Mitrovica (foto © Livio Senigalliesi)
Bilo je dovoljno da zapreti opasnost da kandidat albanske stranke postane gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovice, pa da ceo koncept Zajednice srpskih opština bude uzdrman. I eventualna pobeda Olivera Ivanovića otežaće nastojanja Beograda da zadrži kontrolu nad Srbima na Kosova, budući da on ne pripada vladajućem srpskom bloku
Srpske vlasti uložile su ogromne napore i resurse kako bi motivisale što više Srba da izađu na ponovljene izbore u severnom delu Kosovske Mitrovice, ali se njihovom pozivu ipak nije odazvalo više od četvrtine srpskih birača. Lista „Srpska“, koja je pod kontrolom Beograda, lokalnu vlast u gradu će morati da deli sa Građanskom inicijativom SDP koju predvodi Oliver Ivanović, a o gradonačelniku će se odlučivati u drugom krugu izbora između Ivanovića i Krstimira Pantića, kandidata iza koga stoji Beograd.
Lista “Srpska” bolje je prošla u drugim opštinama na severu Kosova, kao i u opštinama u unutrašnjosti Kosova, u kojima je izlasnost premašivala i 40 odsto. Još, međutim, nije jasno gde će sve moći da formira vlast sama, a gde će morati da ide u koaliciju sa lokalnim srpskim strankama koje sarađuju sa vlastima u Prištini i imaju njihovu podršku. Definitivni zaključci o tome moći će da se donesu nakon drugog kruga izbora za gradonačelnike.
Liste koje predvode Pantić i Ivanović dobile su na ponovljenim izborima u Kosovskoj Mitrovici više od 50 odsto glasova, čime su nestala strahovanja Beograda da bi, zbog masovnog bojkota radikalno raspoloženih Srba u tom gradu, gradonačelnik mogao da postane predstavnik neke od albanskih stranaka. Pantićeva lista dobila je 36,8 glasova a Ivanovićeva 28,35 odsto.
Na trećem mestu je kandidat Demokaratske partije Kosova Agim Deva sa 20,2 odsto, na četvrtom nezavisni kandidat Adrijana Hodžić sa 12,3 odsto glasova (ranije bila šef prištinske kancelarije u Kosovskoj Mitrovici), a na petom kandidat Samostalne liberalne stranke (srpska stranka koja ima dobre odnose sa vlastima u Prištini) Dimitrije Janjićijević sa 2,2 odsto galsova.
Pantić u drugom krugu može da računa na povećanje broja glasova samo ukoliko izlaznost bude veća nego što je bila na ponovljenim izborima u tri glasačke jedinice. Ivanović, međutim, može da dobije i glasove pristalica ostalih kandidata, uključujući i Demokratrsku partiju Kosova. Zbog toga je Ivanović uveren da prednost koju ima Pantić nije nenadoknadiva.
Okvir
Relativni neuspeh na izborima u severnom delu Kosovske Mitrovice otkrio je veoma ozbiljne slabosti strategije koju je Beograd definisao u odnosu na Kosovo. Kosovska Mitrovica je, naime, zamišljena kao neka vrsta administrativnog centra Zajednice srpskih opština, prihvaćene Briselskim sporazumom. Ta zajednica treba da bude okvir u kome će Srbi na Kosovu ostvarivati svoja prava i kroz koji će se povezivati sa Beogradom. To uključuje i penzije, socijalna davanja i druge naknade koje Beograd daje kosovskim Srbima.
Srpske vlasti tu strategiju stanovništvu na Kosovu, ali i u Srbiji, predstavljaju kao veliki uspeh i “pobedu srpske države” na Kosovu, ali sada postaje jasno da postavljeni okvir i nije baš tako čvrst. Jer, bilo je dovoljno da zapreti opasnost da kandidat albanske stranke postane gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovice, pa da ceo koncept bude uzdrman. I eventualna pobeda Ivanovića otežaće nastojanja Beograda da zadrži kontrolu nad Srbima na Kosovu, budući da on ne pripada vladajućem srpskom bloku.
Koncept za Kosovo koji su srpske vlasti osmislile pre godinu dana je pokušaj da se kontroliše politička šteta nastala posrednim prihvatanjem stava da vlasti u Prištini treba da imaju neke ingerencije na celoj teritoriji Kosova. Vlasti u Beogradu odavno nemaju moć da spreče učvršćivanje kosovske nezavisnosti, a Zajednicu srpskih opština predviđenu Briselskim sporazumom tretiraju kao neki oblik prisustva srpske države na terenu.
Ovakav institucionalni okvir ima ozbiljne slabosti koje bi se u narednim godinama pokazale i bez izbornih rezultata nepovoljnih po srpsku stranu. Jer, Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, njegovu teritoriju tretira kao svoju i na toj teritoriji pokušava da uspostavi enklave koje će biti pod njenim odlučujućim uticajem. Većina članica Evropske unije i SAD priznaju Kosovo i imaće razumevanja za nastojanja Prištine da i ona dobije uticaj na Zajednicu srpskih opština.
Srbija ne može da se okrene ni uspostavljanju specijalnih paralelnih veza sa Zajednicom srpskih opština, kako je to učinila u Bosni i Hercegovini, stvarajući poseban odnos sa Republikom Srpskom (RS). Razlog je, naravno, to što Beograd priznaje Bosnu i Hercegovinu, a Kosovo ne priznaje, pa i ne može da sklapa medjudržavne ugovore.
Priština
Vlasti u Prištini, kroz srpske stranke koje su im bliske, već imaju upoliv na rad opština u unutrašnjosti Kosova, a nakon izbora na severu otvara im se izvestan prostor i za jačanje uticaja na tom području. Priština shvata da vreme radi za nju i nema interes da se bori za ukidanje Zajednice srpskih opština i tako rizikuje da bude optužena za narušavanje Briselskog sporazuma. Kosovske vlasti su, izgleda, opredeljene za jačanje uticaja unutar te zajednice, kroz pokušaje da Srbe u što je moguće većoj meri vežu za sebe.
Priština će svakako umeti da iskoristi činjenicu da će ubuduće sva novčana davanje iz Beograda za Srbe na Kosovu morati da idu preko raćuna u Prištini. To, naravno, neće moći da spreči Srbiju da isplaćuje penzije i socijalna davanje srpskom stanovništvu, ali će ceo proces postati transparentniji i podložan kontroli obe strane. Kosovske vlasti će nastojati da obezbede novac i projekte za srpske opštine, kako bi time ojačale strukture u tim opštinama koje imaju njihovu podršku.
Može se, dakle, reći da je neuspeh Beograda u nastojanju da osigura ubedljivu pobedu svoje liste i svojih kandidata u srpskim opštinama na Kosovu samo ubrzao dogadjaje. Pre nego što se to očekivalo, otvorene su različite opcije, koje podrazumevaju I oslanjanje srpskih opština na vlasti u Prištini. S obzirom na realan odnos snaga, može se očekivati da se stepen integracije Srba u kosovski sistem vlasti postepeno povećava.
