Milojko Spajić i Jakov Milatović (foto -VOA )
Polovina roka od 90 dana je istekla a mandatar Milojko Spajić (PES) još nije obezbedio neophodnu većinu koja bi mu omogućila formiranje 44. Vlade Crne Gore
Boravak predsednika Crne Gore Jakova Milatovića u SAD-u i njegovi susreti na marginama zasedanja Generalne Skupštine UN sa visokim funkcionerima američke administracije, državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, specijalnim savetnikom Stejt departmenta Derekom Šoleom i specijalnom savetnicom predsednika SAD za evropske poslove Amandom Slout, uneli su novu dinamiku u ovaj proces ali, za sada, ne vidi se napredak u pregovorima potencijalnih partnera Pokreta Evropa sad (PES) u budućoj Vladi.
Ni posle susreta predsednika Milatovića sa Spajićem, odmah posle boravka u Njujorku, javnosti nije ponuđen jasan odgovor ko će činiti buduću vladu. Ostaju nepoznanice u vezi sa prosrpskom koalicijom Zajedno za budućnost Crne Gore (ZBCG) i Građanskim pokretom URA (GP URA) aktuelnog premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića.
U intervjuu podgoričkim Vijestima Milatović je istakao da ne može da prihvati da “bilo koji politički subjekt koji je dobio povjerenje određenog broja građana, pa ni ZBCG, može unaprijed biti isključen iz učešća u vlasti”. Što se tiče GP URA, predsednik Crne Gore naglašava da je svestan da su se pre izbora “dogodile neke loše stvari koje su narušile odnos između mandatara i rukovodstva URA-e”, ali je ipak mišljenja da se “mora razgovarati, ako je to u korist opšteg dobra”.
Ove reči Milatovića se tumače kao preporuka mandataru da obnovi pregovore sa ZBCG i GP URA i na taj način dođe do potrebne većine za sastav vlade.
Odmah posle sastanka sa Milatovićem, Milojko Spajić je, govoreći o eventualnom učešću u sledećoj vladi koalicije ZBCG, kazao “da ne treba biti zatvoren za razgovore ni sa tom koalicijom, ali ni drugim partijama”.
"Treba razmišljati o širokom razgovoru", rekao je Spajić.
Što se tiče GP URA, mandatar je naglasio svoje razočarenje ovom strankom koja je, kako je rekao, za PES bila “očekivani partner”.
Ipak, Spajić veruje da će formirati vladu.
“Optimista sam da će se vlada formirati. Biće proevropska vlada. Ništa što je dobro nije lako, u Crnoj Gori često se stvari zakomplikuju bez potrebe”, naveo je Spajić.
Njegov optimizam, čini se, ne deli veći deo javnosti. Crnogorski parlament broji 81 poslanika, od čega je za većinu i izbor vlade potreban 41 glas. U ovom trenutku izvesno je da budući Spajićev kabinet ima podršku 39 poslanika.
Iako je PES osvojio 24 mandata, Spajić u ovom trenutku ne može da računa na glasove svoje dve poslanice Radinke Ćinćur i Jevrosime Pejović koje, kao i poslanik Ujedinjene Crne Gore Vladimir Dobričanin, podršku uslovljavaju učešćem ZBCG u Vladi.
Tu je zatim sedmoro poslanika Demokratske Crne Gore Alekse Bečića, kandidata za predsednika Skupštine, kao i 10 poslanika partija manje brojnih naroda: Bošnjačke stranke (6), Albanskog foruma (2), Albanske alijanse (1) i Hrvatske građanske inicijative (1).
SNP sa dva poslanika takođe se nije izjasnio da li podržava Spajića, ali je zato Mehmed Zenka koji je izabran na listi DPS izrazio spremnost da uzme učešće u izglasavanju 44. Vlade. Sa Zenkom, koji bi u postojećim okolnostima predstavljao 41. glas za izbor Vlade, problem je u tome što Demokrate ne žele da većina u Skupštini Crne Gore zavisi od čoveka koji je izabran na listi Demokratske partije socijalista (DPS).
U narednim danima se očekuje ishod Milatovićevih razgovora sa američkim zvaničnicima ali i sa Milojkom Spajićem.
U već spomenutom intervjuu Vijestima Milatović je indirektno poručio da su u izvesnoj meri Blinken, Šole i Slout imali drugačiji stav o učešću prosrpske koalicije ZBCG u budućoj Vladi od specijalnog izaslanika Gabrijela Eskobara koji je nedvosmisleno bio protiv učešća u Vladi stranaka Andrije Mandića i Milana Kneževića pre svega zbog njihovog odnosa prema ratu u Ukrajini, NATO paktu i bliskosti sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Nije se, međutim, stekao utisak, nakon razgovora Spajića i Milatovića, da je mandatar spreman da uključi ZBCG ali ni GP URA u 44. Vladu Crne Gore. Sa druge strane, bez Ćinćur i Pejović on ne može oformiti većinu a u ovdašnjoj javnosti se spekuliše da odlučujući uticaj na ove dve poslanice ima upravo Milatović.
U ovo političko zamešateljstvo treba dodatno ukalkulisati i interese DPS, GP URA, pa i Demokrata za novim izborima jer, kako se procenjuje, neuspeh pri formiranju Vlade bi znatno oslabio poziciju PES-a i doneo pomenutim strankama bolje pozicije ali i odagnao strah ne samo ovih stranaka da bi Spajić i PES znatno ojačali ukoliko bi se sproveo program Evropa sad 2, pre svega obećano povećanje prosečne plate od 1.000 evra.
Ono što je sasvim izvesno je da bi eventualni novi izbori znatno usporili evropski put Crne Gore koja ionako u ovom tranzicijskom periodu posle gubitka vlasti DPS i Mila Đukanovića, ne napreduje ka EU željenim tempom.
