže šta misli o genocidu. Kako prenosi B92 Tadić je rekao da je time preuzeo jedan deo krivice koji je neko u ime srpskog naroda učinio prema pripadnicima bošnjačkog naroda. Tom prilikom je predsednik Srbije izjavio „ne zanemarujem ni jedan slučaj kada su neki ljudi, obavljajući oficijalno neke delatnosti u ime srpskog naroda i srpske države lišavali života ljude druge nacije ili veroispovesti, ali nikada ne zaboravljam činjenicu da su takve stvari činjene i prema mom narodu. Voleo bih kada bi svi političari na Balkanu malo manje bili ponosni, a više preuzimali na sebe odgovornost".

U Beogradu, eto, iznenađenjima nikada kraja. Prvo je mukom sastavljena vlada isporučila haškog optuženika Tolimira, onda je poslovično nezadovoljna Karla del Ponte otišla iz Beograda sa osmehom, da bi tek nekoliko dana nakon toga u Crnoj Gori bio uhapšen general Đorđević, takođe haški optuženik za kojeg se verovalo da se krije u Rusiji. Skupština je uspela da izglasa budžet čime je prestalo šestomesečno „vanredno" finansiranje države. Utisak je da nove srpske vlasti grabe „krupnim koracima" ka evropskim integracijama, a da su svi potezi, uključujući i izvinjenje, motivisani težnjom da se pokaže snaga i demokratski potencijal Srbije, pre svega u cilju osvajanja što bolje pozicije u rešavanju kosovskog čvora.

U tom smislu, Tadićevo izvinjenje je u inostranstvo uglavnom ocenjeno kao dobar i vešt državnički potez. Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić smatra da je Tadićev gest stigao u pravo vreme i da je dobro što se izvinio svima kojima su pripadnici njegovog naroda naneli zlo. Kako prenosi B92, uticajni konzervativni Frankfurter alemajne cajtung navodi da je „za izvinjenje, moralno gledano, bilo krajnje vreme, ali da je politički trenutak vešto iskalkulisan". Ova novina dodaje da, u vreme rešavanja statusa Kosova, Tadiću „ne treba samo blagonaklonost predsednika Rusije Putina, koji je kao kum Srba bio na Energetskom samitu u Zagrebu, već i razumevanje, ili u najmanju ruku blagonaklona neutralnost susednih država čiju neposrednu podršku neće dobiti". Većina drugih inostranih medija prenosi pozitivne utiske nakon izvinjenja srpskog predsednika u Zagrebu.

Čak se ni domaća javnost nije mnogo uzburkala. Tadićevo izvinjenje u Sarajevu naišlo je na mnogo burnije reakcije i oštre osude. Danas, čak su i njegovi „desničarski" koalicioni partneri (Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija) uzdržani. Sa druge strane, „perjanice" građanske misli i ideje, večiti kritizeri svega i svačega u Srbiji, a u poslednje vreme najviše Tadića i njegovih demokrata zbog saradnje sa Koštunicom, su se, prvi put u poslednjih nekoliko godina, visoko pohvalno izrazile o predsednikovom gestu. Pohvale koje su stigle iz pera Kandićeve, Biserko i Vojina Dimitrijevića gotovo da su „šokirale" sve bolje poznavaoce srpskih prilika. Zapravo, negativne reakcije na Tadićevo izvinjenje imali su samo srpski radikali i liberali Čedomira Jovanovića, zbog čega u domaćoj javnosti često govore o dva ekstremna pola ili o dva lica iste medalje.

Sudeći po reakcijama, najveći broj domaćih zvaničnika, Tadićev potez vidi kao dobar državnički gest. Za druge je Tadić bruka i sramota za Srbiju. Treći su uzdržani i voleli bi da čuju izvinjenje i od „drugih strana". Generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić u izjavi za Politiku kaže da je „sramota što se Tadić izvinio Hrvatima za ubijanje i progon Srba", dodajući da je on „najveća štetočina za državu Srbiju i njene nacionalne interese". U Socijalističkoj partiji Srbije su izrazili „razočarenje", jer, smatraju oni, izvinjenjem se priznaje nešto što objektivno ne postoji. Šef liberala Jovanović nema ništa protiv izvinjenja predsednika Tadića, ali dodaje da nisu dovoljne samo reči. Kako navodi B92 Jovanović je izjavio da je „odnose Srbije i Hrvatske poremetila politika proistekla iz pogrešnog sistema vrednosti koji (u Srbiji) opstaje i danas i uzrokovana je koalicijom između Koštunice i Tadića". Za Novu Srbiju neophodno je obostrano izvinjenje, dok G17 plus smatra da je izvinjenje dobar gest jer su Srbiji potrebni prijatelji u regionu i Evropi.

Direktor beogradskog Centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević navodi da je reč o sjajnom potezu srpskog državnika. Dimitrijević je dodao da je Tadić koristio izbalansirane reči, te da se ogradio od politike Slobodana Miloševića. Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić je, kako prenosi Politika, izjavila da je Tadićevo izvinjenje građanima Hrvatske „najozbiljnije izvinjenje koje se do sada moglo čuti na ovim prostorima". Kandićeva smatra i da se nakon ovog postupka srpskog predsednika može očekivati završetak saradnje sa Haškim tribunalom i poboljšanje saradnje između Hrvatske i Srbije.