U sprskoj javnosti se nastavljaju spekulacije o dogovoru Karadžić - Holbruk. Hapšenje je skoro zaboravljena vest. Pomama koja je zahvatila srpske medije prvih dana sasvim je usahnula, baš kao i protesti zbog njegovog hapšenja.
Radovan Karadžić, bivši lider bosanskih Srba i haški optuženik prve nedelje u pritvoru u Ševeningenu provodi pripremajući odbranu.
Na prvom pojavljivanju Karadžić je odbio da se izjasni o optužbi za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrpskim stanovništvom tokom rata u Bosni i Hercegovini. On je iskoristio pravo da izjašnjavanje odloži za 30 dana, obrazlažući to potrebom da pripremi odbranu za proširenu optužnicu koju je najavio glavni tužilac Serž Bramerc. Nastavak suđenja zakazan je za 29. avgust. Karadžić je najavio da će se braniti sam, što je učinio i tokom prvog pojavljivanja. Karadžić je, kako je prenela Beta, rekao da ima nevidljivog savetnika" koji će mu pomagati u odbrani.
Majstor manipulacije i obmane, kako je Karadžića opisala srpska štampa, i tokom prvog pojavljivanja priredio je svojevrsnu predstavu. On je izneo niz optužbi na račun Srbije, ali i na račun nekadašnjih zapadnih saveznika. Iako ga je sudija Ori upozorio da neće dozvoliti opstrukcije i politizaciju suđenja, Karadžić je smireno ponovio da ga, više od optužnice, brine da će produžena ruka američkih službi pokušati da ga likvidira u zatvoru.
Psihijatar po vokaciji, pesnik po senzibilitetu, a političar iz nužde, kako je Karadžić često govorio o sebi, naveo je da želi da obavesti sud da imaju netačne informacije o datumu njegovog hapšenja. Karadžić i njegov pravni tim iz Beograda tvrde da je Karadžić uhapšen tri dana pre nego što je ta informacija objavljena, dodajući da su postojale brojne neregularnosti u postupku njegovog hapšenja i izručenja Haškom tribunalu.
Ipak, deo Karadžićevog obraćanja koji je izazvao najviše pažnje tiče se navoda da mu je garantovano da mu neće biti suđeno u Hagu. Karadžić tvrdi da je sa tadašnjim specijalnim izaslanikom Ričardom Holbrukom i vladom SAD postigao dogovor o povlačenju sa javnih funkcija i omogućavanju implementacije Dejtonskog sporazuma. Za uzvrat, Karadžiću garantovano da neće biti izručen Haškom sudu. Karadžić je dodao da je Stejt Department pokušao da spreči podizanje optužnice, ali da je to odbio tadašnji glavni tužilac Ričard Goldston.
Teza o dogovoru sa Radovanom Karadžićem nije nova. O njoj se govori poslednjih nekoliko godina, pa je i srpsko tužilaštvo za ratne zločine ispitivalo navode pomenutih optužbi, ali nikada nije dokazano postojanje dokumenta koji bi potvrdio Karadžićevu priču.
U izjavi za CNN Ričard Holbruk je odlučno negirao navode. Bivši pregovarač tvrdi da je dogovoreno da se Karadžić povuče sa funkcije predsednika Republike Srpske i predsednika Srpske demokratske stranke (SDS). Holbruk navodi da je jedini dogovor napravljen sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem kojim se definisalo da će Karadžić napustiti javne funkcije. Kako prenosi B92 Holbruk je izjavio da je u junu 1996. godine u Beogradu sa Miloševićem i dva Karadžićeva saradnika pregovarao o dogovoru koji bi doveo do toga da se on povuče sa mesta predsednika Republike Srpske i svoje političke stranke i nestane iz političkog života. Nerado je potpisao taj dogovor iako nije bio na pregovorima. Potom je smislio tu lažnu priču da bi se zaštitio".
U sprskoj javnosti se nastavljaju spekulacije o dogovoru Karadžić - Holbruk. Hapšenje je skoro zaboravljena vest. Pomama koja je zahvatila srpske medije prvih dana o novom identitetu Karadžića, o njegovim kretanjima, ljubavima, saradnicima, sa ispovestima ljudi koji su sa Karadžićem bili u kontaktu, sasvim je usahnula, baš kao i protesti zbog njegovog hapšenja.
