Jakov Milatović i Milojko Spajić - Foto Europska Komisija
Pred Crnom Gorom je neizvestan period kohabitacije predsednika države i predsednika Vlade, koji nosi mnogo rizika po političku stabilnost neophodnu na putu evropskih integracija
Jakov Milatović, predsednik Crne Gore, podneo je ostavku na sve funkcije u vladajućem Pokretu Evropa sad (PES). Iako ovakav potez ne predstavlja veliko iznenađenje ako se imaju u vidu sva neslaganje šefa države i premijera Milojka Spajića, predsednika PES-a, formalan razlaz dvojice čelnih ljudi Crne Gore otvorio je mnogobrojne dileme.
Ipak, osnovno pitanje je da li se ova očigledna kriza u PES-u može pretvoriti u krizu vlasti i dovesti do prevremnih parlamentarnih izbora. Ovakav eventualni ishod unutarpartijskog sukoba imao bi dalekosežne posledice po evrointegracijske procese i umnogome ugrozio poziciju Crne Gore kao države kandidata koja ima najbolje šanse da već do 2028. ili 2030. postane punopravna članica EU.
Milatović je svoju odluku objavio u subotu, 24. februara, u kasnim popodnevnim satima, na društvenoj mreži X.
"Prilikom osnivanja Pokreta Evropa sad, građanima smo obećali transparentnost u radu, racionalan i argumentovan dijalog o politikama koje su inkluzivne i održive. Istovremeno, obećali smo da će kompetencije i lični integritet predstavljati odlučujuće faktore pri zapošljavanju i napredovanju. Takođe, obećali smo drugačiju političku kulturu utemeljenu na uvažavanju različitosti i afirmisanju evropskih vrijednosti. Dosadašnji način rada je suprotan obećanom i vrijednostima koje sam imao na umu prilikom stvaranja Pokreta. Iz tog razloga dajem ostavku na sve funkcije u Pokretu", napisao je Milatović na svom nalogu na mreži X.
Dodao je da je Pokret Evropa sad bio i ostaće važan dio njega.
"Jer smo zajedno ispisivali istoriju demokratskih promjena u zemlji. Kao i do sada, isključivo vođen interesima građana, kao predsjednik Crne Gore sve svoje kapacitete usmjeriću ka realizaciji ključnih državnih prioriteta", dodao je Milatović
Predsednik države je bio jedan od osnivač Pokreta Evropa sad i zamenik predsednika stranke. Milatović i Spajić su bili ministri u prvoj vladi formiranoj nakon što je Demokratska partija socijalista (DPS), posle skoro 30 godina vladavine, izgubila izbore 30. avgusta 2020. godine. Pokret Evropa sad su osnovali Milatović i Spajić u junu 2022. godine, nekoliko meseci nakon pada ekspertske Vlade Zdravka Krivokapića.
PES je veoma brzo postao jedna od najjačih političkih stranaka. Bez obzira na veoma slabu stranačku infrastrukturu, na lokalnim izborim oktobra 2022. godine, ova stranka je pobedila u Podgorici i postigla veoma značajne rezultate u ostalim gradovima u Crnoj Gori.
Razmimoilaženja između dvojice čelnika stranke počela su u februaru prošle godine kada je Spajić odlučio da se kandiduje za predsednika države. Utvrđeno je, međutim, da on ima i državljanstvo Srbije što ga je diskvalifikovalo iz predsedničke trke. Uz izvinjenje građanima Crne Gore, na njegovo mesto je uskočio Milatović koji je u aprilu prošle godine ubedljivo porazio Mila Đukanovića (DPS) i tako okončao njegovu vlast posle više od 30 godina.
Ubrzo nakon inauguracije Milatovića, iako je to uglavnom skrivano od javnosti, počeli su sukobi dvojice čelnika PES-a. U aprilu je Glavni odbor stranke odlučio bez Milatovića da partija ide samostalno na parlamentarne izbore, što je Spajić zagovarao, a ne u široj koaliciji, što je bila ideja Milatovića.
Nesuglasica je bilo i prilikom razmatranja izborne liste uoči parlamentranih izbora 2023, a Milatović je nakon toga sa pozicije predsednika države kritikovao sastav nove Vlade, situaciju u diplomatskoj mreži, odnos prema prosvetarima koji su najavljivali štrajk, neizručenje turskog državljaninaBinalija Čamgoz
Iako su u PES-u konstatovali da je Milatović "shvatio da je vrijeme da napusti Pokret Evropa sad, kako društvo ne bi trpjelo zbog ličnih nezadovoljstava" i poručili da je zbog Crne Gore "važno da održi ono što u ostavci kazao, a to je da konačno počne raditi u interesu građana umjesto na ličnoj promociji", Pokret Evropa sad će sasvim sigurno pretrpeti određenu političku štetu. U ovom trenutku još nije jasno koji deo članstva, funkcionera i poslanika PES-a će krenuti za Milatovićem, sasvim sigurno je da predsednik Crne Gore ima svoje sledbenike unutar stranke koji će mu se pridružiti u novoj partiji čije je osnivanje, doduše za sada samo kao potencijalnu mogućnost, najavio Milatović.
Izvesno je, međutim, da Milatović ne može u ovom trenutku da izazove parlamentarnu krizu jer koaliciona Vlada na čelu sa Milojkom Spajićem ima stabilnu većinu u parlamentu. Takva situacija se može promeniti ne toliko zahvaljujući Milatoviću koliko može biti posledica najavljene rekonstrukcije izvršne vlasti. Kako je predviđeno koalicionim sporazumom, u Vladu treba da uđu predstavnici prosrpske Koalicije za budućnost Crne Gore (ZBCG), a Milojko Spajić je najavio mogućnost da se vladajućoj većini pridruži i Bošnjačka stranka (BS) čemu se protive predstavnici Demokratske Crne Gore, glavnog partnera PES-a. U tim nesuglasicama, Milatović sa svojim pristalicama ne može biti odlučujući faktor koji bi doveo do pada Vlade i novih izbora, ali svakako može doprineti da dođe do ovakvog epiloga.
Ono što će, zapravo, odrediti budućnost ove Vlade je najavljena realizacija ekonomskog Programa Evropa sad 2. Posle povećanja minimalne penzije sa 270 na 450 eura, PES je obećao da će do kraja godine prosečna plata iznositi 1.000 evra. Ukoliko u tome uspe, Spajić će sebi omogućiti političku budućnost koja prevazilazi mandate ove Vlade i otvara mu neslućene mogućnosti u budućem političkom angažmanu. Problem je, međutim, u time što, osim datih obećanja, niko, pa ni MMF, zapravo ne zna kako izgleda Program Evropa sad 2 ni kojim merama Spajić planira da uveća zarade. Stoga mnogi otvoreno sumnjaju da ovaj obećani program zapravo ne postoji i očekuje se da će to biti jedan od razloga da Milatović izvrši dodatan pritisak na Spajića tim pre što mnogi ekonomski stručnjaci smatraju da Program Evropa sad 2 može dovesti do kompletnog urušavanja finansijskog sistema Crne Gore.
U svakom slučaju, pred Crnom Gorom je neizvestan period kohabitacije predsednika države i predsednika Vlade koji nosi mnogo rizika po političku stabilnost koja je neophodna na putu evropskih integracija.
