Unija podelila Srbiju

Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i formiranje nove vlade trebalo bi da okonča političku krizu u zemlji, a moglo bi i da, najzad, učvrsti Srbiju na putu ka EU

Vlada Srbije će danas predložiti raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora 11. maja. Ova odluka je, za mnoge, došla kao očekivana posledica dugotrajnih neslaganja unutar vlade, i kao logičan izlaz iz krize u kojoj se našla nakon 17. februara, kad je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova. Premijer i nekolicina ministara, njegovih istomišljenika, smatraju da treba odbiti svaku ponudu koja dolazi od strane Evropske unije, jer je ona izneverila i Srbiju i međunarodno pravo šaljući svoju misiju „Euleks" na otcepljeno Kosovo. Drugi, podržavajući predsednika države Borisa Tadića, smatraju da nikako ne treba odustati od „evropske budućnosti" naše zemlje i povući se u samoizolaciju.

Rastrzana između Evropske unije i samoizolacije kao metoda borbe za Kosovo, Srbija se ponovo našla na prekretnici. U zavisnosti od toga koja politička opcija prevagne, usmeriće se „prema unutra" i odreći odavno zasluženog mesta među ostalim evropskim narodima, sa svim povlasticama koje takva pripadnost donosi, ili će nastaviti putem evropskih integracija, čvršćeg povezivanja sa susedima iz regiona i ekonomskog napretka. EU je pokazala spremnost da pomogne Srbiji da brže napreduje na ovom potonjem putu, ali za deo ovdašnje javnosti (a koliki je taj deo - saznaćemo na predstojećim izborima) cena naše „evropske budućnosti" je prevelika, ako znači saradnju sa zemljama koje su priznale nezavisno Kosovo.

Prema oceni premijera Koštunice, lidera Demokratske stranke Srbije, Vlada ima jedinstvenu državnu politiku prema Evropskoj uniji, ali ne i jedinstven stav prema Kosovu u sastavu Srbije, dok Boris Tadić, čelnik Demokratske stranke, smatra da se, naprotiv, svi u Vladi slažu da je Kosovo srpsko, ali nemaju zajednički stav oko evropskre perspektive zemlje. „Uveren sam da ćemo naše Kosovo od nezavisnosti najbolje braniti upravo članstvom u Evropskoj uniji", poručio je Tadić.

Sporna rezolucija

Poslednja „kap u čaši" razdora bio je (odbačeni) predlog skupštinske rezolucije «o zaštiti integriteta i suvereniteta Srbije u odnosima sa međunarodnim organizacijama», u kojoj je EU bila pozvana da jasno i nedvosmisleno potvrdi celovitost državne teritorije i da povuče odluku o slanju svoje misije na Kosovo i Metohiju, kao «jedini uslov za nastavak pregovora o pridruživanju Srbije EU».„Srbija će pregovarati o prijemu u članstvu u EU, ukoliko EU ispuni ovaj, najmanji mogući, zahtev države Srbije", piše u pomenutom papiru, koji je predložila Srpska radikalna stranka, podržale ga Demokratska stranka Srbije (DSS) i koaliciona Nova Srbija, kao i opoziciona Socijalistička partija Srbije, a odbile Demokratska stranka (DS), G 17 plus i opozicione Liberalno demokratska partija (LDP), Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvođanskih Mađara, smatrajući da rezolucija znači zaustavljanje evropskog puta zemlje.

Premijer Koštunica je i tom prilikom naglasio da samo celovita Srbija, sa Kosovom i Metohijom, može postati članica Evropske unije i naglasio da «mi hoćemo u EU, ali i EU treba da kaže da hoće u svojim redovima celu, a ne osakaćenu Srbiju». «Umesto da se delimo oko pitanja članstva u EU, od najveće je važnosti da kao država i narod jasno i jedinstveno definišemo naš cilj, a to je da Srbija kao celovita država može biti član tri, za nas, najvažnije međunarodne organizacije: UN, OEBS-a i EU», poručio je Koštunica.

Predsednik Tadić je na to odvratio „da bi odmah potpisao SSP sa Evropskom unijom ako bi to Srbiji bilo ponuđeno", uz opasku da nikada sa Evropom ne bi potpisao neki ugovor koji podrazumeva odricanje od Kosova, ali bi lično stavio paraf na dokument koji predviđa poštovanje Rezolucije 1244 i Kosovo kao sastavni deo Srbije. „Takav ugovor štitio bi interese Srbije i naš identitet u Evropi, sigurnost i integritet naše zemlje", rekao je Tadić na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare u Predsedništvu Srbije. On je ponovio stav da „ako ne idemo ka EU, sigurno se u godinama koje dolaze lišavamo i našeg integriteta", ali i mogućnosti da Srbija kao članica EU spreči da druge države postanu članice, dakle može sprečiti da Kosovo postane članica Unije.

Otvorena vrata

Tadić je prethodno već ukazao da „svi koji danas tvrde da je približavanje Evropskoj uniji odricanje od Kosova brutalno obmanjuju narod", jer „usamljena i izolovana Srbija nema kapacitet da brani svoje Kosovo", a bila bi i „ekonomski slomljena" ukoliko bi Beograd, kako predlažu neke političke stranke, presekao veze sa državama EU koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Prekidanje diplomatskih odnosa sa tim državama bilo bi besmisleno, dodao je, pošto „nijedna država ne preseca linije komunikacije sa zemljama od kojih zavisi budućnost njenog društva".

Dok se Srbija još predomišlja da li da „uzvrati udarac" Uniji i liši je svoje naklonosti, sama EU tvrdi da „ostaje otvorena za pregovore o sporazumu sa Srbijom i pored neslaganja Beograda sa nezavisnošću Kosova", kako je ovih dana izjavila ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik, po završetku neformalnog sastanka evropskih lidera u austrijskom skijaškom centru Leh. Ona je navela da će zemlje Unije „strpljivo, istrajno i postojano" raditi na jačanju veza sa Srbijom, dok je austrijski kancelar Alfred Guzenbauer ocenio da „vrata Evrope ostaju otvorena" za Srbiju.

Uskoro ćemo videti da li i vrata Srbije ostaju otvorena za Evropu.