Pažnju još jedino izaziva priča o dogovoru. Ovdašnja javnost, naučena na brojne teorije zavere, ovih se dana hrani novim dokazima" o tome kako su Amerikanci prodali" nekadašnjeg predsednika Republike Srpske.
I dok se spekuliše ko je koga izdao uveliko se govori o novim hapšenjima. Dnevne novine Blic objavile su da bi uskoro u pritvoru u Ševeningenu mogao da se nađe Ratko Mladić. Pritisak na nekadašnjeg generala stiže i od političara. Šef kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da bi za sve bilo najbolje ako bi se Mladić predao. Ljajić, ipak, nije potvrdio da je Mladić u Srbiji, a ovde niko ne očekuje da će se Mladić sam predati. Govori se da Mladića čuvaju naoružani saborci, te da se on neće živ predati".
Talas koji je zapljusnuo Srbiju nakon hapšenja Karadžića mogao je da bude cunami. Ali nije. Govori li to o propasti nacionalističke retorike i sazrevanju srpske demokratije ostaje da se vidi. Izvesno je da je hapšenje Karadžića prošlo bezbolnije nego što je očekivano, a osim polupanog centra grada, Srbija i njeni građani nisu osetili veće posledice.
Opšta je ocena da je nova vlada uspešno položila jedan od najtežih ispita. I mada je ministar policije Ivica Dačić iz redova Socijalističke partije Srbije (SPS) prao ruke govoreći da policija nije učestovala u hapšenju Karadžića, a njegova partijska koleginica i predsednica parlamenta Đukić Dejanović Slavica lila krokodilske suze za svakim ko je, poput nekadašnjeg predsednika Miloševića, tajno i nezakonito izručen u Hag, jasno je da je SPS rešen da se oslobodi nasleđa prošlosti.
Najveći gubitnik nije Radovan Karadžić. Valjda ni on nije verovao da jednoga dana neće biti organizovan specijalni let za Hag. Gubitnici, još jednom za poslednjih šest meseci su predstavnici Srpske radikalne stranke (SRS). U Beogradu se uveliko govori da je miting koji je SRS organizovala u odbranu Karadžića verovatno početak kraja SRS kakvu je znamo od devedesetih. Nezamislivo postaje realno, pa se naziru unutrašnja cepanja, raskoli na relaciji Nikolić - Šešelj i njegove produžene ruke u Beogradu. Aleksandar Vučić nedeljama ne može da obuzda bes, naročito pred sve izvesnijom mogućnošću da u Beogradu bude formirana koalicija Demokratske stranke (DS), G17 plus, SPS i Liberalno demokratske partije (LDP).
Brižljivo građen imidž miroljubive a patriotske stranke, okrenute socijalnim problemima, uz stručnu pomoć najpoznatijih svetskih PR mogula, SRS je srušila u danima nakon hapšenja Karadžića. Ne samo da su im, zbog prebijanja novinara na njihovom skupu, mediji okrenuli leđa, ne samo da su pojedini radikali (Vjerica Radeta) pretili predsedniku Tadiću i bacali prokletstvo na njega i njegovu porodicu do jedanaestog kolena, ne samo da su uspeli da skupe tek nešto više od 15.000 ljudi na centralnom beogradskom trgu (što je skoro duplo manje od broja pristalica na njihovim predizbornim mitinzima), već nisu uspeli da spreče divljanje i razbijanje Beograda, nasilje na ulicama i destrukciju mladih ljudi sa fantomkama na glavama. Uzalud je lider radikala Tomislav Nikolić vapio sa govornice nemojte deco da rušite", deca su gađala policiju, palila kontejnere, prevrtala žardinjere, razbijala prozore.
Na prilično zastareloj skali, relativizujući stvari, SRS je bila na desnom polu. Baš kao i Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija. Desnice u Srbiji danas nema, kažu stručnjaci, ali ima puno prostora da se stranke desnice utemelje. Stranka koja to prepozna, imaće značajno biračko telo u budućnosti. No, to neće biti stranka koja nastavlja da govori o nacionalizmu, srpstvu, izdajama, podelama, to neće biti stranka čiji će jedina tačka programa biti Kosovo. To je vreme prošlo.
